Јеврејске општине с правом бојкотују службену комеморацију

Као да је у питању казалишна представа у три чина, а не обиљежавање сјећања на најстрашније мјесто у хрватској повијести. Тако и ове године изгледа програм јасеновачких комеморација, које се трећу годину заредом обављају у одвојеним походима усташком логору смрти – јучер су то направили Јевреји, сљедећи су на реду антифашисти и вјеројатно Срби, а за тједан дана у Јасеновац би требао стићи и државни врх.

Трагедија у три чина, која се мора неумитно десити када власт нема храбрости раскинути с усташким покличем “За дом спремни” него очекује да се проблем ријеши сам од себе. Иако је све могло бити стављено ад ацта да је премијер Андреј Пленковић, уложио подједнаку енергију у обрачун с усташком симболиком, у мјери у којој се ангажирао да се изгласа Истанбулска конвенција. На крају крајева, напали би га исти који га посљедњих тједана оптужују због наводне издаје, а добио би поштовање и изван граница Хрватске јер у оваквим случајевима вриједи пословица по којој се добар глас далеко чује.

Умјесто тога, јучер су у етер отишле ријечи упозорења дугогодишњег предводника Јеврејске општине Загреб Огњена Крауса како “у држави Устав мора бити изнад свега, а у Уставу пише да је поздрав ‘За дом спремни’ неуставан. И ту не може бити никаквог али, какав је озаконило Повјеренство за суочавање с посљедицама недемократских режима”.

На подручју Независне Државе Хрватске живјело је 39 тисућа Јевреја, а усташки режим ликвидирао је или депортирао у Аушвиц око 30 хиљада припадника овог народа. Према истраживањима Ханнах Арендт, у злочинима према домицилној јеврејској популацији међу квислиншким државама, још су се само у Румуњској могли мјерити с погромима које су проводили усташе у НДХ.

Зато је потпуно разумљиво да је координација јеврејских општина у Хрватској одлучила да ни ове године неће судјеловати у службеној комеморацији жртвама усташкога концентрацијског логора Јасеновац, под покровитељством Хрватског сабора, у спомен на 22. травња 1945. и пробој 600 логораша, од којих је преживјело њих стотињак. Као да је вријеме стало у Хрватској – вишегодишњи напади на антифашистичко наслијеђе и све израженији сентименти за НДХ и усташки покрет, често институција и појединаца који су блиски државним властима. У травњу 2017., државну службену комеморацију пробоја бојкотирали су представници српских и јеврејских организација те антифашисти, СДП и лијеве странке. И тада су организирали властиту комеморацију, а слично је и ове године. Тада су упозорили да спорна плоча с натписом “За дом спремни” и даље стоји у Јасеновцу, али и на крајње забрињавајући пораст покушаја фалсифицирања повијести и повијесних чињеница и релативизацију усташтва.

И што се промијенило у протеклих 365 дана? Двије ствари, и обје, на лошије.

Плоча с усташким поздравом “За дом спремни” више се не налази у Јасеновцу, већ је премјештена десетак минута вожње аутом, и чува ју полиција, као да је у питању заштићени споменик културе. А Вијеће за суочавање с посљедицама тоталитарних режима – под паском самог врха ове државе – службено је закључило како је споменути усташки поклич неприхватљив, али у неким ситуацијама допуштен.

У службеним издањима Католичке цркве, редовито се умањује број јасеновачких жртава или као што је недавно написао Иво Голдстеин, кад је успостављена НДХ, Црква је оцјењивала да је тиме испуњен један од битних националних циљева. У школама се не говори што је заиста била Независна Држава Хрватска са својим расним законима и концентрацијским логорима, нити је Хрватска подигла споменике жртвама НДХ. Ако међу Американцима, 41 посто њих и 66 посто миленијалаца не зна што је био Аушвиц, нацистички логор смрти, како је потврдило прије неколико дана објављено истраживање Schoen Consultinga, било би интересантно направити истраживање што Јадовно и Јасеновац значе за хрватске двадесетогодишњаке.

Укратко, не треба пуно труда за разумијевање зашто су овдашњи малобројни Јевреји одлучили још једном бојкотирати државну комеморацију у Јасеновцу.

Зато што садашња власт показује емпатију према жртвама, али и за оне који су одговорни за холокауст на простору Хрватске. Предсједница државе ће у Аргентини поздравити емигранте уз тезу како су “након Другога свјетског рата многи Хрвати управо у Аргентини тражили и нашли простор слободе у којему су могли свједочити своје домољубље”, а потом у Загребу судјеловати на обиљежавању Јом хашое. Укратко, мало исказивања сентимената за НДХ емиграцију па жаљење за жидовским жртвама. Или то што се, као у огледима из политичке схизофреније, од Израела купују Ф16, али се истовремено толерирају називи улица по усташком министру Мили Будаку, једном од креатора расне политике у НДХ.

Све набројано не значи како у Хрватској има озбиљног антисемитизма. Ексцеси ове врсте су ријетки, дискриминације готово нема, уосталом, поприлично овдашњих Јевреја били су чланови разних хрватских влада, а многи су познати судионици интелектуалне и јавне сцене. Све то, међутим, пада у други план пред отвореним повијесним ревизионизмом који буја у Хрватској. Свако ко то игнорира, сноси кривњу за ову срамоту.

Аутор: Robert Bajruši

Извор: Jutarnji list

Везане вијести:

Краус: У Хрватској на дјелу ревизија историје

Комеморација жртвама Јасеновца у сјени бојкота мањина …

Усташки поздрав „За дом спремни“ биће враћен у Јасеновац