Kako će ove godine biti obeležen 11. jul u Srebrenici

Igor Crnadak zabranio pripadnicima Ministarstva spoljnih poslova da učestvuju u komemoraciji u Srebrenici, Duraković ga optužuje da je „kidnapovao ministarstvo”

Odnašeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Kako se bliži 11. jul i 21 godišnjica od srebreničke tragedije, sve su, osim nezaraslih rana, opipljivije i etničke podele između Srba i Bošnjaka. Varničenju u uvek osetljivom pitanju ratnih zločina iz proteklog rata ovog puta dodatno je pridonela nesmotrena poruka bošnjačkih predstavnika da su državni vrh Srbije i Srpske ove godine nepoželjni u Potočarima.

Mnogi pokušavaju da razumeju šta je uistinu nagnalo Bošnjake da – neočekivanim izjavama o nepoželjnosti i prethodnim uslovljavanjem da Srbi prihvate termin genocid za zločine iz jula 1995. godine – ubace nemir u točak pomirenja koji je nakon dve decenije stidljivo krenuo uzlaznom putanjom. Dok jedni nalaze da se tim signalima samo ogolila duboka razjedinjenost dva naroda, čiji su nervni završeci najočigledniji baš na počinjenim zločinima, drugi prepoznaju i dnevnopolitičku pozadinu u politizaciji Srebrenice. Sve to u konačnici za rezultat ipak ima samo primetno udaljavanje i izgradnju zidova ne samo između Sarajeva i Beograda, već i unutar same BiH, što bi se, kako neki veruju, moglo ispostaviti kao najveća prepreka na putu u EU, koji, makar deklarativno, svi u BiH podržavaju.

Da Srpska ima jasan pogled u vezi sa dešavanjima oko obeležavanja zločina potvrđuje i odluka ministra spoljnih poslova u Savetu ministara BiH Igora Crnatka koji je 4. jula doneo odluku kojom je predstavnicima tog ministarstva zabranio da učestvuju u aktivnostima u vezi sa komemoracijom u Potočarima. Načelnik Srebrenice Ćamil Duraković na to kaže da Crnadak treba da podnese ostavku jer je „kidnapovao ministarstvo spoljnih poslova”.

„Njegova reakcija je potvrda da sam bio u pravu, jer svojim izjavama pokazuje da je u pozadini svega želja da odnosi sa susedima nikada ne budu dobri i da uvek imamo neku vrstu napetosti, posebno između Bošnjaka i Srba”, primećuje Crnadak.

I Milorad Dodik, predsednik RS, koji je prošle godine nekoliko dana pre zvanične komemoracije odao poštu srebreničkim žrtvama, ove godine neće biti u Potočarima. „Razumem dimenziju bola i stradanja, ali u dimenziji politizacije ne želim da učestvujem. Iz RS niko neće ići na to obeležavanje”, kaže.

Ovogodišnje zaoštravanje počelo je i pre izjave o nepoželjnima u Srebrenici. Duraković je i ranije prilično tvrdo i svađalački nastupao, između ostalog poručujući kako će ako Srbin bude novi načelnik Srebrenice pored Potočara biti sagrađena crkva. Tako je i stvorena nesnošljiva atmosfera u kojoj se godinu dana od napada kamenicama na srpskog premijera u Potočarima – koji je pred žrtvama zločina pognuo glavu, a potom i toj opštini donirao novac građana Srbije – umesto odgovora ko je kriv za napad i pokušaja za novi iskorak u pomirenju, stvari vraćaju unazad.

Umesto zajedničkog odavanja pošte na svim mestima stradanja, ove godine će i same komemoracije biti jednonacionalne, kao i sama viđenja ratnih dešavanja koja se kao i ranijih godina kreću od sarajevskih optužbi da se „neigra genocid koji treba da bude bol celog sveta”, do percepcije srpske javnosti da se broj žrtava preuveličava i da se politizacijom tragedije nastoje zaseniti nevine srpske žrtve iz proteklog rata, pa i zločini u Jasenovcu tokom Drugog svetskog rata i tako ojačati politički legitimitet ratnim ciljevima Bošnjaka u zahtevima za razvlašćivanje RS.

Izvor: POLITIKA

Vezane vijesti:

Istina o genocidu: U Srebrenici krvnički ubijena 3.262 Srbina!

Duraković opet provocira: Napad na Vučića je cirkus!

Šira slika zamućena: Priče o Srebrenici zasenile stradanja Srba