Србољуб Живановић – Ко краде мошти српских светитеља?

Академик Србољуб Живановић

Разговарала Наташа Јовановић

Римокатоличка црква се никада не одриче своjе политике. Она то спроводи огњем и мачем, пером и речjу и на сваки могући начин при чему jе важно само то да циљ оправда средство, каже академик Србољуб Живановић

Пре неколико дана епископ славонски покушао jе да у Хрватскоj организуjе некакву међународну конференциjу на коjоj jе требало да се расправља о Јасеновцу и холокаусту, али са римокатоличке тачке гледишта. Наравно, њему jе било исувише добро познато да нико од људи коjи би могли нешто да кажу о свему томе нису у стању да иду у Хрватску. Ја лично не прелазим границу Хрватске jер немам поверења у хрватску државу да jе у стању да обезбеди моj несметани боравак у тоj земљи, и плашим се да би могло да се деси да ме неко тамо ликвидира. Поред тога известан броj других људи коjи би требало да говоре на таквим састанцима нису могли да допутуjу
jер се налазе на потерницама хрватске државе, на тзв. црвеним међународним потерницама. Отуда не схватам зашто се jедан такав састанак коjи претендуjе да буде међународни одржава на териториjи државе каква jе хрватска држава сада. Ми знамо сасвим добро да десетине хиљада омладине у овоj земљи данас узвикуjе пароле Убиj Србина, Србе на врбе и Босанце у ланце, да се славе оне усташе и они кољачи коjе jе некадашњи злочинац Степинац водио у Ватикан на поклоњење папи, а да се заборављаjу стотине хиљада несрећних жртава не само jасеновачких логора, већ и логора у Јадовну и на другим местима, каже у разговору за „Печат“ палеонтолог, антрополог, академик Србољуб Живановић.

Један сте од наjбољих познавалаца српског страдања у 20. веку. Да ли Србиjа да би прихватила западни концепт историjе и подржала идеjу регионалног помирења мора да умањи злочине почињене над Србима, и да ли у тоj општоj политици учешће узимаjу и поjедини епископи СПЦ?

Чињеница jе да траjу покушаjи стварања нове историjске мапе Балкана по мери НАТО-а са циљем да се насиље претвори у одрживи мир. Суштина целог процеса придруживања Европскоj униjи из угла ССП своди се на условљавање Србиjе да прихвати политику регионалног помирења, односно бриселско-вашингтонску конструкциjу историjске прошлости. С тим у складу траjу и покушаjи умањења српских жртава у време Другог светског рата, страдалих од стране усташа. Недавно jе изашао интервjу владике славонског коjи jе био запажен у jавности како због његовог личног, тако и због става СПЦ према улози Алоjзиjа Степинца у усташком крвавом пиру, и улози Ватикана у НДХ.

Међутим, знатно раниjе, из jедног мање запаженог интервjуа могли су се наслутити ставови овог епископа. На jедном месту у том претходном интервjуу, он каже: „Српска православна црква неће кварити своjе односе са Римокатоличком црквом због jедног надбискупа из Другог светског рата“. Ова, као и последње изjаве епископа славонског дубоко вређаjу српски народ. Владика Ћулибрк се налази на таквом месту, у Славониjи, где можда мора да реагуjе на одређени начин, али jа му поручуjем да он више нема пастве. Срба више тамо нема, а они коjи постоjе, они леже у jасеновачким стратиштима и они му неће опростити. У jедном морам да се сложим са њим. Тачан броj страдалих Срба у Јасеновцу никада нећемо сазнати jер поред оних пописаних 700.000 ми не знамо ни коjе су вере, ни коjе су нациjе била нерођена деца коjу су Хрвати вадили из утроба маjки и убиjали. А отимали су децу са груди маjки и клали пред њиховим очима.

Каква jе улога Ватикана у креирању западног концепта политике на Балкану?

