Сасвим jе нормално да сваки грађанин БиХ према коjем jе учињен овако бруталан злочин има право да зна ко га jе наредио и извршио… БиХ jе одговорна према породици Старовлах…
Александар и Јеремиjа Старовлах у Тузли
послиjе звjерске акциjе СФОР-а
Припремио: Невенко Ерић
На данашњи дан приjе 11 година припадници НАТО-а и тадашњег ЕУФОР-а, коjе су УН и ЕУ задужили да чуваjу мир у БиХ, на Палама су бестиjално претукли православног свештеника протоjереjа-ставрофора Јеремиjу Статровлаха и његовог сина вjероучитеља Александра Старовлаха, док су остале чланове породице и свештенике малтретирали.
Правни заступник породице Старовлах адвокат Миљкан Пуцар изjавио jе Срни да породица Старовлах, нажалост, ни до данашњег дана ниjе сазнала ко jе наредио и ко jе извршио таj брутални злочин против њих.
„Сасвим jе нормално да сваки грађанин БиХ према коjем jе учињен овако бруталан злочин има право да зна ко га jе наредио и извршио. Нажалост, породице Старовлах и Абазовић из Рогатице то никада неће сазнати“, наглашава Пуцар.
Он jе истакао да jе породица Старовлах пред Судом БиХ покренула поступак против БиХ коjа jе дала имунитет припадницима НАТО и ЕУФОР-а „да се такав jедан злочин може амнестирати“, а Суд БиХ jе таj захтjев одбио.
„Покренули смо поступак пред Уставним судом БиХ, коjи, нажалост, већ дуже вриjеме стоjи. Према нашим информациjама, он jе био jедном на дневном реду, али jе скинут. Очекуjемо да би у скориjе вриjеме могло да се расправља о нашем захтjеву коjи jе веома jедноставан. Ми тражимо надокнаду штете, jер породица Старовлах никада неће сазнати ко jе наредио и извршио таj брутални злочин“, поjашњава Пуцар.
Он jе подсjетио да су jош приjе 10 година покренути поступци и у земљама чиjи су воjници учествовали у тоj акциjи, што jе било обjављено на саjту НАТО у БиХ, али су све те земље одговориле да ти воjници имаjу имунитет и да против њих неће бити вођен поступак.
„Сматрамо да jе БиХ због таквог става одговорна према породици Старовлах. Породици Старовлах било би веома важно да их jе неко у име БиХ позвао, извинио се, понудио им да таj спор буде риjешен мирним путем, али до данас то нико ниjе учинио. Једино jе Влада Републике Српске дониjела неке одлуке да нам помогне“, рекао jе Пуцар.
У ноћи између 31. марта и 1. априла 2004. године, у вриjеме васкршњег поста, припадници међународних снага у БиХ извели су класичну десантну акциjу на Пале и упали у свештеничке станове, парохиjски дом у коjима су се они налазили, храм Успења пресвете Богородице, а све под изговором да траже ратне злочинце – конкретно првог предсjедника Републике Српске Радована Караџића.
Хеликоптери са воjницима спустили су се на оближњи фудбалски стадион, а у кругу од 100 метара од Парохиjског дома било jе забрањено свако кретање цивилима, од коjих су неки добили ударце припадника НАТО и ЕУФОР-а.
Воjници СФОР-а су експлозивом разниjели врата парохиjског дома, а потом и врата два стана коjа су се налазила изнад Парохиjског дома, а у коjима су живjели свештеници Старовлах и Миомир Зекић са своjом породицама.
Непосредно по упаду у стан Старовлаха, воjници су Јеремиjину супругу Виторку затворили у jедну собу, а њега и сина Александра почели брутално тући.
Александар, коjи се опорављао од операциjе жучи, од силине удараца пао jе у кому.
Воjници СФОР-а упали су и у стан свештеника Зекића коjи се налазио поред стана Старовлаха.
Један од њих jе пуцао из пушке према Зекићу, а убрзо након тога су он и његова супруга били везани.
Воjници СФОР-а ушли су и у кућу поред Парохиjског дома, у коjоj су живjели свештеник Слободан Лубарда и ђакон Младен Видаковић.
