Јаков Биененфелд: О Жидовима и хрватском ‘источном гријеху’

Након посjета и исприке предсjедника Јосиповића у Израелу, обећања о поврату жидовске имовине одузете у доба НДХ и комунистичке Југославиjе, те наjаве новог закона о томе, редале су се тисковна конференциjа у Жидовскоj опћини у Загребу (ЖОЗ), затим одговор представника друге жидовске заjеднице у Загребу Бет Израела, па неизбjежно уплетање бившег предсjедника Месића, али и актуалног Иве Јосиповића. У поводу тога разговарали смо с г.Јаковом Биененфелдом, подузетником и чланом Виjећа ЖОЗ-а.

Је ли Жидовска опћина Загреб у поводу наjављених измjена Закона о поврату одузете жидовске имовине конзултирана? Је ли нови закон jош jедан козметички преправак?

О припреми новог закона нисмо конзултирани, што jе штета, jер сматрамо да о томе имамо и што рећи, ми смо сасвим сигурно дио те приче. Тада jе имовина одузета и Хрватима и Србима и Турцима и многим другима. Ипак, ми Жидови смо у мало незгодноj ситуациjи jер кад jе покренут холокауст према Жидовима, дошло jе до погрома па су тада суставно уништаване генерациjе. Тако у нас нема више први, други, трећи ред, jер одвело се дjеда, сина, унука, убило их се све. Због тога смо хендикепирани и у томе смислу се питам на коjи ће се начин рjешавати уставно правно и како ће се рjешавати питање имовине и насљедства првог реда, коjему не можеш наћи насљеднике без обзира радило се о Жидовима или другима. Жељели бисмо знати коме ће то припасти, држави или локалноj управи. Ми не захтиjевамо већа права од било кога, већ за све jеднако.

Примитивне методе отимачине

У примjени и проведби првог Закона било jе ‘муљања’.

Ја бих то назвао врло примитивном методом отимачине, коjа jе владала не само над Жидовима, то jе био сустав, такво вриjеме, узело се и ниjе се враћало…Или, узели сте jедном, дали другом. Усташе су узели Жидовима, па се уселили у жидовски стан, затим су дошли партизани, па уселили у таj стан, па jе дошла 1991. па се опет трећи уселили у то власништво.То jе била ужасна неправда коjу jе данас тешко у потпуности исправити. Закон jе осим тога имао кратке приjавне рокове. Слажем се с поjмовима застаре и са ставом да се ствари мораjу рjешавати, али jа не бих постављао такве оштре рокове. Био бих мало толерантниjи. Наравно, да jе имовина и власништво неприкосновено, међутим, окренимо мало причу. Коначно смо након 45 година добили хрватску државу и сада та држава хоће обештетити оштећене. Наравно да некога треба и обештетити jер онаj тко jе живио у том стану годинама, родило му се тамо троjе дjеце, а сада одjедном долази закон по коjему Јосиповић треба то вратити. Треба, наравно. Будите у кожи онога тко стануjе у том стану 40 година и два пута дневно одлази молити на Каменита врата да се нитко од насљедника не jави. Колико дуго се таj човjек треба молити, годину, двиjе, пет или доживотно…? Дакле одређени се рокови мораjу поставити, али не тако кратки. Јер и они коjи су у одузимању имовине оштећени, исто су стекли некаква права. У нас су први и други насљедни ред нестали, отац и син убиjени, па немаjу што наслиjедити.То jе специфичан проблем.

Жидовскоj jе опћини за вриjеме НДХ и комунизма одузето 11 зграда и jош штошта. И данас изражавате незадовољство повратом те имовине.

Враћена нам jе зграда Надрабината, а у процедури jе зграда у Палмотићевоj те земљиште на Ксаверу. Остало jош чекамо. Хрватска jе држава ту погриjешила што ниjе била бржа и учинковитиjа. Слично jе и с великим броjем физичких особа Жидова коjи су такођер у то бивше невриjеме остали без имовине. Проблем jе и да се у многе некретнине уложило много више од њихове вриjедности па се и то треба риjешити jер се може враћати апсолутну вриjедност. Морална jе обвеза уз то некоме вратити све што jе уложено. Сада се отворила jедна добра клима и сматрам да између нас и хрватске државе нема толико приjепора, да се они не би могли риjешити у мjесец дана. Ми не тражимо све, нити се ми као Опћина постављамо као заступници Жидова у свиjету, него смо само заступници Жидова у Хрватскоj. Други Жидови у свиjету морат ће узети приватног одвjетника. Нас занима само имовина ЖОЗ-а те кад се договоримо с државом, а то ће бити врло брзо, бити ћемо прва заjедница у Хрватскоj коjа ће рећи jавно и гласно свим еуропским гласилима да jе држава Хрватска подмирила своjе обвезе према Жидовскоj заjедници.