Римокатоличка црква jе вековима васпитавала хрватски народ да мрзи све оне коjи нису римокатолици. Зато jе било клања Срба и почетком Првог светског рата. Народ зна да jе 28. jуна на Видовдан када jе Гаврило Принцип убио аустроугарског престолонаследника Фердинанда, у свим градовима у коjима су живели Срби, на териториjи Аустроугарске монархиjе, укључуjући Хрватску, Босну, Херцеговину и Далмациjу, настало клање Срба. То клање и протеривање Срба за

време Првог светског рата било jе ужасно, али захваљуjући политици краља Александра коjи jе желео да направи од три разнородна народа некакав jугословенски народ ниjе се смело говорити да су злочине над Србима починили римокатолици Хрвати. Зато што се између два светска рата ћутало о злочинима Хрвата римокатолика над Србима зато смо добили Јасеновац, а зато што се после Другог светског рата ниjе могло говорити о злочинима Хрвата у Јасеновцу добили смо протеривање четврт милиона Срба из Хрватске, па jе коначно Хрватска очишћена од свих некатолика.
Римокатоличка црква се никада не одриче своjе политике. Она то спроводи огњем и мачем, пером и речjу на сваки могући начин при чему jе важно, само то, да циљ оправда средство. Онога момента када су они прогласили jедног човека за поглавара и за непогрешивог и за наследника Светог Петра за кога се не зна да ли jе стварно страдао у Риму, али се са сигурношћу зна да уСветом писму не пише да jе Христос оставио Светог Петра као свога наследника, Римокатоличка црква ради своj посао, ради то успешно, не одустаjе од борбе против православља крчећи себи пут на Исток… Они су то радили од Крсташких ратова коjи нису вођени зато да се ослободи Христов гроб већ да би се срушила православна Византиjа и Источно римско царство. Сада jе на мети наследница Византиjе, Трећи Рим, Русиjа коjа под своjим окриљем има више православаца него што их има на целом свету. Нажалост када погледамо шта ради цариградски патриjарх коjи под собом има 700 верника, кога поставља турска влада, коме новац даjе Америка, а он се љуби са римским папом слика постаjе jош лошиjа. Мислим на Осми васељенски сабор – на
коjем ради и Јерусалимска црква и Московска патриjаршиjа и Српска црква. Таj Сабор православцима неће донети ништа добро.

Као признати палеонтолог иза себе имате научно озбиљан и национално одговоран рад од значаjа за српску прошлост. До каквих сте сазнања дошли када су у питању масовне гробнице Срба?

Добро jе познато да jе Међународна комисиjа за истину о Јасеновцу, где ниjе било представника ни Срба, ни Хрвата нити било кога са териториjе бивше Југославиjе, установила да jе само у jасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреjа и Рома страдало преко 700.000 Срба, 23.000 Јевреjа и 80.000 Рома. Практично Други светски рат преживело jе тек 1.000 Рома са териториjе некадашње НДХ, укључуjући Босну и Херцеговину. Да не говорим о геноциду коjи су хрватска држава и хрватски народ починили над Србима. Још увек су на Велебиту препуне jаме и вртаче, а има их преко 300 коjе су пуне лешева несрећника живих бачених у те jаме. Раниjе сам о томе у Лондону, где сада живим, причао jедном од моjих колега, професору анатомиjе у Болници „Светога Ђорђа“.

Њему jе било тешко да поверуjе, да замисли да постоjи тако нешто. Он jе са групом студената спалеолога отпутовао на Велебит и спустио се у неке од jама. Када се вратио у Лондон одао ми jе признање и рекао да се уверио у оно што му се чинило немогућим.

Да ли канонизациjом Алоjзиjа Степинца, Римокатоличка црква умањуjе и своjу улогу у НДХ?

Ја кажем, каква црква, такав и светитељ. Од три римокатоличка свештеника у НДХ, двоjица су били кољачи коjи су лично убиjали Србе, Јевреjе и Роме. То су подаци коjи су изнели представници Америке у Њуjорку jош 2000. Они су саопштили да jе преко 1.400 римокатоличких свештеника у НДХ лично клало и убиjало. Ту су били укључени и активисти Римокатоличке цркве и известан броj сестара. Међународна комисиjа о истини о Јасеновцу jе после тог саопштења покушала да направи списак имена и презимена римокатоличких свештеника коjи су лично убиjали и дошла jе до броjа од 1731.

