ЈУГОСЛАВИЈА: ИТАЛИЈАНСКА ВОЈСКА ЈЕ ПРЕКИНУЛА ПОКОЉ

Новинар Мила Михајловић о масакру у Јадовну

 Предуго ширени историјски фалсификати и прећуткивана истина снажно су испливали на површину недавном презентацијом досад скриваног документа „Третман за Италијане од стране Југословена након 8. септембра 1943.“ Текст документа је припремила влада Италије и презентирала га на увид на Мировној конференцији у Паризу 1947. ради побијања мотивација југословенских територијалних претензија. Мила Михајловић, новинар и историчар, говори о документу и о стварним дешавањима везаним за етничко чишћење Италијана по наређењу Маршала Тита.

– Мила Михајловић, који је историјски и политички домет овог документа?

Он је необориво сведочење о страшној судбини цивила, Срба и Јевреја, у усташком логору за масовну физичку елиминацију у Јадовну и везује се за документацију коју је, све до недавно, покривала дубока тишина италијанских архива. Сведочећи о неизмерном страдању народа, доказ је и о понашању италијанских трупа у периоду од 1941. до 1943. у Југославији, а све то намеће радикалну историјску ревизију о улози италијанске војске. С друге стране, ови документи урушавају и све покушаје да се релативизују усташки злочини у Јадовну али и „партизанске теорије“ да су Титови војници извршили притисак због ког је логор затворен.

– Истина је апсолутно супротна…

Истина негирана преко 60 година је следећа. У моменту преузимања власти на територији претходно под контролом НДХ, дакле с краја августа 1941. године, италијанске окупационе снаге су наредиле затварање усташког концентрационог логора на Пагу. Треба рећи да су усташе, у комплексу за масовно уништење који је обухватао логор на острву Пагу и још око 40 крашких јама на падинама Велебита а у близини места Јадовно (одатле име целог логорског комплекса), за само 132 дана побиле преко 42.000 цивила, мушкараца, жена, деце, само зато што су били Срби или Јевреји. Дакле, италијанска војска, стигла као окупациона сила, спасла је преживеле логораше, из масовних гробница повадила затечена тела, спалила јадне кости и достојно тај прах сахранила. У том контексту се поставља једно сасвим легитимно питање: стране оружане снаге, па још фашистичке, које чим су стигле затварају концентрационе логоре, спасавају народ, ископавају масовне гробнице, пребројавају жртве и сахрањују их, преузимају бригу о преживелом народу – треба да носе назив „окупационе“?

Осим тога, народу је под италијанском окупацијом био загарантован мир. Титови партизани су нападали италијанску војску да би произвели репресалије над српским живљем. По бројним историјским сведочењима, до тога никада није дошло.

– Ви фокализујете још један моменат, изузетно важан за Италију, како историјски тако и политички.

Пре свега, Хрватска никада правно није имала у поседу јадранску обалу; друго, Италија је, после Другог светског рата, била приморана да на име ратне одштете, уступи Југославији властиту територију. С обзиром да је Италија, до септембра 1943. била окупатор у Црној Гори, Херцеговини, делу Босне, Далмацији, Лици и у свим околним просторима, Силе победнице су је прогласиле за одговорну за стравично страдање Срба које су починиле усташе.

– Дакле, прогуран је историјски фалсификат?

Апсолутно да. Италија је проглашена као одговорна  за усташки покољ на острву Пагу, у Јадовну, за српски народ побацан у херцеговачке јаме и за све остало, наравно поред одговорности за логор на Рабу. Изгледа невероватно, али је Италија оптужена и осуђена за туђи злочин, злочин који је покушавала, на све могуће начине, да заустави и онемогући. Тако је Италија осуђена на исплату ратне штете, чију величину и начин су одредиле Силе победнице. Са ФНРЈ, Италија је потписала Уговор о миру, у ком је дословно писало да „уступа територије Југославији“. Дакле, не Хрватској. У том смислу је и теза Словенца Змага Јелинчића, председника Словеначке националне странке, члана парламента Републике Словеније и Парламентарне скупштине ЕУ. Он је прошле године позвао на отварање Међународне конференције о сукцесији Јадранског мора и о границама некадашње СФРЈ, у европском контексту и у складу са позитивним међународним правом. С друге стране, Хрватска, која је током Другог светског рата била савезник Немачке и Италије, никада није икоме платила било какву ратну одштету. Подсећам да је Хрватска била једина држава која је у Другом светском рату, поред Немачке, имала логоре смрти, а законом је предвидела, дефинисала и наредила систематско масовно уништење Срба, Јевреја и Рома. То је тешко наслеђе!

