Joван Ћулибрк, МЕМОАРИ, АУТОБИОГРАФИЈЕ И БИОГРАФИЈЕ ПРИПАДНИКА САВЕЗНИЧКИХ МИСИЈА У ОКУПИРАНОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ КАО ИЗВОРИ ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ 1941. ГОДИНЕ И ЈАДОВНА

Одбор за Јасеновац Српске Православне Цркве, Јерусалим

МЕМОАРИ, АУТОБИОГРАФИЈЕ И БИОГРАФИЈЕ ПРИПАДНИКА САВЕЗНИЧКИХ МИСИЈА У ОКУПИРАНОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ

КАО ИЗВОРИ ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ 1941. ГОДИНЕ И ЈАДОВНА

Богата литература која је настала дневничким или аутобиографским списима чланова савезничких мисија у окупираној Југославији, као и њиховим биографијама, скоро је неискориштена у погледу истраживања страдања у Другом светском рату у Југославији.

Савезничке мисије биле су присутне у Југославији већ од краја 1941. године, и имале су прилика да се што лично а што усмено и документима осведоче у стравично страдање којима су одређене структуре југословенске популације биле изложене током рата, и у том смислу њихово сведочанство је драгоцено.

У овом раду се истражују не извештаји савезничких мисија, него дневнички и аутобиографски записи њихових чланова, као и њихове биографије из пера других аутора. Кад се узму ова три аспекта заједно, ови списи чине енормну количину материјала, која се мора разврстати по разним основама, да би могла бити правилно схваћена и употребљена, посебно да би се могло разумети на шта они обраћају пажњу и зашто.

Посебно значају групу извора чине они чији су аутори или протагонисти Јевреји из Палестине који су учествовали у различитим британским мисијама, најчешће оним које је организовало MI 9, обавештајно одељење које је било специјализовано за спасавање оборених пилота. Са обзиром да је у њихов задатак улазило и спасавање Јевреја које затекну на територијама на којима су деловали, они су обраћали пажњу на стратишта и логоре.

Иако је само мали део савезничких мисија био присутан у Југославији у прве две године рата, њихова сведочанства о 1941. години и госпићкој групи логора су драгоцена. О њима говоре и списи везани за чланове мисија који су касније дошли у Југославију али су чули о страдањима и догађајима са почетка рата.

На основу увида у више десетина објављених књига и чланака, закључује се да ови списи представљају изузетно важан материјал који не даје темељна сазнања али изврсно служи као допунски материјал који знатно доприноси нашем знању о страдању у 1941. години, иако нешто мање сазнајемо о Јадовну и придруженим му логорима.