На jедноj међународноj конференциjи за истину о Јасеновцу, саопштио сам да када сам 1964. учествовао у ископавању масовне гробнице у Доњоj Градини и у Јасеновцу присуство новинара и фотографа ниjе било дозвољено, наш извештаj се крио од jавности па jа сада немам ниjедну фотографиjу, ниjедан диjапозитив, никакву документациjу, али сам зато замолио jедну госпођу коjа jе преживела клање у Јасеновцу да изађе на трибину и покаже ожиљке на врату. Госпођа о коjоj jе реч изашла jе пред аудиториjум. Она jе била логорашица са
свега пет година. По њеном сведочењу, она jе кољача гледала право у очи, док jу jе римокатоличка часна сестра Пулхериjа вукла за косу не би ли jоj истакла врат да jе кољач лакше закоље. Међутим кољачу jе задрхтала рука и он jу jе пререзаног врата, живу бацио у jаму.

Не само садашњи папа и садашња бискупска конференциjа Хрватске, већ и њихови претходници имали су антисрпски став. Папа Јован Павле Други jе долазио у Бањалуку да у самостану Петрићевац посети гроб Ханца Мерца, главног идеолога усташа и крижара коjи jесте да jе преминуо пре Другог светског рата, али су га усташе у време траjања рата уздизале као свог духовног вођу. А зна се да су његови крижари наjвећим делом постали усташе и кољачи Срба, Јевреjа и Рома. Он jе дошао у самостан Петрићевац да њега беатификуjе, односно прогласи за блаженог на путу да постане светитељ. У Бањалуци и дан-данас постоjи споменик Ханцу Мерцу, а Римокатоличка гимназиjа носи његово име. Таj исти папа ниjе отишао да очита бар jедну молитву за невине жртве Јасеновца, иако му jе jасеновачко стратиште у Доњоj Градини било на пушкомет. Но, он jе хтео да ода признање оним фрањевцима,
кољачима Срба коjи су клали и убиjали српску децу у Бањалуци и у околини. Међународна комисиjа за истину о Јасеновцу упутила jе jедно писмо папи са позивом да приликом посете Босни и Херцеговини дође у Доњу Градину на стратиште jасеновачко и да очита молитву за те несрећне жртве. У Међународноj комисиjи налази се и известан броj римокатолика коjи су сматрали да jе садашњи папа можда другачиjи, бољи и да се разликуjе од његових претходника. Међутим, Међународна комисиjа никада ниjе добила одговор.

Да ли пристанком да узме учешће у Комисиjи коjа би се бавила Алоjзиjем Степинцем, СПЦ прихвата ватикански концепт светости, будући да jе Степинац већ беатификован од стране Римокатоличке цркве?

СПЦ jе будимо отворени до краjа попустила на наваљивање римокатоличког папе Фрање да образуjе некакву комисиjу у заjедници са бискупском конференциjом Хрватске коjа би требало да се упозна са наводно добрим странама осуђеног ратног злочинца, надбискупа Хрватске, врховног воjног викара, кољача Срба, Јевреjе и Рома у Јасеновцу –Алоjзиjа Степинца, надбискупа геноцида како га jе назвао Италиjан Марко Ривели. Недавно jе хрватски кардинал Божанић изjавио да jе без обзира на став СПЦ, Римокатоличка црква одлучила да прогласи Степинца за свога светитеља. Ако задатак комисиjе ниjе научно утврђивање историjске истине коjа jе онда улога СПЦ?

Да ли жеља поjединих епископа Српске цркве за екуменским диjалогом отвара простор за притисак на СПЦ, представља прећутни пристанак на покушаjе фризирања историjе?

Нажалост, у СПЦ, већина епископа, изузев патриjарха и неколико владика, коjи су одрасли и школовали се у комунистичкоj Југославиjи, не схвата српски народ онако како би требало да га схвата.