– А оно чувено „Хвала Италијо“ које се чуло прошлог јуна?

За разлику од Немачке, Хрватска историјску истину још увек није признала. Прва искра, први покушај таквог признавања, био је сусрет у Хрватској 26. јуна 2011., испред Шаранове јаме, једне од највећих масовних гробница у комплексу логора Јадовно. Комеморација је одржана у присуству највиших државних представника Србије, Хрватске и Босне, а добрим делом подстакнута дивулгацијом италијанске историјске документације, објављене у медијима све три земље. Баш зато је српска делегација на комеморацији изговорила „Хвала Италијо“ обраћајући се директно Ајмону Финестри, сведоку и учеснику догађаја из 1941. године, у униформи младог официра ВИ пука берсаљера. Можда ће се, ускоро, и италијанским жртвама јама одати слична почаст, рецимо, пред јамом у месту Басовизза, баш као што то деценијама траже удружења изгнаних из Истре и Далмације. Био би то велики допринос међусобном поверењу.

Manlio Croce

Гаспари: „Помирење? Пред Јамом Басовизза …“

У Италији, Дан сећања се обележава 10. фебруара. Тог дана се подсећа на жртве јама и изгон Италијана из Истре и Далмације. Установила га је Берлусконијева влада законом бр. 92. дана 30. марта 2004. године. Осим самим жртвама, закон је установио признање за бол и породицама бачених у јаме. Након установљавања Дана сећања, кренуо је деликатан ход ка помирењу са одговорним државама бивше Југославије. Разговарамо са Маурицијем Гаспари, шефом посланичког клуба сенатора владајуће коалиције.

– Да ли сматрате да је помирење са одгворним државама проистеклим из бивше Југославије данас објективно могуће?

То помирење је могуће. Оно је надасве преко потребно, под условом да се у потпуности расветли сакривена истина и да се стриктно одреди свачија одговорност. За то се снаге десног фронта боре још од почетка. Још је значајније да се тако што учини уочи вероватног пријема Хрватске и Србије у чланство ЕУ.

– „Италија Протагониста“, Фондација чији сте председник, допринела је презентацији досада необјављеног историјског документа изузетне важности, књиге „Третман за Италијане од стране Југословена након 8. септембра 1943.“ Одатле трагично сазнање да је феномен бацања у јаме имао размере истинског етничког чишћења. Исто тако, сазнаје се досада скривана истина о систематској елиминацији Срба од стране усташа, које је 1941. прекинуто интервенцијом Италије. Да ли то значи да ће поново морати да се испише комплетна историја са тих простора?

Несумњиво ће тако бити. Документ који помињете пружа материјалне доказе који преокрећу досада традиционално прихваћену – инструментализовану – историјску позицију. Прећуткивање истине вероватно треба потражити у чињеници да је Италија била међу губитницима рата, па је последично, на губитника натоварена свакојака одговорност. Историјска ревизија је сада од базичног значаја и после више од 60 година од завршетка рата, рећи истину је неопходно.

– Председник Италије, Ђорђо Наполитано, и његов хрватски колега Иво Јосиповић су, на недавној јавном сусрету у Пули изразили спремност ка превазилажењу сваке мржње из прошлости, у свјетлу међусобног опроштаја. Време је сазрело?

