Академик Србољуб Живановић
Беседа Проф. др Србољуба Живановића на сабору у мaнастиру Нова Грачаница код Чикага 4. jула 2015.
Ваше Преосвештенство, часни оци, даме и господо, драги приjатељи и сви Срби,
Наjновиjи догађаjи у СПЦ су ме навели да вам овде говорим о злочинима римокатоличке „цркве“ према српском народу, jер о томе ви у Америци веома мало знате.
Поглавар римокатоличке „цркве“ у Хрватскоj, загребачки надбискуп и кардинал Бозанић jе недавно дао изjаву да „нико и ништа“ не може зауставити римокатоличку „цркву“ у њеноj одлуци да прогласи за свога светитеља осуђеног ратног злочинца, надбискупа геноцида над Србима, Јевреjима и Ромима поглавара свих римокатолика у току Другог светског рата, врховног воjног духовног старешине свих кољача Срба, Јевреjа и Рома, заштитника кољача из Јасеновца, коjи jе те кољаче благосиљао и водио на поклоњење папи у Ватикан – др Алоjзиjа Степинца. Он jе, такође, у хрватском сабору или парламенту заjедно са другим римокатоличким бискупима у Хрватскоj – гласао за доношење наjгрозниjих расистичких закона против свих некатолика – Срба, Јевреjа и Рома. Био jе лични приjатељ шефа хрватске државе, Анте Павелића и лично jе преводио у католичанство Србе и Јевреjе.
На захтев Ватикана Српска православна Црква jе оформила комисиjу за разговоре о помирењу са римокатолицима и регулисању неспоразума у вези свих злочина коjи су починили римокатолици Хрвати, њихови римокатолички свештеници, кољачи Срба, Јевреjа и Рома у току Другог светског рата. На челу те комисиjе jе садашњи митрополит загребачо-љубљански г. Порфириjе, коjи се заjедно са неким другим српским вадикама фотографисао у салону кардинала Бозанића испод слике злочинца Степинца. Новопостављени епископ Славонски и Јасеновачки Јован Ћулибрк jе пре кратког времена изjавио да „питање jедног надбискупа из Другог светског рата не може да угрози срдачне односе Српске православне цркве са римокатолицима“. Оваj епископ повлађуjе хрватским римокатолицима изjавом да jе у Јасеновцу страдало свега 80.000 особа, иако му jе познато да jе у Јасеновачким логорима смрти побиjено 23 000 Јевреjа и 80 000 Рома. Према томе у Јасеновцу ниjе убиjен ниjедан Србин и ниjедно српско дете. Епископ Јован Ћулибрк jе сасвим другачиjе говорио пре него што jе постао епископ СПЦ у Хрватскоj. Сада jе наjбољи приjатељ са римокатоличким бискупом.
Међународна комисиjа за истину о Јасеновцу, коjа jе утврдила да jе у jасновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреjа и Рома убиjено у току Другог светског рата, од 1941 до 1945 године преко 700 000 Срба, 23000 Јевреjа и 80 000 Рома, међу коjима jе било 110 000 деце испод 14 година старости.
Међународна комисиjа сматра да се тим разговором СПЦ и римокатолика осуђуjу на заборав жртве хрватског римокатоличког геноцида у Јасеновцу, као и све друге жртве систематског убиjања и искорењивања Срба, Јевреjа и Рома. Сваки разговор СПЦ са хрватским римокатолицима jе тешко подсмевање невиним жртвама хрватског теророра у Другом светском рату. Римокатоличка „црква“ се увек борила против источног Православља. Поглавар римокатоличке „цркве“ у Хрватскоj, потоњи кардинал и “ блажени“ на путу да постане светитељ, ратни злочинац
Алоjзиjе Степинац jе jош 28 марта 1941 године, дан после одбацивања троjног пакта са Хитлером и Мусолиниjем, написао у своме дневнику:
„Све у свему Хрвати и Срби су два света… православна шизма jе наjвеће проклетство Европе, скоро веће од протестантизма“. На дан проглашења Независне државе Хрватске Степинац у говору на бискупскоj конференциjи Хрватске каже: „часна браћо, ови догађаjи су нашем народу донели остварење одавно сањаног и прижељкиваног идеала… и ко може да нам замери, када ми као духовни пастири даjемо своj допринос томе?“ Андриjа Артуковић, усташки министар унутрашних дела, злочинац коме су САД пружиле заштиту jе рекао: „причао сам о насилном католичењу са Степинцем… он ми jе рекао „препусти то мени. Ја ћу као представник римокатоличке цркве то у складу са своjом савешћу учинити“.
После тога jе Степинац одликован наjвишим орденом усташких кољача.
Екуменистима у Српскоj православноj цркви, коjи се залажу за некакво помирење између православаца и римокатолика jе добро познато да су Хрвати одмах по проглашењу своjе Независне државе Хрватске уз помоћ римокатоличке „цркве“ ухапсили православног митрополита загребачког г. Доситеjа, стравично су га мучили и малтретирали, тако да jе измучен преминуо. Владику Бањалучког Платона хапсе 5 маjа 1941 године, муче, касапе, ложе му ватру на грудима, кољу и бацаjу Врбас. Ишчупали су му браду, одсекли уши и нос, а у ране су му утрљали со. Митрополита Дабробосанског г.Петра Зимоњића су ухапсили 12 маjа 1941 године, ужасно мучили, ишчупали су му браду, забиjали клинове под нокте, поткивали га и на краjу убили. Владику г.Саву Трљаjића су ухапсили, мучили и бацили у Катину jаму.
Хрвати су заjедно са римокатоличким свештеницима и активистима убили, после тешког мучења 187 православних свештеника. 334 свештеника jе успело да побегне у Србиjу, а у то време jе у Хрватскоj било нешто преко 500 српских свештеника. Значи да у целоj Независноj држави Хрватскоj jе остало свега неколико православних свештеника склоњених негде у забаченим селима.
Римокатолици Хрвати сада желе да се све то заборави, да се о жртвама геноцида не говори и да се постигне некакво помирење са СПЦ. Резултат наjављених разговора треба да буде проглашење Степинца за светитеља римокатоличке црквеи заборав на Јасеновачке и друге невине жртве.
Екуменисти међу епископима Српске православне цркве имаjу неки своj лични интерес, па наводе неке своjе разлоге за постизање споразума и некаквог помирења са римокатолицима, но целокупни српски народ не може да заборави тешке ране и ужасне злочине над невином децом и одраслима коjе у починили римокатолици Хрвати и њихови свештеници, као ни геноцид против Срба, Јевреjа и Рома.
Све што jе овде изнето и наведено наjбоље се може видети ако се прочитаjу изjаве и чланци у римокатоличкоj штампи, новинама и књигама.
Опростите ми, молим вас, на овим тешким речима, али jе неко морао да их jавно изговори.
Проф. др Србољуб Живановић
Везане виjести:
Академик Србољуб Живановић: Нема опроштаjа без признања …
Проф. др Србољуб Живановић: Ко jе био фра Срећко Перић …
С. Живановић: Коментар на чланак обjављен у римокатоличком …