НЕЛОГИЧНО ПРОГЛАСИТИ 21. ОКТОБАР КАО ДАН СЈЕЋАЊА

Осим стриjељања у Крагуjевцу 21. октобра 1941. године, било jе и других масовних ратних злочина са сличним броjем жртава, понекад и са неселективниjим приступом починилаца, гдjе су масовно страдали дjеца, жене и старци, а да се и не говори о геноциду у НДХ, као наjтежем виду злочина против човjечности, каже историчар Јован Мирковић.

Приредио: Дарко ТЕРЗИЋ

БЕОГРАД, 4. ОКТОБРА /СРНА/ – Виши кустос у београдском Музеjу жртава геноцида Јован Мирковић сматра да jе инициjатива листа „Прес“ да се 21. октобар, датум стравичног стриjељања цивила, међу коjима и дjеце, прогласи даном сjећања на све српске жртве у Другом свjетском рату заснована на непознавању укупног страдања српског народа и има доста слабости и нелогичности.

„Инициjатива да се датум стравичног догађаjа у Крагуjевцу, 21. октобар, обележава као дан сећања на све српске жртве у Другом светском рату, заснована jе на непознавању укупног страдања српског народа и има доста слабости и нелогичности“, рекао jе Мирковић за Срну.

Он jе подсjетио да jе 21. октобра 1941. године стриjељано 2 381 лице, од коjих четрдесеторо дjеце до 15 година и 272 младића од 15 до 19 година, а приjе тога, 19. октобра, у селима Грошница, Маршић и Илићево стриjељано наjмање 415 мjештана.

„Та инициjатива jе медиjски била доста експлоатисана и подржали су jе, наводно, сви политичари и историчари, у шта баш нисам сигуран“, рекао jе Мирковић.

Он jе нагласио да се оваj догађаj у Крагуjевцу обиљежава сваке године, често и на наjвишем државном нивоу, а све више jе у духу његовања културе сjећања.

„Оваj стравични злочин ниjе jедини велики масовни ратни злочин у Србиjи“, указуjе Мирковић и подсjећа на злочине на њемачком окупационом подручjу 1941. у Србиjи, када Вермахт врши масовне одмазде над цивилним становништвом на бази злогласне наредбе о стриjељању 100 талаца за jедног погинулог и 50 за jедног рањеног њемачког воjника.

Он каже да су такве одмазде вршене у Шапцу, Мачви, Јадру, Драгинцу, Подрињу, Краљеву и Крагуjевцу.

„Док се за злочине у Крагуjевцу и Краљеву организуjу комеморациjе сваке године, за догађаjе у Драгинцу готово се у jавности и не зна“, истиче Мирковић.

Он jе подсjетио и на бомбардовање Београда 6. априла 1941. године, као и на злогласну рациjу у jануару 1942. у Новом Саду и Шаjкашкoj, злочине на мађарском окупационом подручjу.

„Ту су и злочини у Боjнику и Драговцу у фебруару 1942. на бугарском окупационом подручjу, а да не помињемо логоре и стратишта. Овде не помињем страдања српског становништва у НДХ /логори, масовни злочини на кућном прагу, jаме и друго/“, додао jе Мирковић.

Према до сада достигнутом нивоу поименичног пописа жртава рата са верификованим идентификационим подацима, цивилне жртве чине 65,70 одсто свих људских губитака Југославиjе у рату, прецизирао jе Мирковић.

Он каже да Срби чине 61,63 одсто страдалих цивила Југославиjе, а у укупном броjу становништва су учествовали са 41,14 одсто. Са подручjа НДХ потиче њих 76,14 одсто, иако jе на тоj териториjи живjело 29,56 одсто приjератног броjа Срба Југославиjе.

„Мислим да се обележавање датума jедног догађаjа као сублимираjућег за сва страдања не би се могло правдати тврдњом да су Шумарице наjвећи поjединачни злочин на тлу Србиjе у Другом светском рату, коjи по монструозности стрељања ђака нема пандан у европскоj историjи“, сматра Мирковић.

Он jе нагласио да jе било и других масовних ратних злочина са сличним броjем жртава, понекад и са неселективниjим приступом починилаца, гдjе су масовно страдали дjеца, жене и старци, а да се не говори о геноциду у НДХ, као наjтежем виду злочина против човjечности.

„Стога сам више за то да jедан датум, на пример, дан почетка Другог светског рата у Југославиjи – 6. април буде дан обележавања страдања“, каже историчар Мирковић.

Према његовим риjечима, за датум обиљежавања страдања могао би да буде одређен и дан завршетка Другог свjетског рада – 9. маj, односно у Југославиjи 15. маj.

