Реаговање Међународне комисије за истину о Јасеновцу на изјаву Епископа Јована Ћулибрка за „Недељник“

Тачно jе утврђен броj жртава у Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреjа и Рома

Епископ Славонски г. Јован Ћулибрк jе за лист Недељник (бр. 189 од 27. августа 2015, изводи у прилогу) изjавио следеће:

„Седамдесет година након престанка рада Јасеновца, ми jош увек баратамо с послератним процjенама, и jош увек нам недостаjе озбиљан рад на утврђивању броjа жртава. Зато, износити ауторативне тврдње о броjу jасеновачких жртава… jесте неморално“.

Међунaродна комисиjа за истину о Јасеновцу (у коjоj ниjе било ни Срба ни Хрвата) jе jош 2010. г. утврдила тачан броj жртава у Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јеврjа и Ром. Г. Епископу Јовану Ћулибрку, коjи се представља као познавалац хрватског геноцида у хрвтским jасеновачким логорима сигурно jе познато да jе у тим логорима страдало преко 700 000 Срба, 23 000 Јевреjа и 80 000 Рома, међу коjима jе било 110000 деце испод 14 година старости. Једино jе Хрватска имала логор за истребљење мале деце. Господину епископу Ћулибрку jе свакако познато да jе Међународна конференциjа о Јасеновцу усвоjила и обjавила на 8 jезика (што jе послано у све земље света) Декларациjу о Хрватском геноциду против Срба, Јевреjа и Рома у НДХ.

У свом интервjуу за Недељник г. Епископ Ћулибрк се пита: „одакле такав убилачки нагон у НДХ?“

На то питање jе дала одговор Међнародна конференциjа у Санкт Петерсбугу 2002. године на коjоj jе утврђено да jе главни кривац за васпитање римокатолика Хрвата и римокатоличких свештеника и активиста у Хрватскоj да мрзе све некатолике, у првом реду православне Србе и Јевреjе, баш римокатоличка „црква“. О овоj конференциjи jе обjављена и књига на српском jзику (Олга Четверникова). И ово jе сигурно познато г. Ћулибрку.

Говорећи о клању, силовању итд Срба, Јевреjа и Рома у Јасеновачким логорима, укључуjући и малу и нерођену децу, г. епископ Ћулибрк jе пропустио да спомене да jе према изjавама америчких стручњака на конференциjи у Њуjорку преко 400 римокатоличких свештеника у Хрватскоj лично убиjало невине жртве. Даље у свом интервjуу епископ Ћулибрк изjављуjе: „што се тиче Одбора СПЦ за Јасеновац, то jе институциjа коjа постоjи већ 12 година и има озбиљну репутациjу“. Међународна комисиjа за истину о Јасеновцу тврди да то ниjе тачно.

Постоjи и комисиjа за диjалог између СПЦ и Бискупске конференциjе Хрватске, као и комисиjа образована на предлог папе Фрање, коjа има задатак да се бави питањем канонозациjа злочинца и кардинала Алоjзиjа Степинца.

Међународна комисиjа jе већ раниjе изнела своj негативни став о овом питању.

Оваj интервjу епископа Славонског г. Ћулибрка jасно показуjе став поjединих епископа СПЦ коjи су спремни зарад „помирења“ са римокатолицима да забораве на све Јасеновачке жртве, међу коjима jе после стравичног мучења убиjено 187 православних свештеника, протерано преко 300 (практично сви), броjни Јевреjи и Роми, као и низ српских владика, светитеља и других. Господин епископ Јован Ћулибрк не сме да „заборавља“ ове чињенице.

Професор др Србољуб Живановић,

Председник Међународне комисиjе за истину о Јасеновцу,

Лондон, Велика Британиjа

ЕПИСКОП СЛАВОНСКИ ЈОВАН ЋУЛИБРК:

Сви морамо да добрано одвагнемо сваку риjеч у погледу Степинца

Ништа ниjе jедноставно: замислите да су и Степинцу и патриjарху Павлу усташе убиле брата – Павлов брат Душан погинуо jе у партизанима у Сирачу 1942, а Степинчевог брата Миjу одвели су и убили наредне, 1943. године.

