Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
SpanishИако су користили разне методе убијања и мучења, временом је усташама то досадило па су обзнанили усмени конкурс за изум новог начина убијања
„Србосјек“ из Јасеновца
Ћамил Сијарић је, изгледа, био први који је с неколицином партизана ушао у напуштени и разорени логор Јасеновац. Сви трагови казивали су му шта је тај логор био и шта се у њему дешавало. Сијарић, додуше, није знао детаље, на колико су начина људи у логору мучени и убијани. Објавио је књигу после рата[1]. Још касније израелски историчар Гидеон Грајф је објавио књигу у којој је навео 57 различитих начина убијања и мучења.
Из књиге Г. Грајфа Јасеновац, Аушвиц Балкана, стр. 264-265
У јасеновачком логору Сијарић је наишао на човека, старог око 30 година, који се звао Мартин Седлар. Био је у логору од септембра 1941. године до краја, до маја 1945. Радио је као гробар, и дуго причао Сијарићу шта је чинио, шта је гледао да се чини и шта је преживљавао, он као и други.
Овде преносимо само један краћи запис из казивања Мартина Седлара.
Иако су користили разне методе убијања и мучења – секиром, пушком, маљем, конопцем, ватром, водом – временом је усташама то досадило па су, жудећи за неким новим методима, обзнанили усмени конкурс за изум новог начина убијања. Многи су смишљали тај начин, цела логорска сатнија је думала, али није ишло. Није било лако смислити нови метод убијања. А тражио се такав метод који неће одмах усмртити жртву, него полако, да дуго пати.
Једног од тих дана интензивног трагања за новим методом, групи усташа који су стајали испред бербернице прилазио је усташа, сав срећан у лицу. „Изуми чине људе сретним“, записао је Сијарић Седлареве речи. Изумитељ је носио у руци зашиљен кочић дужине око 30 цм и некакав чекић или маљ. Обратио се заставнику и осталима пред берберницом речима да је дошао до новог начина убијања. Група са заставником је разгледала кочић ћутке, од руке до руке, не схватајући како би тај изум радио. Изумитељ кочића био је сав радостан пружајући свој патент групи, али је одмах постао нестрпљив. Нервирала га је неверица, ћутање и оклевање усташа да чују о чему тако добром је реч. Очекивао је одушевљеност, ваљда. Иноватор је показао зашиљен кочић, појашњавајући и показујући начин употребе изума: да се врх кочића стави заточенику под браду и одоздо удари кундаком пушке, тако да врх жртви продре до мозга. Слушаоци су, међутим, остали равнодушни, незадивљени новим изумом.
Мартин Седлар није казао да ли је тај нови метод коришћен или није.
[1] Ћамил Сијарић, Ослобођени Јасеновац. Сарајево, 1983.
Извор: Стање ствари