Опроштај долази кроз спознају и свест о истини. До истинског помирења ће доћи само када свака држава званично преузме одговорност за почињено. Знаци жеље за помирењем су видљиви: на пример, ту је и свечаност комеморације на Јадовну 26. јуна 2011., једном од места – симбола покоља значајног и за наш народ. А комеморација је одржана у присуству званичних представника Хрватске, Србије и Босне. Такав моменат заједништва треба да се понови. Пожељно би било да то буде на месту исто толико симболичном, пред Јамом у Басовиззи.

Carla Cace

„Тражи се сусрет председника Италије, Словеније и Хрватске – неопходан за помирење“

Гуидо Цаце је председник Националног удружења Далматинаца. Удружење је, захваљујући новчаној помоћи Региона Лацио, поново штампао и објавио документ „Третман за Италијане од стране Југословена након 8. септембра 1943.“ Текст документа је припремила влада Италије и поднела га на увид на Мировној конференцији у Паризу 1947. ради побијања мотива југословенских територијалних претензија на Истру, Ријеку и на Далмацију.

– Господине Цаце, шта је навело ваше Удружење да поново штампа и објави документ?

Удружење, рођено педесетих година у Риму, има за циљ неговање италијанске културе на простору Далмације. У оквиру Дана сећања, Регион Лацио је установио фонд који сваке године помаже иницијативе упознавања јавности, нарочито ђака и студената, о трагедији јама и о протеривању 350.000 Италијана са територије изгубљене након Другог светског рада, односно из Истре, Ријеке и Далмације. Објављивање ове књиге је једна од наших иницијатива. Реч је о званичном документу, сведочанству и доказу трагедије бацања цивила у јаме. Сачинила ју је група експерата која је у годинама 1945. – 1946. а под окриљем службе безбедности италијанске Ратне морнарице, организовала прикупљање информација и фотографија о догађајима у Истри након 8. септембра 1943., насталим после слома италијанске војске у Југославији. Фотографијама непроцењиве историјске вредности, књига пружа доказе о насиљу Титових партизана над италијанским живљем, вршеним по логици етничког чишћења. Резултат је био егзодус 350.000 Италијана са тих простора. Књига документује и услове живота Италијана у Титовим концентрационим логорима. И на крају, ту је и фото-документација насиља Југословена против Југословена, у оквиру грађанског рата који је обухватио различите југословенске народе (Србе, Хрвате, Босанце, Словенце, Црногорце, Албанце, Македонце).

– Документ је изазвао  снажне реакције у Србији?

Последњи део документа тиче се баш тог насиља из југословенског грађанског рата, при чему одређује несумњиву одговорност Хрвата за масакр над српским и јеврејским цивилима у периоду од априла до септембра 1941. у унутрашњости Далмације. Италијанска војска је под војном окупацијом држала приобаље Далмације и нека острва, док је унутрашњост припала НДХ, створеној у данима одмах након распада Краљевине Југославије. За само 132 дана, усташе су масакрирале и бациле у јаме око Јадовна преко 40.000 цивила, Срба, Јевреја и Рома. Усташки масакр је прекинут интервенцијом италијанских трупа.

– Како то да се тек данас говори о томе?

На свечаној промоцији документа, одржаној 14. фебруара 2011. у Посланичкој скупштини Италије, промоцији коју је организовала Фондација „Италија протагониста“ сенатора Мауриција Гаспари, новинар Мила Михајловић је приметила те невероватне доказе злочина, о којима нема трага ни у београдским архивама. Треба истаћи комеморацију од 26. јуна ове године у Јадовну у Хрватској, где су највиши представници Србије, Хрватске и Босне, у клими међусобног помирења, одали почаст сећању на трагедију. Српско Удружење потомака жртава „Јадовно 1941.“ је том приликом јавно захвалило Италији за њен хумани допринос миру у тим мрачним данима. У том контексту, спонтано се поставља питање: зашто се таква свечаност још није одржала пред симболом италијанског страдања? Зашто се још нису сусрели највиши представници Италије, Словеније и Хрватске да одају пошту жртвама пред, на пример, Јамом Басовизза? Такав гест би употпунио помирење, после више од 65 година од краја 2. светског рата.

Domenico Bruni

Превела: Мила Михајловић