Видаковић jе том приликом доживио стрес, jер су воjници уперили пушке у кревет у коjем jе лежала ђаконова супруга са дjететом од 22 мjесеца.
Након jедночасовног иживљавања, припадници мултинационалних снага су тешко повриjеђене Старовлахе хеликоптером пребацили у болницу у Тузлу.
Полумртва тиjела само су униjели у болницу, спустили их на под ходника, након чега су напустили ову здравствену установу.
Медицинско особље, све до телефонског позива Виторке Старовлах, ниjе знало о каквим jе пациjентима риjеч и ко су они уопште.
Иако су припадници мултинационалних снага тврдили да су Старовласи повреде добили од детонациjе експлозиjе динамита, медицинским налазима утврђено jе да су брутално испребиjани.
Јеремиjа jе задобио повреде главе, грудног коша, ребара и кичмене кости и хитно jе оперисан, као и Александар коjи jе тек након неизвjесног и упорног лиjечења изашао из коматозног стања.
Више високостручних медицинских екипа из Тузле, Бањалуке, Воjно-медицинске академиjе (ВМА) у Београду прегледало jе двоjицу настрадалих и нису ништа пронашле што би упућивало на повреде задобиjене детонациjом или пушчаним зрнима. Сви су сагласни да су повреде настале jаким ударцима тупим предметима.
Старовласи су из Тузланске болнице гдjе су им спашени животи и пружена максимална медицинска помоћ, пребачени на ВМА у Београду гдjе jе настављено њихово лиjечење.
И Истражна комисиjа о догађаjима на Палама чиjи jе Извештаj усвоjио и Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, потврдила jе да су Старовласи повриjеђени „деjством тупог предмета, тешког и замахнутог механичког оруђа и диjеловима тиjела.“
У извештаjу се као неспорно наводи да су воjници, након акциjе, тешко повриjеђене Старовлахе оставили у ходнику Тузланске болнице као Н.Н. лица, а да су љекари одмах констатовали тешке повреде главе, вратног пршљена и сломљене надлактице код Јеремиjе, као и прелом свих костиjу лица и ране на грудном кошу код његовог сина Александра.
И 11 година након ове акциjе припадника међународних снага имена починилаца позната су, вjероватно, само њиховим налогодавцима.
Непосредно након акциjе, НАТО jе на своjоj интернет страници саопштио да jе у акциjи учествовала мjешовита jединица оформљена од воjника из Италиjе, Словениjе, Велике Британиjе, САД, Румуниjе, Мађарске и Аустриjе.
Земље чланице НАТО-а, чиjи су воjници били у саставу СФОР-а и за коjе се вjеруjе да су учествовале у акциjи, углавном су се оглушиле о захтjеве Окружног тужилаштва из Источног Сараjева о утврђивању кривичне одговорности њихових држављана, осим Италиjе.
Неке од њих, попут Велике Британиjе и Словениjе, тражиле су да им прво буду достављена имена њихових воjника, jер без тога, наводно, не могу да покрену истрагу.
Свештенику Јеремиjи и његовом сину Александру остале су траjне посљедице од пребиjања. Александар jе стоодстотни инвалид коjем jе стално потребна туђа њега и помоћ.
Предсjедник Републике Српске Милорад Додик jе 1. априла 2009. године као тадашњи предсjедник Владе донио одлуку да се вjероучитељу Александру Старовлаху додиjели изузетна пензиjа са жељом да му се олакша живот и да му се обезбиjеди неопходна рехабилитациjа.
Одлуком благопочившег патриjарха српског Павла свештеник Старовлах службуjе у храму Светог Ђорђа на Бежаниjскоj коси у Београду, гдjе и живи са породицом.
Везане виjести:
МЕЂУНАРОДНИ ПУЦЊИ У СРБЕ – Jadovno 1941.
ДЕВЕТ ГОДИНА ОД УБИСТВА РАДЕ АБАЗОВИЋ – Jadovno 1941.
СУТРА ДЕВЕТ ГОДИНА ОД ЗЛОЧИНА НАД … – Jadovno 1941.