СПЦ ОДГАЂА БЕАТИФИКАЦИЈУ И ТРАЖИ СТАВ ВАТИКАНА О НДХ

Алоjзиjе Степинац

До беатификациjе Алозиjа Степинца неће доћи брзо jер jе Српска православна црква (СПЦ) затражила од Ватикана да посебна комисиjа изнесе своj суд и о дешавањима из доба НДХ, наводе хрватски портали.

Пошто СПЦ нису jасни аргументи на основу коjих jе Алоjзиjе Степинац – свет, папа Фрањо jе предложио формирање Радне групе коjу ће чинити католички и православни стручњаци, а чиjи задатак ће бити да заjеднички преиспитаjу спорна питања, што jе изазвало запрепашћење и незадовољство у Католичкоj цркви у Хрватскоj.

Процес беатификациjе кардинала Алоjзиjа Степинца завршен jе приjе четири године, па jе неколико пута обjављиван чак и датум када jе кардинал Степинац требало да буде проглашен светим.

Онда jе услиjедила кореспонденциjа папе Фрање са Његовом светошћу патриjархом српским Иринеjом. Како преносе хрватски портали, детаљи договора не могу се сазнати ни из Католичке нити из Православне цркве.

Портал „Телеграм“, позиваjући се на изворе у СПЦ, истиче да се патриjарх Иринеj у писму папи Фрањи ниjе бавио само беатификациjом кардинала Степинца, већ jе његово писмо знатно комплексниjе и отвара низ врло важних питања коjа се односе на период НДХ и злочине коjе jе починио усташки режим, што се може ишчитати из риjечи кардинала Бозанића коjи jе обjаснио како ће бити испитани и „ратни догађаjи у вези са односима Хрвата и Срба у Другом свjетском рату по критериjумима цjеловите истине“.

Такође, СПЦ не криjе забринутост што се у Хрватскоj и данас не само толеришу него и покушаваjу заговарати, па и рехабилитовати, вриjедности из времена усташког НДХ режима.

Дакле, риjеч jе о знатно широj тематици коjом ће се бавити Радна група католичких и православних стручњака, што потврђуjе да jе посриjеди драматичан заокрет Ватикана са, за сада, тешко сагледивим посљедицама, наводи портал.

Пошто ће Радноj групи бити потребно доста времена, то значи да ће се за неколико година одгодити проглашење кардинала Степинца светим, иако jе радни процес, како jе истакао кардинал Бозанић, готово завршен са позитивним закључком.

Патриjарх српски Иринеj уручио jе краjем прошле године у Београду надбискупу Доминику Мамбертиjу писмо за папу Фрању у коjем jе изнио приговоре у вези са Степинчевом канонизациjом.

У писму коjе jе краjем прошле године патриjарх Иринеj упутио папи Фрањи, он jе посебно упозорио на улогу кардинала Степинца у покрштавању православаца након Формирања НДХ и доласка Анте Павелића и усташа на власт.

Посебно jе осjетљиво питање покрштавање Срба православаца у НДХ, што ниjе jедини, али jе за СПЦ наjспорниjи дио дjеловања кардинала Степинца током усташке власти.

Кардинал Степинац био jе воjни викар НДХ, а потом на челу Комисиjе за покрштавање, што му се у Српскоj православноj цркви наjвише замjера.

Покрштавањем су спашени животи многих Срба, али ипак jе риjеч о мањем броjу у односу на онаj колико их jе убиjено и присилно исељено.

Критичари Степинца сматраjу да jе начин на коjи се спроводило покрштавање био у потпуноj супротности са одбраном, поступцима, писмима и обраћањима коjе jе кардинал Степинац износио за вриjеме суђења против њега након ослобођења.

Степинац jе, наиме, тврдио да му се не може судити под притисцима, дакле, залагао се за оно што jе супротно од онога што jе као предсjедник Комисиjе за покрштавање радио. Спашавање живота људи по циjену људске деградациjе и понижења гриjех jе коjи Бог не би требало да опрости.

Према подацима коjе jе Српско народно виjеће прикупило у загребачкоj надбискупиjи, 1941. године jе око 41.000 Срба подниjело молбу за покрштавање, 1942. око 21.000, а након тога jе годишње стизало између 500 и 600 молби.

Укупно jе, у прве двиjе године НДХ, око 65.000 Срба подниjело молбу за покрштавање. Упозорава се да тим броjкама ваља додати jош око 18.000 Срба чиjе се молбе за покрштавање налазе у Државном архиву, као и око 4.500 молби из Градског архива.

Како наводе хрватски портали, српска страна тврди да jе из НДХ присилно исељено око 120.000 Срба, те да их jе, према подацима „Америчког музеjа холокауста“ у Вашингтону, у НДХ страдало око 300.000, а према подацима историчара Владимира Жерjавића – 217.000.

У фебруару jе кардинал Курт Кох, предсjедник Папског виjећа за сjедињење хришћана, донио папин одговор.

У њему се наводи да су приговори патриjарха Иринеjа већ били предмет процесних истраживања из коjих произлази да jе надбискуп Степинац био пастир „посве посвећен спасу душа, као вjеран сљедбеник Христов и узор хришћанског живота“.

Извор:

Везане виjести:

Може ли СПЦ да спречи да Степинац постане светац – Jadovno …

Владимир Умељић: „Свети“ Алоjзиjе Степинац и Срби – Jadovno …

СПЦ у процесу канонизациjе Степинца? – Jadovno 1941.

Писмо Епископу Јовану Ћулибрку

Папа лови српске душе

Писмо Епископу славонском Јовану Ћулибрку поводом Дана …

Владика Јован и министар Вулин на Јадовну 29. jуна 2014. у …

ЕПИСКОП СЛАВОНСКИ ЈОВАН ЋУЛИБРК: Срби, добро вагаjте …

Реаговање Међународне комисиjе за истину о Јасеновцу на …

VLADIKA JOVAN ĆULIBRK PORUČIO SRBIMA ‘Svi ćemo …