Епископ Славонски Јован Ћулибрк, наjвећи стручњак СПЦ о холокаусту током Другог светског рата, каже да ћемо сви морати добро да измеримо сваку реч о кардиналу Aлоjзиjу Степинцу коjи ће можда бити каноннизован.

„Мислим да ћемо сви ми морати да добрано одвагнемо сваку риjеч, прошлу и будућу, у погледу Степинца. Оно око чега ћемо се сигурно сложити то jе да комунистички процес и комунистичка оптужба не могу да представљаjу полазиште за разговор о Степинцу. На том процесу и уопште пред комунистима jе он показао храброст, и несумњиво jе да jе таj елеменат исповjедништва пресудан у процесу беатификациjе и канонизациjе.

Но, управо одатле полазе и они коjи Степинцу приговараjу да исту храброст ниjе показао и пред Павелићем када jе требало осудити и сприjечити усташка злођела. Но, ништа ниjе jедноставно: замислите да су и Степинцу и патриjарху Павлу усташе убиле брата – Павлов брат Душан погинуо jе у партизанима у Сирачу 1942, а Степинчевог брата Миjу одвели су и убили наредне, 1943. године.“

Овако епископ славонски Јован Ћулибрк у интервjуу за нови броj Недељника говори о могућоj канонизациjи кардинала Aлоjзиjа Степинца. Владика Јован важи у СПЦ за наjбољег познаваоца Холокауста, геноцида у Другом светском рату и српско-jевреjских односа. Све то jе, између осталог, изучавао и на Јевреjском универзитету у Јерусалиму и у Јад Вашему.

Двадесет година после „Олуjе“ и „Бљеска“, и 70 година после пробоjа Јасеновца, за Недељник jе епископ Епархиjе славонске причао о „вертикали српског страдања на овим просторима“, о односима СПЦ са Ватиканом, о улози кардинала Aлоjзиjа Степинца у злогласноj НДХ, о везама српског и jевреjског народа…

„Код нас се питање улоге католичког свештенства у Другом свjетском рату свело на српско-хрватске односе, без увида и разумиjевања његовог општег оквира: нпр. сви знаjу за књигу Марка Ривелиjа о Степинцу, али jе риjетко ко читао такође код нас обjављену Ривелиjеву књигу о Ватикану у Другом свjетском рату – и при томе треба рећи да Ривели сигурно ниjе врхунски стручњак, као што то ниjе ни Џон Корнвел, чиjа jе књига Хитлеров папа ипак успjешниjа, али и нешто познатиjа код нас.

Но, сама чињеница да Пио XII jош ниjе канонизован, довољно говори о томе колико jе озбиљно ово питање. Пиjу XII и Ватикану се наjчешће приговара то што jавно ниjе осудио Холокауст, али и Пољаци носе веома горко сjећање на ратног папу jер сматраjу да jе и њихово страдање било прећутано ради мира између Ватикана и Трећег раjха. Тек остаjе да се преведу изванредна ђела Маjкла Фаjера или Пола О’Шиjа, у коjима се може сагледати где jе мjесто НДХ и кардинала Степинца у ширим еклисиjалним и државним оквирима.“

Владика Јован jе казао и да jе неморално износити ауторитативне тврдње о броjу жртава у Јасеновцу.

„Броj ниjе суштински битан али jе веома важан, jер показуjе димензиjе злочина. Да jе броj страдалих у Јасеновцу огроман то знамо, али jе проблем коjи постоjи jош од почетка осамдесетих, када jе почело отворениjе да се расправља о Јасеновцу, у томе што ће велики броj људи да скочи и пита: а колики jе таj броj? Овде ћу да поновим оно што говорим стално, а то jе да jе неморално питати за броj страдалих у Јасеновцу.

Зашто? Зато што су у већини европских држава до 1948. године извршене процjене броjа жртава у Другом свjетском рату и дате су прелиминарне процjене карактера рата; Нирнбершки трибунал jе симбол тог времена. 70 година након престанка рада Јасеновца, ми jош увиjек баратамо с поратним процjенама, и jош увиjек нам недостаjе озбиљан рад на утврђивању броjа жртава. Зато, износити ауторитативне тврдње о броjу jасеновачких жртава, поготово како се то ради на простору бивше Југославиjе, jесте неморално“, обjашњава владика Јован Ћулибрк.