Спомиње се ових дана опет градња реплике срушене синагоге у Прашкоj улици, али и мемориjалног центра. Одгода градње траjе већ 13 година.

Не ће бити синагоге каква jе била некада. Данас под тим именом подразумиjевамо земљиште на тоj локациjи. Стара синагога, коjа jе срушена у вриjеме НДХ, могла jе примити до 1200 људи, а данас имамо 300 чланова. Осим тога, то земљиште нам ниjе враћено, већ jе поклоњено. Чини се да моjа држава нема могућности дониjети одлуку и то вратити. Наиме, хрватска влада jе средином 90-их дониjела одлуку да нам то поклања. Замислите, они су нам поклонили оно што jе наше jер законска формулациjа не допушта враћање.

Предсjедник Туђман тражио градњу синагоге

Предсjедник Туђман ми jе 1992. особно рекао да изградимо тамо синагогу. Рекао сам му, Предсjедниче, мислим да jе глупо градити синагогу jер не желим дизати споменик након што jе у Домовинском рату срушено 5000 црква и десет тисућа школа у Хрватскоj. Данас jе прича сасвим друкчиjа. Онда кад jе циjела Хрватска била у невољи до грла, било би то Фрањо Туђманнеукусно, неумjесно и непотребно. Одлучили смо да ће то бити паркинг и како би Опћина намакнула нешто мало новца Данас jе ситуациjа битно друкчиjа. Додуше нема новца, али ми смо спремни договорити се с државом о начину градње. Сигурно се ту не ће градити само синагога. Спремни смо разговарати с државом о тому што ће се градити, хоће ли то бити сакрални, споменички, или жидовски центар неке друге врсте, али коначну одлуку о томе дониjет ће Виjеће ЖОЗ-а.

Након поврата власништва слиjеди питање новца

Ако уђемо у озбиљан разговор с државом, а не ради се о енормним цифрама, мислим да би нам за изградњу такве куће требала свота од 7 до 8 милиjуна еура. Добили смо што jе наше и сада чекамо да нам се то изгради. То jе међутим и обвеза државе Хрватске. Ја не улазим у оне глупе дискусиjе jе ли ова Хрватска насљедница СФРЈ, или насљедница Павелићеве НДХ, ово посљедње наравно да ниjе, хвала Богу, али чињеница jе да обвеза Хрватске постоjи.

Након ваше тисковне jавила се Жидовска вjерска заjедница Бет Израел. Постоjи ли раскол међу загребачким Жидовима?

Нема никаквога раскола. Ми Жидови имамо право имати и 70 Опћина. Па у Загребу смо приjе 2. свjетског рата имали три, а у Хрватскоj чак 33. Можемо имати више рабина, чак и више рабина него Жидова. Све jе започело врло jедноставно. Жидовска се опћина отуђила од своjег рабина, нисмо му хтjели продуљити уговор. Рабин jе у ствари само запосленик Опћине, има своjу функциjу, плаћамо га, он jе вjероучитељ и тумач религиjе. Нисмо били задовољни његовим радом и дали смо му отказ. Тада jе jедан дио људи, минорних и маргиналних на челу с двама, трима интелектуалцима одлучио позвати Месићтог рабина к себи и с њим оформизи нову заjедницу. То jе било њихово право.

Месић слао предсjеднички БМW по нашег бившег рабина

Створили су нову Опћину?

По закону нису смjели створити Опћину. Ту се сада убацуjе Стjепан Месић, тада предсjедник, jер jе његова кћи Саша била у добрим односима с рабином. Месић од тада изразито подржава ту групациjу, почиње притисак на власт, и догађа се њихова регистрациjа коjа законом ниjе допуштена. Хрватски jе закон изричит, потребно jе 500 вjерника да се може основати вjерска заjедница. То мени начелно не смета, можда то смета неким члановима Жидовске опћине, али ниjе тешко бити поп ако ти jе Бог уjак. А Месић jе стаjао зубима иза њих.

У чему jе Месићев интерес?

Увиjек jе на супротноj страни од свих нас. Бет Израел, односно та скупина људи, службено jе тражила да се наша Жидовска опћина затвори, или како jе то рекао Огњен Краус, да се избрише с пописа вjерских заjедница. Еклатантна jе чињеница да ни Павелић ниjе тражио брисање Жидовске опћине, док jе Месић стао иза скупине људи коjа jе то захтиjевала. Бет Израел нам jе уз помоћ Месића преотео школу, врбовали су људе коjи су jу водили. Наиме, Месићев унук ишао jе у ту школу. Рабин и Месић имаjу у тоj школи, мислим, шестеро дjеце па jе то врло згодно. Осим тога, долазио jе по рабина пред Опћину Месићев предсjеднички ауто, и то баш на дан кад jе рабин добио отказ. Био jе то притисак на нас.

