arrow up

Подијелите вијест:

ЈЕДИНСТВЕНИМ СТАВОМ ДО ПРАВДЕ

srna2.jpgБАЊАЛУКА, 22. ЈУНА /СРНА/ – Народна скупштина Републике Српске треба да заузме jединствен став о провођењу Државне стратегиjе за рад на предметима ратних злочина, jер jе евидентно да се избjегава процесуирање сложених предмета ратних злочина почињених над Србима, сагласни су представници наjjачих политичких партиjа у парламенту Српске.

 

Посланик СНСД-а у Народноj скупштини Републике Српске Никола Баштинац истакао jе да jе веома битно да парламент Српске заузме став о провођењу Државне стратегиjе за рад на предметима ратних злочина.

 

„Добро би било да закључцима или декларациjом Народне скупштине Српске оснажимо наше представнике у заjедничким институциjама БиХ. Мора се инсистирати и захтиjевати да се коначно активниjе почне са процесуирањем сложених предмета ратних злочина почињених над Србима“, рекао jе Баштинац Срни.

 

Он jе нагласио да се проблем избjегавања процесуирање сложених предмета ратних злочина почињених над Србима мора рjешавати, приjе свега, у правосудним институциjама на нивоу БиХ.

 

Посланик СДС-а у Народноj скупштини Републике Српске Ненад Стевандић каже да постоjе ствари коjе су битне за Српску и коjе су изнад свих политичких подjела.

 

„Одговорност свих jе да у тим стварима, међу коjима jе и инсистирање на активниjем рjешавању сложених предмета ратних злочина почињених над Србима, наступамо заjедно. Сигурно jе да смо доказали да jе Српска jедноставно била дискриминисана по том питању“, рекао jе Стевандић Срни.

 

Он jе оциjенио да истина о ратним догађањима на простору БиХ полако излази на видjело.

 

Посланик ПДП-а у Народноj скупштини Српске Бранислав Бореновић нагласио jе да парламент Српске мора заузети „жесток“ став по питању непроцесирања предмета ратних злочина почињених над Србима.

 

„Међутим, поставља се питање шта jе са провођењем раниjих закључака Народне скупштине Српске. Апсолутно сам за то да парламент Српске заузме jединствен став када jе у питању процесуирање тих предмета“, рекао jе Бореновић Срни.

 

Предсjедник Народне скупштине Републике Српске Игор Радоjичић упозорио jе директора Дирекциjе за западни Балкан у Генералном директорату за проширење Европске комисиjе Пjера Мирела на слаб учинак правосуђа у БиХ у процесуирању ратних злочина.

 

Он jе затражио да таj проблем буде jедна од главних тема идуће рунде структуралног диjалога о реформи правосуђа БиХ са ЕУ, заказане за 5. jул у Мостару.

 

Клубови посланика СНСД-а и СДС-а у Парламенту БиХ очекуjу да Народна скупштина Републике Српске заузме став поводом исхода расправе у Представничком дому о Анализи провођења Државне стратегиjе за рад на предметима ратних злочина, из коjе jе jасно да се и даље избjегава процесуирање сложених предмета ратних злочина почињених над Србима.

 

„Сматрамо да jе пред Републиком Српском, односно Народном скупштином, и политичка и историjска одговорност да заштити жртве рата из реда српског народа и да кроз законска рjешења сприjечи покушаjе промjене карактера рата“, истакли су посланички клубови.

 

Припремио: Борис НОГО

 

Извор: срна

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Добрила Кукољ

Бањалука Свједочи: Рођена сам у једном од најљепших села ко­је је смјештено на

Свједоци пакла

Дошао је крај ћутању о страдању Срба. У кон­тек­сту про­мијењених историјских околности, а

Увод

Трагао сам за правим а неупадљивим насловом за ову књигу, јер су за

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​