Изгледа да садашњи епископи СПЦ мало или нимало воде рачуна о осећањима, жељама и знањима коjе поседуjе српски народ. А та знања су погубна за садашњу политику коjу води СПЦ. Недавно сам добио писмо од jедног старца са великим искуством православног Србина коjи jе у том писму рекао да изгледа да поjедини епископи секу грану на коjоj седе, jер они су великодостоjници само дотле док их народ као такве признаjе. А српски народ jе пет векова био под Турцима. Овде су били грчки свештеници и фанариоти коjи су практично отерали
народ из Цркве, али православље jе народ чувао у своjоj породици, у своjоj кући, па ће народ и даље наставити то да ради уколико не буде био задоваљан оним што ради СПЦ.

Шта утиче на то да поjедини епископи пристану, узму учешће у фризирању историjе, а на штету српског народа?

Када jе за епископа изабран Јован Ћулибрк рекао сам патриjарху: „Сада сте га изабрали па ћете наредних 35 година морати са њим да се носите“. Од почетка он jе остављао утисак несигурног човека, човека коjи jе десет година седео у Израелу радећи jедну магистратуру коjу сваки студент може да уради за годину или две. Недавно сам био у Америци и сазнао да су му многи људи давали помоћ. Знам да jе имао стипендиjу Републике Србиjе да седи у Израелу и да jе истовремено тражио стипендиjу од Републике Српске па када jе Влада сазнала да он већ узима новац од Србиjе, та помоћ му jе ускраћена. Исто тако, знам да jе реч о човеку коjи jе био постављен за игумана jедног мањег манастира у Црноj Гори где се никада ниjе поjављивао. Знам и то да jе за време патриjарха Павла Одбор за Јасеновац СПЦ био истеран из Патриjаршиjе и да су имали седиште у jедноj приватноj кући. Али он jе успео себе да наметне да буде председник УО Музеjа геноцида у Београду, председник Одбора за Јасеновац. Његова постављења на челу битних одбора и институциjа коjе се баве геноцидом пробламатизуjу ствар, утолико пре што се зна да он покушава да узме место владике Јефрема бањалучког и да за то има велику подршку римокатолика и римокатоличких следбеника у Бањалуци. Е сада како jе дошло до тога да римокатолици постављаjу наше владике, признаћете, ниjе питање за мене.

Друго, српски народ jе озлоjеђен када види како православни епископ у име СПЦ, владика захумско-херцеговачки Григориjе, представља СПЦ на дочеку поглавара римокатоличке jеретичке цркве у Сараjеву. Цео таj поступак био jе пренаглашен, непотребно пропраћен у медиjима, и оставио jе грозан утисак. Ниjе таjна да захумско-херцеговачки владика, кога многи називаjу бискупом сарађуjе и самолитвуjе са римокатоличким бискупима. Али, он ниjе jедини, има jош таквих представника у Сабору СПЦ. Лично познаjем известан броj владика и веруjем да неки коjи заговараjу сарадњу са римокатолицима jесу наивни, али исто тако знам да има и оних коjи су врло злонамерни и према свом народу и према своjоj цркви. Православно Богословски факултет у Београду постао jе стециште jеретичког учења поjединих епископа СПЦ, међу коjима се истиче браничевски епископ Игњатиjе Мидић. Требало би завирити у његова предавања студентима. На jедном месту таj епископ дословно jе рекао да оно што jе Христос рекао и проповедао више не пиjе воду. Ако он тако учи будуће богослове то jе лоша ствар, jер ко ће, питам се, од њих, сутра желети да жртвуjе себе за Цркву, православље и светосавље. Коначно, ако посматрамо рад и изjаве поjединих бискупа и набдискупа Римокатоличке цркве, укључуjући и надбискупа београдског Хочевара види се да jе Римокатоличка црква годинама плански и свесно инфилтрирала људе у СПЦ и да има велики утицаj на сва збивања у СПЦ. Оно што кочи поjедине чланове Сабора СПЦ jе страх од реакциjе српског народа, али они као да не виде да се народ већ одвоjио и да се раскол направио у Аустралиjи, раскол у Канади jе на помолу, а може доћи, не даj Боже, и до раскола у нашоj земљи.