Он jе за Недељник говорио и о опустелим селима у Славониjи и обележавању „Бљеска“ и „Олуjе“.

„Била jе у маjу обљетница ‘Бљеска’ у Окучанима. Ми смо таj дан у Храму Светог Димитриjа служили литургиjу и помен, на коjе из Србиjе ниjе дошао скоро нико: ниjедан новинар, нико се ниjе jавио. A знате зашто? Наjвише зато што се у вриjеме ‘Бљеска’ у Београду одигравао стоти дерби, деведесет хиљада људи jе сjедило на Маракани, а онда су тек у ко зна коjем минуту Дневника рекли да се нешто збива у Западноj Славониjи. Лоша jе савjест код људи коjи су у тоj обмани активно или пасивно учествовали, мрачна jе савjест код људи и она их несвjесно кочи да се врате „Бљеску“ коjи им оптерећуjе савjест“, рекао jе, између осталог, владика Јован.

Драгана Томашевић, директор Jasenovac and Holocaust Memorial Foundation за Србин.инфо

Познато jе да jе Јован Чулибрк гриjао столицу десетак година приjе него што jе магистрирао у Јад Вашему на Холокауст теми. Његови ментори важе за свjетске стручњаке у овоj области. Зато нема сумње да Чулибрк важи за наjбољег познаваоца Холокауста у СПЦ. Међутим, судећи по овом и прошлим медиjским испадима, тема Србоцида му jе слабиjа страна. Ћулибрку се овакав испад не може узети за зло, али би свакако требало да послужи на срамоту његовим локалним менторима на пољу геноцида над Србима у 2. Св. Рату. Очигледно jе на тему страдања сопственог народа дезинформисан и дезориjентисан, те тако, без икакве потребе, нарушава чин коjи на плећима носи. Зато, сви  ћемо морати добрaно да одвагнемо сваку риjеч у погледу Јована Чулибрка, те његовог кредибилитета да коментарише Србоцид у 2.Св рату.

Миленко Јахура, председник УО СНД Пребиловци за Србин.инфо

„Оно на шта, пре свега треба обратити пажњу, у интервjуу епископа Јована, jе покушаj релативизациjе утврђене улоге и одговорности Алоjзиjа Степинца за стварање, учвршћивање и одбрану НДХ и за геноцид коjи jе та држава извршила над Србима, Јевреjима и Ромима у Другом светском рату. Таj покушаj сматрам скандалозним и срамним поступком. Мислим да се за то не може избећи одговорност, макар морална.

ДЕМАНТИ ЕПИСКОПА СЛАВОНСКОГ

У броjу београдског магазина ”Недељник” од 27. августа обjављен jе интервjу коjи jе са Епископом Славонским г. Јованом (Ћулибрком) урадио новинар ”Недељника” Вељко Миладиновић. Таj интервjу jе наjављен на насловноj страни ”Недељника” уз наслов ”Срби, добро вагаjте сваку реч о Степинцу”.

На жалост, те речи нити jе Епископ Јован изрекао у интервjуу, нити такав наслов може да се извуче из било чега што jе Епископ Јован у интервjуу за ”Недељник” рекао. Судећи по наслову коjи jе дала редакциjа ”Недељника”, испада да се Епископ Јован поставио као адвокат Алоjзиjа кардинала Степинца, надбискупа загребачког у време Другог светског рата, што он свакако ниjе нити жели да буде. Епископ Јован се залаже за трезвено разматрање историjе у коме ће свака предрасуда узмаћи пред науком и духовношћу.

Из Канцелариjе Епархиjе Славонске

Извор: Недељник, Саборни храм Свете Троjице у Пакрацу, СРБИН.ИНФО

Везане виjести:

Владимир Умељић: „Свети“ Алоjзиjе Степинац и Срби

ЕПИСКОП СЛАВОНСКИ ЈОВАН ЋУЛИБРК: Срби, добро вагаjте сваку реч о Степинцу!

Писмо Епископу славонском Јовану Ћулибрку поводом Дана …

VLADIKA JOVAN ĆULIBRK PORUČIO SRBIMA ‘Svi ćemo morati dobro odvagnuti svaku riječ u pogledu Alojzija Stepinca’

Stepinčeva brata bliskog komunistima 1943. ubili su Nijemci …