Јеврејској заједници враћено 37 зграда у срцу Београда

Какви су ефекти закона о Отклањању последица одузимања имовине жртвама холокауста: Само нека решења, међутим, постала правоснажна. Реституција само имовине у власништву државе

Јеврејској заједници, према решењима Агенције за реституцију, враћено је, од фебруара прошле године, када је на снагу ступио Закон о отклањању последица одузимања имовине жртавама Холокауста које немају живих законских наследника, 37 некретнина у Београду, укупне површине 3.043 квадрата.

Реч је о 29 пословних простора, једној згради и седам станова. Осим тога, враћено је и 25 хектара ораница у Новом Кнежевцу. Засада се готово све некретнине налазе у центру престонице, а њихови некадашњи власници одавно су мртви и немају потомке или, уколико их и имају, не зна се где су. Уколико стари власници ових зграда немају наследнике, јеврејске општине, по новом закону, могу да поднесу захтеве за враћање тих непокретности.

Ипак, кажу у Јеврејској општини Београд, свега неколико објеката правоснажно је припало Јеврејској заједници, јер реализацију првостепених одлука често успоравају градска или општинска правобранилаштвима.

– Искуство Јеврејске општине Београд са правобранилаштвом општина Стари град и Савски венац је веома лоше, с обзиром на то да се до сада правобранилаштво Старог града жалило на свако решење Агенције – каже потпредседник Јеврејске општине Београд Харис Дајч.

Већина овдашњих Јевреја настрадала је током немачке окупације у логорима Старо сајмиште, Топовске шупе, Шабац, Ниш… Њихова имовина је опљачкана и распродата на лицитацији присталицама Рајха: најчешће домаћим Немцима, сарадницима Недићевог режима, Хрватима, белогардејцима…

УНИШТЕНЕ ЗЕМЉИШНЕ КЊИГЕ У БАНАТУ

Осим у Београду, Јеврејска заједница и у другим градовима прикупља документацију о имовини. Најтежа ситуација је у јужном Банату, где су, по речима Роберта Сабадоша, председника Јеврејске општине Суботица, крајем шездесетих година прошлог века уништени, па и покрадени, многи земљишнокњижни улошци. Суботички Јевреји засада потражују бившу јеврејску болницу у овом граду, Синагогу и једну зграду поред Јеврејске општине.

Тек ретки су преживели, отприлике сваки десети. Онима који су успели да сачувају живу главу имовина је враћена непосредно после 1945, али им је серијом закона, почевши од аграрне реформе и конфискације, па све до национализације, опет све одузето.

– Нови закон је сврстао Србију у ред најнапреднијих европских земаља када је у питању однос према имовини која је одузета као последица Холокауста – каже Харис Дајч. – Поред тога, он је јеврејским заједницама Србије дао нову шансу, а да законом не могу ни на који начин да буду угрожени евентуални приватни власници некадашње јеврејске имовине, као ни држава, ако ту имовину користи за своје потребе. Предмет реституције је искључиво имовина у власништву државе коју она изнајмљује правним и физичким лицима.

Међу некретнинама чији се повраћај ускоро очекује налазе се вредни локали у Улици Вука Караџића 7 и 7а, у срцу Београда. Кућа на броју седам била је пре рата у власништву брачног пара Јосифа и Матилде Мандиловић, који су својевремено потражили спас у Израелу. Њихова имовина је одузета будући да су престали да буду држављани ФНРЈ.

Зграда на броју 7а припадала је Морицу Левију и његовој жени Матилди, која је преживела рат, али њени наследници нису познати. Грађевина је такође национализована.

Међу највреднијим непокретностима које су већ враћене Јеврејској општини Београд налазе се куће у Његошевој 49, Вишњићевој 3 и Светог Саве 20. Кућа у Његошевој 49, у којој се налази познати кафић „Зона индустријале“, била је првобитно власништво Моше Алкалаја, односно његових наследника Рахел, Јакова и Соломона. Кућа је после рата прво враћена породици, а затим од ње одузета. Алкалајеви су били једна од најпознатијих предратних јеврејских породица.

Зграда у улици Вука Караџића

Кућа у Светог Саве 20, односно два локала и једнособан стан, била је власништво породице Пољокан – Исака и Рафаила, и Мели Петровић (рођена Пољокан). Зграда им је одузета у децембру 1942, на основу Уредбе о припадању имовине Јевреја, и пренета у својину Србије. Кућа је поново враћена 1955. и Пољоканови су неке од станова продали. Наново је национализована 1961. године, а купцима и старим власницима остао је по стан.

Шест пословних простора у Вишњићевој 3, укупне величине 281 квадратни метар, који су такође враћени, припадали су Зелми Ђераси, односно њеном мужу Алкану. Алкан Ђераси убијен је у Београду, 1941. Кућа је за време рата отета и пренета на немачки брачни пар Марију и Јохана Рериха. И овај уговор је поништен по ослобођењу и кућа је подржављена.

Аутор: В. Црњански Спасојевић

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Бела кућа похвалила Србију због враћања имовине жртава …

Имовина Јеврејима – на јесен | Јадовно 1941.

Србија враћа Јеврејима 3.000 зграда | Јадовно 1941.