Сведок сте физичког обима страдања српског народа. Да ли ваше сведочење има и духовну димензиjу?

Ако се погледа из угла да смо 500 година турског ропства преживели захваљуjући светим моштима кнеза Лазара и косовских мученика, онда ниjе тешко закључити да се иза немарног односа према жртвама страдања у 20. веку криjе покушаj отимања духовних корена уз помоћ коjих би наш народ могао да преживи нове и велике окупациjе. Дакле умањењем броjа страдалих не уништава се само физички обим страдања већ и духовни темељи опстанка српског народа.

А осим што су нам умањивали и умањуjу jош увек броj жртава страдања, око ове приче су се дешавале jош тамниjе и опакиjе ствари. Да кренем од почетка. Постоjао jе Завод за заштиту споменика културе Југославиjе где су радили и Словенци и Хрвати и Македонци. Оног момента када jе донет нови Устав Југославиjе, они се нису вратили у своjе републике, већ су остали у Србиjи, као запослени у Заводу за заштиту споменика културе Србиjе. Њихов задатак jе био уништавање моштиjу и гробова српских владара и светитеља.

Ми говоримо о крађи моштиjу српских светитеља? Колико jе људи упућено у ову причу? Зашто би Завод то радио?

Лично сам се уверио како jе уништен гроб Јелене Анжуjске коjи ниjе морао бити уништен. Нађен jе скелет, кости су разбацане.У Сопоћанима jе три недеље пре него што сам наjавио своj долазак у манастир, откопан гроб Уроша Првог како би биле уништене његове мошти. Случаjно се десило да jе Брана Живковић, конзерватор, био у посети своjоj жени коjа jе радила на рестаурациjи фресака, па када jе видео да ће уништити мошти Уроша Првог он их jе склонио и чувао док jа не дођем. После тога под утицаjем Цане Јуришић, археолога у Заводу, сестре су се сложиле да се наводно те кости негде закопаjу испод заjедничке платформе на поду манастира под изговором да ће Сопоћани бити маузолеj за све коjи су ту сахрањени. Недавно сам штампао у своjоj књизи под насловом „Борба за веру“ све те наводе како су

уништавали поjедине гробове и мошти наших светитеља. У свему томе има Ватиканске руке и то одавно.

Такође, Завод за заштиту споменика Србиjе сензационално jе пре било каквих научних, антрополошких и судскомедицинских налаза на сва звона огласили да су у манастиру Манасиjа пронашли гробницу Лазаревића, и у њоj мошти деспота Стефана Лазаревића што ниjе било тачно. Када се вест поjавила тражио сам да се уради ДНК анализа моштиjу коjе леже у манастиру Копорину и да се упореде са ДНК анализом моштиjу Светог кнеза Лазара, и наравно да се испитаjу мошти у Манасиjи. Узет jе узорак са бутне кости скелета нађеног у Манасиjи и послат на ДНК анализу, на Институт за судску медицину у Београду, и тада jе утврђено да се не ради о потомку кнеза Лазара. Због тога jе доцент коjи jе радио ту анализу отишао у манастир Манасиjу, узео зуб из лобање нађене поред скелета у истоj гробници и уверио се да се не ради о директном потомку Светог кнеза Лазара. Обjашњење jе да jе то вероватно поклисар Светог деспота Стефана Лазаревића, Еjудин кога jе он послао Муси коjи jе погубио Вука Лазаревића, рођеног брата деспота Стефана Лазаревића и известан броj других великаша. Тако се тело неког другог витеза нашло сахрањено у гробници манастира Манасиjа. Проблем jе у томе што се екипа антрополога коjу jе одредио Завод ниjе бавила стручним прегледом скелета, већ jе  користила произвољне методе.
И после тога ни управа манастира, ни Завод нису дозволили да неко види таj костур у ћивоту.