Месић Вам поручуjе да се понашате као нацист.

Мени jе читава обитељ погинула у Јасеновцу, други из обитељи, њих 40 погинули су у jедноj ноћи у Сараjеву. Како бисте се Ви понашали да вам нетко након тога каже да сте нацист? Он ниjе рекао, додуше, да сам jа нацист, него да се понашам као нацист. Ипак, само се нацисти понашаjу као нацисти. Игра риjечи, али замислите како сам се jа осjећао. Месић коjи jе ишао с цвиjећем из Јасеновца и пренемагао се над пламеном у Yад Васхему, нанио jе енормну штету Жидовскоj опћини у Загребу и Жидовима у Хрватскоj. Наjбоље нам jе да га што приjе заборавимо, али опростити му не можемо. На жалост, он не увиђа погрешку да jе мени с 40 мртвих у обитељи непристоjно рећи да се понашам као нацист.

Хрватска готово без антисемитизма

Хрватска има данас много неприjатеља коjи зарађуjу на трагању за хрватским антисемитизмом, Зуроффи, Голдстеини, па и сам предсjедник Јосиповић коjи jе у Кнессету прошли тjедан рекао да jе змиjа антисемитизма у Хрватскоj ослабљена, али jош гмиже.

Сматрам да смо ми на дну Еуропе по антисемитизму. Готово да га и нема А људи коjе сте навели, тиме су оптерећени. Ако нетко нацрта кукасти криж на зиду, сигурно jе проблем, али ме занима да моjа држава уjутро каже да jе то свињариjа Голдстеини да кад ухвати „цртача“, стрпа га у затвор. То очекуjем од своjе државе. А то што има идиота коjи ће имати антисемитске испаде, тога ће бити увиjек. Код необразованог свиjета ми Жидови jош увиjек смо криви да смо убили Криста. Пиjана нека будала може реагирати у неимаштини у каквоj живимо, али мене занима како ће сутра реагирати моjа држава, то jе наjважниjе. Кад jе моjа држава реагирала, онда 90-их кад jе синагога одлетjела у зрак, кад jе на гробљу била бомба, подршку нам jе дала колона људи коjа jе ходала пjешице од Мирогоjа до Палмотићеве, jа сам био поносан. И на своjу државу Хрватску и на моj град Загреб у коjем сам се родио.

Предсjедник Јосиповић дао jе изjаву да се Хрвати мораjу искупити за злодjела почињена над Жидовима.

Мислим да jе штетно размишљање како се Хрвати мораjу и за што искупљивати. Хаjдемо поjедноставнити причу, jедан дио Хрвата у повиjести jе мом народу нанио зло и …точка! Готово. Амен. Хрвати се немаjу за што искупљивати. Имаjу неке своjе обвезе, изградити Жидовскоj опћини нешто умjесто срушене синагоге. Ту обвезу имаjу и Хрвати антифашисти и други Хрвати, али немаjу се за што искупљивати. То што су усташе направили, не иде као гриjех у насљедство, ту се не поистовjећуjете с нама. Зар сам jа крив ако jе нетко убио Исуса и разапео га? Нисам. Нисте ни Ви криви за оно што jе радио Бобан и нетко други тада. Ви не можете носити источни гриjех. Коjе црно искупљивање, али желимо поврат наше неправедно одузете имовине како би Жидовска опћина и наша заjедница успjела себи осигурати достоjну будућност.

Јосиповић се испричавао, Месић се испричавао у Израелу приjе њега, очекуjе ли то жидовска држава?

Израелска држава заузела jе таj принцип. Свака држава у коjоj jе постоjао колаборационистички покрет, а коjи jе сурађивао с Ниjемцима и у коjима jе над Жидовима направљен злочин, има се у име припадника своjега народа испричати. И положити виjенац у Yад Васхему. То jе правило државе Израел.

Спашавао сам с генералом Праљком и Шушком сараjевске Жидове

Извлачили сте Жидове за вриjеме прошлог рата из окупираног Сараjева. Мало се знаде о вашем хуманитарном конвоjу за Дубровник.

Да, за вриjеме Домовинског рата у Дубровник возио сам бродом 400 тона хране за помоћ Жидовима коjих додуше тамо има само 17, затим агрегат за болницу, 2000 боца плина. У Дубровник смо ушли без икаквих керефека као Месићев конвоj и с више ствари за помоћ, О томе се мало знаде. Било jе много таквих акциjа и спашавања људи. Кооперациjу с Праљакгенералом Праљком и његовим људима коjу смо имали у БиХ када смо извлачили Жидове из бомбардираног Сараjева, не могу заборавити. Био сам одабран од виjећа Жидовске опћине у Загребу за извлачење припадника жидовске заjеднице из опкољеног Сараjева. Користио сам се своjим особним везама у Србиjи и БиХ. Не смиjемо заборавити да jе наjвећа помоћ у овим акциjама стигла изравно од покоjног министра Гоjка Шушка. Конвоj jе прво допремао 14. студенога 1992. хуманитарну помоћ у Сараjево.