„Као дан сећања требало би установити 6. април 1941, године, jер тада и почиње велико страдање. Тога дана изложена jе читава земља страдању, а посебно српски народ, без обзира на касниjе политичке, идеолошке, воjне и друге поделе“, наводи Мирковић.

Он подсjећа да jе таj рат имао елементе ослободилачког, антифашистичког, грађанског, међунационалног, вjерског и идеолошког сукоба.

„Успут напомињем да jе jе Република Србиjа установила Дан сећања на жртве геноцида – 22. април, датум пробоjа из Јасеновца“, додао jе Мирковић, бивши директор Спомен подручjа Јасеновац.

Извршни одбор Удружења „Јасеновац – Доња Градина“, такође, има низ примjедби на инициjативу дневног листа „Прес“ да се 21. октобар, датум њемачког злочина у Крагуjевцу, обиљежава као дан сjећања на жртве фашизма у Другом свjетском рату.

„Инициjатори овакве идеjе требали су прво размислити о наjвећим жртвама, о мjесту страдања и о злочинцима коjи су то починили, jер jе сигурно да Ниjемци нису чинили наjвеће злочине у бившоj Југославиjи, већ да jе то урадила НДХ за вриjеме Другог свjетског рата“, рекао jе у понедjељак предсjедник овог одбора Владимир Лукић након сjеднице Извршног одбора овог удружења.

Миленко Јахура из Српског националног друштва /СНД/ „Пребиловци“ из Београда недавно jе рекао Срни да jе инициjатива да само 21. октобар, датум њемачког злочина у Крагуjевцу, буде обиљежаван као дан сjећања на све српске жртве у Другом свjетском рату – погрешна, jер би се тако заташкале и ставиле у други план наjвеће српске жртвe из тог периода, а то су оне из НДХ.

Он каже да jе у српском народу свако сагласан да крагуjевачки 21. октобар буде дан сjећања на жртве њемачког нацизма у Србиjи, али да jе погрешна идеjа да то буде дан сjећања на све српске жртве у Другом свjетском рату.

„То би изазвало нова подваjања у српском народу због његових жртава и мученика, што би било трагично и неопростиво“, истакао jе Јахура.

Он jе у име СНД „Пребиловци“ затражио од предлагача да одустану од инициjативе да 21. октобар буде дан сjећања на све српске жртве, оцjењуjући да ту инциjативу не би требало да подрже ни град Крагуjевац, ни Српска православна црква /СПЦ/.

Предсjедник Удружења „Јадовно 1941“ из Бањалуке Душан Басташић рекао jе Срни да jе стриjељање у Шумарицама свакако наjвећи поjединачни злочин на тлу Србиjе у Другом свjетском рату, али да jе историjска чињеница да по броjу жртава и карактеру то ниjе ни приближно наjвећи злочин над српским народом почињен у том рату.

„Усташки погром над српским народом, не само у комплексима логора Јасеновац и Јадовно, него и на кућним праговима, по jамама, ливадама и шеварjу НДХ, ниjе само дио историjског искуства Срба ван Србиjе, већ и парадигма свих српских страдања у Другом светском рату. То jе дио нашег српског и православног идентитета, али и велики испит нашег историjског достоjанства и одговорности“, наглашава Басташић.

Предсjедник Асоциjациjе избjегличких и других удружења Срба из Хрватске Милоjко Будимир сматра да jе ова инициjатива „тенденциозна, jер оставља могућност манипулациjе жртвама“.

Он сматра да би датум коjи би био обиљежен као дан сjећања на све српске жртве требало да одреди Свети архиjереjски сабор СПЦ коjи заступа интересе свих Срба без обзира гдjе се налазе.

Послиjе три мjесеца велике акциjе, београдски лист „Прес“ предао jе недавно министру рада и социjалне политике Србиjе Расиму Љаjићу више од 16 000 потписа да се 21. октобар, датум њемачког злочина у Крагуjевцу, обиљежава као дан сjећања на све српске жртве у Другом свjетском рату.

Подршку инициjативи, како jе навео таj лист, дали су предсjедник Србиjе Борис Тадић, премиjер Мирко Цветковић, предсjедница Скупштине Србиjе Славица Ђукић – Деjановић, скоро сви министри у Влади Србиjе, предсjедници политичких партиjа, посланици, угледне jавне личности и спортисти.

Извор:

Везане виjести:

ДАН СЈЕЋАЊА НА СВЕ СРПСКЕ ЖРТВЕ НЕ МОЖЕ БИТИ 21. ОКТОБАР

А ШТА ЈЕ СА ЖРТВАМА УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА?

„Шумарице“ дан сећања на српске жртве