Јасеновац

Аутор: Чедомир Антић

Навршава се седамдесет двије година од ослобођења логора Јасеновац.  Данас jе Јасеновац jедини концентрациони логор из Другог светског рата за коjи jе дозвољено незамисливо – надметање у умањивању његових жртава. Да су само Срби – коjи су чинили наjмање 70% његових жртава – били убиjани у Јасеновцу, уверен сам да би таj логор био колективно заборављен у САД и ЕУ.

Међународни суд у Хагу ослободио jе  Србиjу одговорности за геноцид у Босни и Херцеговини. Па ипак од наших председника очекуjу да, сваки пут када кад год процене да jе за то дошло време, да оду у Сребреницу и затраже опроштаj. Од кога траже опроштаj хрватски председници? Уосталом Сребреница jе „српски злочин“-  Јасеновац ниjе „хрватски“ (већ jе „усташки“) а Аушвиц „немачки“ (већ „нацистички“).  Нико Јасеновац или Аушвиц не злоупотребљава да би укинуо Хрватску или Немачку.  Нико не плаћа изопачене невладине организациjе да по улицама Минхена на билбордима приказуjу фотографиjе убиjених жртава оних чиjи су потомци деведесетих, управо у кварту у коме jе политичку делатност започињао Адолф Хитлер, разбиjали тегле са аjваром уверени да jе то jело криво заjедно са Србима и њиховом културом.

Ових дана пре седам децениjа ослобођен jе jедан од последњих логора „Хитлерове Европе“. Једноj цркви требало jе петстотина година да без било каквих притисака, жртава и трошка рехабилитуjе jевреjски народ. Замераjу нам што рехабилитуjемо jугословенског армиjског генерала кога jе током рата прогонио Хитлер, а они су тек недавно опростили Галилеjу…  Чекамо да њен поглавар обиђе логор у коме су његови нерашчињени свештеници у 20. веку убиjали децу. Када су пре неколико дана jедног овдашњег свећеника питали да ли би папа посетио Јасеновац пошто jе то услов Српске православне цркве за организовање посете Београду, он jе одговорио како на то може само да се насмеjе, па се брже боље исправио додавши уобичаjено: „уз дужни пиjетет према жртвама…“

Живимо у делу света коjим господаре они коjи веруjу да су се помирили тако што су српски народ искористили као крвни, морални и материjални кусур. Нисмо jедини коjи су током историjе доживели такву судбину. Многи народи су дошли у такав положаj, неки су успели и да из истог изађу. 

Шта jе истина у вези са Јасеновцем? Био jе наjвећи логор на Балкану током Другог светског рата. Таj логор су држали усташки фашисти а не хрватски народ… Али докле год се Хрватска не дозволи да у њему буде одана дужна почаст хиљадама српских жена и деце, таj ће логор бити и хрватски. У Јасеновцу jе убиjено наjмање 84.000 особа, великом већином Срба, цивила. Броj убиjених неће никада бити утврђен пошто су и кремирани и бацани у Саву. Вероватно се ради о наjмање стотину хиљада убиjених. Броj од 600-700.000 jасеновачких жртава нису одредиле обавештаjне службе или ПР агенциjе, већ управо социjалистичка Хрватска, она иста од коjе су данашње генерациjе Хрвата наследиле државу, Истру, Барању, Задар… Геноцид над Србима у овом систему логора спроводили су темељно, током четири године, официри и чиновници ондашње хрватске државе. Убиjали су и мучили  на начине од коjих се леди крв у жилама, ниjе то био репертоар индустриjског геоноцида Химлера и Хаjдриха, већ паклени производи изопаченог ума средњовековних верских прогона. 

Хрватска држава, коjа jе данас бар према великоj већини своjих становника демократска, постигла jе своj циљ. Уз помоћ СР Немачке ушла jе у рат коjи jе Фрањо Туђман према сопственим речима „изабрао и своjевољно га ниjе избегао“…   Користећи се страхом српског народа и проблемима у коjима се налазила Србиjа успели су да из Хрватске некажњено прогнаjу три четвртине тамошњих Срба. Данас обележаваjу годишњице очаjничког пробоjа логораша  – коjе партизани Јосипа Броза (коjи, узгред, такође никада ниjе посетио Јасеновац) нису хтели да ослободе до самог краjа рата –  уз хрватску химну, заставе… Наравно у Јасеновцу традиционално све пролази без председника или премиjера Србиjе…

Шта Србиjа треба да ради? Пре свега треба да држи до себе. Нашим државницима нико не брани да jедног дана у години, редовно, макар и сами, посете Јасеновац и поклоне се сенима жртава. Нико не брани да систематски попишемо познате жртве, да нам у Музеjу геноцида не ради троjе људи и да се не додворавамо суседима тако што његова занимања концентришемо на Крагуjевац. Осим моралних питања између нас и Хрвата ништа више не стоjи… Добили су српску земљу, на њу се наш народ више никада неће вратити… Нека им jе алал. Остало им jе и наслеђе, коjе само професионални „бранитељски“ функционер – што се надимком брани од српског имена и презимена – не види. О шездесетогодишњици пробоjа логораша (2005) истраживања су говорила да 40% грађана Хрватске веруjе да су Срби 1941. убиjани тек након што су се побунили против државе и извршили злочине над Хрватима. Када нема Срба, ова солидна већина бавиће се абортусима, хомосексуалцима, масонима, дарвиновским jеретицима, демократиjом… Наш jе интерес да не буду наш проблем.  Више никада. 

Извор: НАПРЕДНИ КЛУБ   

Везане виjести:

ЧЕДОМИР АНТИЋ: ШТА ЈЕ УСТВАРИ „НАЧЕРТАНИЈЕ“ – Jadovno …

Антић: Срби нису одговорни за Први светски рат – Jadovno 1941.

Загреб поново тресе антисрпска хистериjа – Jadovno 1941