Је ли смрт мале Босиљке довољно упозорење?

На запрепаштење медицинског особља у Задру, дјевојчица Босиљка Вујновић стигла је без пратње лијечника иако је била у животној опасности. Прва лијечничка помоћ пружена јој је тек сто километара од њене куће у Србу

Трагични случај смрти дјевојчице Босиљке Вујновић (9) из Срба поновно отвара тему лоше здравствене заштите с којом мјештани Лике живе већ годинама. Мала Босиљка била је здраво дијете, док 11. фебруара у вечерњим сатима није пала у несвијест пред мајком Пером и оцем Јованом. Да је дјевојчица у животној опасности процијенила је на први поглед искусна медицинска сестра Биљана Рајак, која ради у 35 километара удаљеном Доњем Лапцу.

Индолентни лијечник  

Боса је била у полусвијести. Није причала, с десном страном тијела није могла начинити ниједан покрет. У несвјесном стању, у надлежну амбуланту у Грачацу, удаљену тридесетак километара, под ротацијским свјетлима, дјевојчицу је превезла полицијска патрола, пошто до кола хитне помоћи Вујновићи нису могли доћи, јер се дежурни доктор Марко Монтана није јављао на телефон. До Монтане Вујновићи су дошли назвавши његову медицинску сестру. Овог лијечника медији називају контроверзним, јер је у Словенији за њим издана потјерница, док је раније под именом Јозо Марковић радио у сусједној БиХ.

У Грачацу лијечник Монтана није ни прегледао дијете, а на савјет медицинске сестре Босу је упутио у Задар.

– Узео је своје дијете за руку и отишао, а Боса је готово умирала – тврди Биљана Рајак.

На запрепаштење медицинског особља у Задру, дјевојчица која је била у животној опасности стигла је без пратње лијечника. Дакле, Боси је прва лијечничка помоћ пружена тек у Задру, сто километара даље од куће.

– Дјевојчица је повраћала у колима, сестра јој није могла ставити ни кисик јер је маска била превелика, није примила ни инфузију – прича згрожена замјеница жупана Задарске жупаније Рајка Рађеновић, иначе из Срба.

Након четири дана, Босиљка Вујновић је преминула, а тједан дана касније, 18. фебруара, несретна дјевојчица је сахрањена у родном Србу.

Према ријечима Рајке Рађеновић, на проблем лоше медицинске заштите сви надлежни се оглушују.

– Сватко са себе скида кривицу и одговорност, док у систему медицинске заштите владају небрига, нерад и нељудско понашање. Ово што се догодило не може се ничим оправдати, него само оцијенити да је у питању неодговорност лијечника Монтане. То и не личи на хитну помоћ, јер немају пратећу медицинску апаратуру. Имају само возило које вози хитне случајеве – истиче Рајка Рађеновић.

Огорчена дожупаница  

Међутим, њено мишљење не дијели Рената Бек, равнатељица Дома здравља Задар којем припадају амбуланте у Грачацу и Србу.

– Затражила сам очитовање доктора Монтане који је исказао да нигдје није погријешио, да је прегледао дијете које је било при свијести и имало редовне откуцаје срца. Не можемо на основу извјештаја једне медицинске сестре осуђивати понашање и начин рада једног доктора – каже Рената Бек и додаје да је ствар лијечничке просудбе да ли је пацијенту до болнице потребна лијечничка или је довољна само пратња медицинске сестре. И поред бројних замјерки пацијената и саме замјенице жупана Рајке Рађеновић, Рената Бек тврди да нема нити једне притужбе на рад медицинског особља у Србу и Грачацу.

– Згрожена сам. Вјерује се једном доктору с проблематичном биографијом и упитном дипломом, а не вјерује се медицинској сестри која је главу губила да спаси дјевојчицу. Што је најжалосније, не вјерује се ни родитељима који су због несавјесног лијечничког приступа изгубили дијете – закључује Рајка Рађеновић.

Паулина Арбутина

Извор: СРПСКО НАРОДНО ВИЈЕЋЕ