Jasenovac – najveći Srpski grad pod zemljom

Kameni Cvijet

Svojevremeno je, po meni, najveći Izraelski državnik, premijerka Golda Meir u Jasenovcu rekla: ”Oprostili smo Hrvatima što su nas jednom ubijali, oprostili smo i drugi put ali im nikada nećemo oprostiti ako nas nateraju da na ubijanje uzvratimo ubijanjem”. Patrijarh Srpski blaženopočivši Pavle je rekao da se od “zla ne branimo zlom”.

Devedesetih godina veliki srpski istoričar Veselin Đuretić pisac do tada najbolje istorije 2. svetskog rata “Saveznici i Jugoslovenska ratna drama” je gostujući u jednoj televizijskoj emisiji, mislim 1996. godine rekao da su se Srbi u ratovima devedesetih osvetili za Jasenovac. Ne znam našta je mislio. Nikada ga nisam upoznao. Možda je bio star ili besan? Ko zna možda i ponosan što smo izbegli novi Jasenovac. Mnogo se zna još više se nezna. I verovatno se nikada neće i saznati. Bar ne za ovoga života. Između ostalog zato i čekam Hrista.

Mnogo je nejasnog. Oktobra 1944. godine Beograd je oslobodila najača armija toga doba – crvena armija a shodno ranijem dogovoru da Jugoslavija pripada Staljinu. Akcije Crvene armije bile su kordinirane sa partizanskim jedinicama. Ostalo je pitanje zašto je najača armija prošla na nekoliko desetina kilometara od Jasenovca i nije ni pokušala da ga oslobodi? Početkom 1942. godine pod još nejasnim okolnostima u London na ruke kraljevskoj vladi stiže memorandum SPC u kojem se navodi da je tokom 1941. godine u Jasenovcu ubijeno 300.000 hiljada ljudi mahom Srba! Srpski kraljevski ministri nisu hteli da to pominju Hrvatima. Trebalo im je njihovo učešće u novoj vladi. Memorandum je zaturen. Nikada ni jedna partizanska ili četnička jedinica nije pokušala da napadne uglavnom slabo branjeni Jasenovac. Zverstva se smanjuju uglavnom pod pritiskom italijanskih i nemačkih oficira. Bili su sgroženi klanicom. Broz u proleće 1945. godine propušta gotovo ceo ustaški politički, vojni i zverski vrh da pobegne u Italiju i Austriju. Poznata “Crna legija” izlazi gotovo netaknuta. Zaustavljaju je savezničke jedinice dobro informisane od svojih obaveštajaca o kome je reč. Sve su poubijali. Ipak, Pavelić, Luburić, Mile Budak i ostali jasenovački zlotvori beže. Kao što Srbi i danas beže od pomena na Jasenovac, Jadovno, Jastrebarsko – jedini dečiji logor na svetu, ikada napravljen! Zar je važno ko je kriv? Dželati ili žrtve koje zaboravljaju?

U 1. svetskom ratu genocid je izvršen nad Srbima u Srbiji. U 2. svetskom ratu genocid je izvršen nad Srbima van Srbije. Božijom milošću treći genocid krajem 20. veka je izbegnut. Legendarni komandant “Vukova sa Manjače” Veljko Savić 1993. godine sa dvadesetak vojnika ulazi u Jasenovac. Naravno u pregovorima smo ga izgubili.Veljko je poginuo. Kao i Hajduk Veljko u borbi.

Osamdesetih godina prošlog veka najveći istoričar socijalističke Jugoslavije prof.dr. Branko Petranović pod iznenadnim naletom savesti a pri obilasku Jasenovca sa studentima istorije, poverio se jednom studentu i rekao “Znaš li da je ovde ubijeno 500.000 Srba?” Zašto ne napišete – usledilo je pitanje na pitanje? A odgovor vekovno uobičajen među Srbima : ”Ne smem”.

Andrić je rekao : ”Boj se ovna, boj se govna, kad ćeš živeti?”. Kad će Srbija živeti? Dok se ne oslobodi nejasnoća Jasenovca, uzroka, posledica, siguran sam da neće. Sve je jasno i sve je nejasno. Meni nije jasno zašto se danas plašimo istine i svojih mrtvih. I istorije. Samo da nije strah od budućnosti!

Autor: Žika Rakić

Izvor: WordPress.com

Vezane vijesti:

OBILjEŽAVANjE GODIŠNjICE PROBOJA POSLjEDNjIH JASENOVAČKIH LOGORAŠA

Potresno svedočenje: Sa 14 sam odvedena u Jasenovac

DONjA GRADINA – SRPSKI JAD VAŠEM

Marvenim vagonima za Jasenovac

Tihomir Stanić: Zlo Jasenovca ne sme se prespavati