Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Још нема одлуке о евентуалном изручењу Азре Башић

Датум објаве: среда, 9 новембра, 2011
Објављено у Посавина
Величина слова: A- A+

azra basic.jpg

Амерички Окружни суд у Лексингтону у држави Кентаки током трочасовног процеса против Азре Башић (52), коjа jе оптужена за ратне злочине над заробљеним српским цивилима током рата у БиХ ниjе донио никакву одлуку о томе да ли она треба да буде испоручена у БиХ.

Америчка влада жели да Башићеву врати у БиХ, гдjе би се суочила са оптужбама док њен адвокат Петрик Неш покушава да то сприjечи.

Башићева jе ухапшена 15. марта у Стентону на основу међународне потjернице коjу jе издао Суд БиХ због сумње да jе као припадник Хрватске воjске учествовала у мучењима и убиствима Срба у логорима у Дервенти од априла до jуна 1992. године.

Њен адвокат рекао jе у обраћању судиjи Роберту Виjеру да Башићева ниjе служила у jединици воjне полициjе, нити да jе била командант или чувар логора те да jе затвореник, коjег jе према оптужбама, ножем убола у врат, према документима достављеним САД, био воjник а не цивил.

Он jе истакао да су и поjедини свjедоци наводних ратних злочина његовог клиjента били припадници воjске а не цивили.

Помоћник државног тужиоца Џеjмс Ерхарт рекао jе да jе неколико лица позитивно идентификовало Башићеву као тражену особу са фотографиjе и да сматра да ниjедан од доказа ниjе контрадикторан томе да су свjедоци били цивили у вриjеме када су почињени злочини.

Неш jе потом истакао да за његовим клиjентом никада ниjе обjављена потjерница али су заступници владе нагласили да обавjештење, коjе jе обjавио Интерпол по приjему писма од Тужилаштва из БиХ, равно налогу.

Башићева се први пут поjавила пред судом у САД 18. марта, када jе говорила о свом боравку у Кентакиjу, наводећи да jе око двиjе године била запослена у фабрици “Нестле”.

Истрагу против Башићеве води Окружно тужилаштво у Добоjу због сумње да jе као командир 108. Риjечке бригаде Хрватске воjске починила ратни злочин против цивила на подручjу Дервенте од априла до jула 1992. године.

Први логор за Србе на подручjу Дервенте формиран 12. априла 1992. године, био jе у Дому ЈНА и кроз њега jе прошло више од 200 Срба. У овом логору пред заробљеним Србима убиjени су Чедо Чудић и Благоjе Ђураш, а силоване су Б. С. и М.З.

У документима предатим Окружном суду у Лексингтону наведени су затрашуjући детаљи о мучењу и убиству коjе jе Башићева починила као припадница воjне бригаде у Хрватскоj воjсци.

У судским документима наводе се изjаве Радоjице Гарића и Драгана Ковачевића коjи су потврдили да jе Башићева заклала Благоjа Ђураша, коjег су претходно претукли хрватски полицаjци и воjници.

“Послиjе тога, Азра нас jе вукла за косу и тjерала да из ране на Ђурашевом врату пиjемо крв”, рекао jе Гарић. Људи са коjима jе у Америци живjела Азра Башић, оптужена за мучење и убиства Срба у логорима у Дервенти 1992. године, кажу да jе Башићева потврдила да jе починила више убистава, иако jе у захтjеву из БиХ за екстрадициjу поменуто само jедно убиство.

Извор: срна

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top