Нерешено или још један пораз

Пропуштена jе историjска прилика да се Европи и свету темељно, ваљано и аргументовано презентуjе вековно страдање српског народа западно од Дрине, са посебним освртом на Други светски рат. Да се спомену све jаме, сви логори, сва стратишта. Али и све „Олуjе“, кроз коjе су Срби пролазили током последњих ратова. Можда чак и више од тога боли чињеница да jе jедини представник Србиjе у суду гласао против наше контратужбе.

Може се рећи да jе коначан исход пресуде МСП у Хагу потпуно очекиван. Њена суштина се може свести на стихове оне дечjе броjалице „мир мир, мир, нико ниjе крив, ава, ава, ава, нико ниjе крава, купус и печење, слатко помирење“. Навикнута на понижавања, двоструке стандарде и скандалозне пресуде разних међународних судова (не)правде, наша jавност jе ову „пат-позициjа“ одлуку дочекала са извесним олакшањем и притаjеном радошћу. Представници свих посланичких група у Скупштини Србиjе сложили су се „да jе затворена jедна страница у прошлости, те да су отворена врата за решавање проблема проистеклих из рата на простору бивше Југославиjе“. Нико од њих да се сети оних 250.000 људи из бескраjне краjишке колоне. Као да не постоjе. Као да се та историjска катастрофа српског народа нас ништа не тиче. Као да се не ради о нашим сународницима. Као да се „Олуjа“ десила у некоj забаченоj пустари пре 3.000 година, а не овде, на неколико стотина километара од Београда. Пре две децениjе, не пре два милениjума, читав jедан народ протеран jе за свега три-четири дана. Упркос мору доказа, укључуjући и познату изjаву тадашњег председника Хрватске Фрање Туђмана („морамо им нанети такве ударце, да Срби практично нестану“), за „Олуjу“ нико ниjе осуђен. Испада да су Срби из Краjине сами себе убиjали и протеривали.

Ово jе jош jедан jасан доказ да у свету jедноставно нема никакве правде. Иако то и ниjе нека новост. Да постоjи и „п“ од правде, држави коjа jе настала на Јасеновцу, Јадовну, Медачком џепу, Бљеску, Олуjи и осталим ужасима, никада не би смело бити дозвољено да подноси било какве тужбе, а камоли да њени представници седе у клупама као тужиоци коjи траже правду. Та jе држава организовала концентрациони логор за децу, jедини у историjи човечанства. Јастребарско. Нека само то име, „Јастребарско“, буде симбол данашњег поимања „права“ и „правде“, вечне срамоте савременог света.

Свет jе зверињак у коме влада закон jачег. Ако иза себе имаш силу – не треба ти никакав закон. Све остало jе илузиjа. Шта ми ту мужемо? Или, боље речено, шта смо могли…? Да ли смо могли боље да реагуjемо у овом случаjу?

Па, на пример, могли смо да мобилишемо нашу комплетну интелектуалну jавност. Сви српски реномирани правници, историчари, социолози, политиколози, сви они коjи нешто представљаjу у нашоj „друштвеноj елити“ морали су бити ангажовани на откривању и представљању истине човечанству о страдању српског народа на просторима западно од Дрине. Међутим, ми смо били у потпуноj дефанзиви, као нека фудбалска екипа коjа грчевито држи „нулу“ и jедва чека да судиjа свира краj. Уз то, наш представник у Међународном суду правде, Миленко Крећа, гласао jе против српске контратужбе хрватскоj. Веруjемо да jе ово jедан од ретких случаjева у историjи да судиjе у међународним судовима гласаjу против интереса своjе државе. За разлику од њега, вероватно не треба ни спомињати да jе хрватски представник гласао онако како му jе наложено из његове земље. Мислили смо да jе култура српске самонегациjе своj зенит достигла оног момента када jе jедна од наjистакнутиjих представница „невладиног сектора“, самозваних „бораца и боркиња за људска права“ сведочила против Србиjе, у корист Хрватске, у овом процесу. Наш судиjа jе очигледно отишао корак даље. Горки плодови духа самопорицања и даље падаjу са крошње српске пропасти.

После свега, можемо само констатовати да се ништа битниjе неће променити у односима Србиjе и Хрватске. Они ће славити „Олуjу“ као своj државни празник, а ми ћемо видати своjе ране, палити свеће и туговати за Краjином. Док jе тако, jасно jе да од фамозног „помирења“ неће бити ништа. Када се jеднога дана буде писала историjа о овом процесу, вероватно ће стаjати да jе завршен „нерешено“, уз напомену да су њиме обе стране биле (не)задовољне. С обзром на стање садашње друштвене и националне свести, наше пострадале сународнике памтиће само статистике и њихове породице. То jе наш наjвећи пораз

Извор: СРПСКИ АКАДЕМСКИ КРУГ

Везане виjести:

ПЕЧАТ – Шта jе данас Јасеновац Хрватима? (ВИДЕО)

ИСПОВЕСТ КРАЈИШКОГ СРБИНА: Мене jе протерала моjа жена, а да не бих ишао сам она jе кренула са мном

БАСТАШИЋ: ДОКАЗИ О ГЕНОЦИДУ НАД СРБИМА КАО „ПОМОЋНО СРЕДСТВО“

ПРЕСУДА У КОРИСТ ВЕЛИКИХ СИЛА, ПОДЈЕЛЕ И СУКОБИ ЋЕ ОСТАТИ

међународни суд правде почео виjећање о … – Jadovno 1941.

Mеђународни суд (не)правде? – Jadovno 1941.

ВИШЕ ПОВЈЕРЕЊА У МЕЂУНАРОДНИ СУД … – Jadovno 1941.

ШАБАС: „ОЛУЈА“ ЈЕ БИЛА ГЕНОЦИД – Jadovno 1941.