Неколико пута пролазили смо кроз српске положаjе, од Метковића преко Неретве уз Дрину до Фоче, па натраг према Сараjеву. Други пут смо 1993. извлачили људе из Сараjева преко Јабланице. Сваки камион jе добио метак, а све то вриjеме пратили су нас Праљкови људи. Сви возачи од реда били су Херцеговци коjи су несебично спашавали Жидове. Сjећам се да су нам Срби претражуjући возила украли злато људи коjе смо извлачили. Кад сам дошао на границу, заприjетио сам им и дао им три сата да доставе то злато натраг. Рекао сам да ће бити само jедне новине у Уганди коjе о тому не ће писати, да ћу обjавити у свиjету да су опљачкали имовину Жидова. И за сат времена злато jе враћено до задњег новчића. Само jе jедна мала скупина Жидова из Сараjева отишла преко Београда авионом. Тада смо рекли доста, не ће нам Срби спашавати Жидове. Нити jедан jедини Жидов ниjе послиjе изашао преко Србиjе. Првим jе авионом ишло у Загреб 18 људи, а преостале смо пребацили у конвоjима.

Споменик у Блеибургу сjећање jе на злочине против невиних

Недавно jе Даниел Ивин, брат Славка Голдстеина, затражио да Сабор престане бити покровитељ обиљежавања Блеибурга.

Господин Ивин има право на своjе мишљење, међутим jа доживљавам Блеибург као споменик стратишту на Крижном путу. Блеибург се догодио док jе jош био рат, усташе се нису хтjели предати и ухватили су их. Сада за мене почиње трагедиjа. Кад су их партизани ухватили и кренули враћати натраг, побили су 20, 30 тисућа људи, а међу њима и много цивила. Злочин ниjе направљен на Блеибургу, злочин jе Крижни пут. Ако jе Ивинова идеjа да се укине злочин, а мислим да ниjе, па да се умjесто споменика на Блеибургу поставе споменици на читавом Крижном путу, камен до камена, jа ћу пристати. Али за сада доживљавам да таj споменик на Блеибургу овjековjечуjе и приказуjе злочине комунистичких власти учињене након догађаjа на Блеибургу. Сjећам се да jе моj отац, хрватски генерал Златко Биененфелд, 1994. рекао предсjеднику Туђману да кад његова нога стане у Јасеновац, он jе други дан с њиме у Блеибургу. Тако и за мене нема опроста злочина. Негирање комунистичких злочина повиjесни jе нонсенс. Можемо разговарати да злочин има различите побуде, али разлика између злочина над Жидовима у Другом свjетском рату, jе да jе на крижним путовима злочин била освета над кривцима, али и над невинима. За мене голи злочин нема оправдања. Сваки нормални Жидов у Опћини рећи ће вам: ако jе злочин почињен, има га се право обиљежити и точка. Ова држава наставља традициjу Југославиjе, Хрватске, Авноjа, а оваj Готовинаjе споменик тиjесно везан уз домобране и усташе, али и страдале цивиле и свакако га треба обиљежити.

Престанимо политизирати с Готовином

Познавали сте добро и генерала Готовину и његову супругу.

Сjећам се кад jе Тихо Блашкић дошао моjему тати жалећи се да мора у Хааг. Онда му jе моj тата рекао: ‘Тихо, сине, обуци генералску одору, сjедни на први зракоплов и одлети у Амстердам и реци им да се хрватске генерале не доводи, хрватски генерали долазе сами и сигурно ћеш добити пет година мање.’ Код Готовине jе, на жалост, било другачиjе. Он jе воjник и одрадио jе посао за коjи jе добио налог.

Готовину сам добро познавао. Нисам тужитељ и судац, али jа не видим његову кривњу. Но видим да му сви ми отежавамо позициjу. Не смиjемо га славити. Он jе неправомоћно осуђени ратни злочинац, па и ако ниjе, ми му тиме штетимо. Ми га славимо, а они у Хаагу кажу, сад ћемо вам ми показати, и пресуде му десет година више. Па Готовина jе први рекао, престаните ме политизирати.

Шаљемо му питања, што мисли о парламентарним изборима, и слично. Да смо га пустили на миру и да нисмо лиjепили плакате с његовом сликом, да смо пустили да Хаашки суд у тишини одради и дали му сву правну подршку, сигуран сам како би добио упола мању казну. Не могу схватити да локални дужносници у Далмациjи мисле да му користе вjешаjући на зидове његове слике.

Томислав Држић
Хрватски лист

Извор: hkv