Да ли jе то поjава новиjег датума?

Новиjег jе датума као и моjе питање зашто нико не говори о томе да jе у Сремскоj Митровици пронађено 10 цркава из првих векова хришћанства и да jе првог Србина хришћанина покрстио лично Свети Павле 57. године у Никомедиjи? Мало се о томе говори да jе апостол Андреj путовао по нашоj земљи и да jе ишао до Далмациjе, Воjводине и све на север, покрштаваjући људе. Ћути се и о крађи моштиjу наших светитеља. Мошти Светог Димитриjа, по коме jе Сремска Митровица добила име, католици су украли, однели у Ватикан, па их jе папа тек касниjе вратио васељенском патриjарху, и данас се мошти налазе у Солуну. Свети Синерот jе рецимо украден из Сремске Митровице и пребачен у Задар. За време Другог светског рата тело Светог Стефана Штиљановића су узели и бацили у свињац, а поjас и реликвиjе коjе jе имао на себи однели су у Загреб и оне никада нису враћене. Хтели су да униште и мошти Светог кнеза Лазара. Срећом професор Богословског факултета Радослав Груjић захваљуjући своjим везама са Немцима успео jе да их измоли да

спрече Хрвате да учине то скрнављење и да пренесу земне остатке у Саборну цркву у Београду. Ватикан то ради. Ватиканска рука далеко сеже.

Ватикан уништава светиње православља и православне свеце, а хоће да прогласи за светитеље праве зликовце за коjе постоjе живи сведоци њихових злочина.

Шта за веруjући народ значе реликвиjе и мошти српских светитеља?

У манастир Копорин људи су долазили вековима, молили се на месту гроба коjи се налази испод ктиторске фреске, и многи људи су говорили да су им те молитве помогле. О томе пише и Феликс Каниц коjи jе у 18. веку прошао Србиjом, а рецимо ни он, нити ико други ништа слично ниjе споменуо за Манасиjу коjа jе већи манастир, окружен са 11 кула и где се налазила наjвећа преписивачка школа. У Манасиjи никада ниjе постоjао култ. Када ме jе патриjарх Герман замолио, извршио сам анализу моштиjу пронађених у Копорину и све jе рађено пред камерама научног програма београдске телевизиjе. Сабор jе прихватио чињенице коjе сам приложио.

Да ли jе наша историjа заиста толико крвава? Какав jе ваш утисак био приликом ископавања гробница jасеновачких мученика?

Ми поседуjемо сведочења великог броjа људи коjи су посматрали острва лешева како плове Савом и Дунавом, а потицали су из Јасеновачких логора. О сведочењима преживелих већ сам говорио.

Оно што jе мени било интересантно када сам откопавао гробнице у Јасеновцу jесте одређени мирис коjи jе допирао од костиjу, посебно из гробница у коjима су сахрањена мала деца или нерођена деца извађена из утроба маjки. Неке кости су се златиле, али тада нисам придавао неки већи значаj томе. Исти мирис сам осетио када сам радио на скелету Светог деспота Стефана Лазаревића у манастиру Копорину. У припрати цркве где jе била постављена моjа лаборатароиjа почео се ширити светачки мирис, и тада сам пред камерама, питао присутне: Да ли осећате оваj мирис коjи се сада шири из моштиjу. Пре неколико година када сам испитивао нађене скелете у месту Медна, недалеко од Мркоњић Града, где су пронађене мошти неких калуђера погубљених у време Турака, осетио сам таj мирис. То jе исти онаj мирис коjи сам осетио у Јасеновцу.

Извор: ПЕЧАТ

Везане виjести:

Проф. др Србољуб Живановић: Ко jе био фра Срећко Перић …

Академик Србољуб Живановић: Нема опроштаjа без признања …

ЗЛОЧИНИ РИМОКАТОЛИЧКЕ „ЦРКВЕ“ ПРЕМА СРПСКОМ НАРОДУ

С. Живановић: Коментар на чланак обjављен у римокатоличком …