Dane Lukić: „Jadovno“

Nastojali su da ubiju samo jednog od dvojice žicom povezanih nesrećnika, tako da bi ubijeni svojim padom povukao u jamu onog živog.

Govoriti o teroru koji su ustaše sprovodili po našim selima ne bi bilo potpuno ni razumljivo a da ne spomenemo velebitski logor „Jadovno“. Idući od Gospića prema Karlobagu, ispred sela Brušana odvaja se makadamski put za selo Trnovac. Mesto logora su odabrali dobri poznavaoci terena, ustaše koji su ponikli u ovim krajevima, koji su znali dubinu i položaj svake jame.

Zatočenike i nesrećnike su iz gospićkih logora dovozili kamionima ovim putem do Trnovca i kod crkve ih iskrcavali.

Tu su ih povezivali žicom po dvojicu za leve i desne ruke, pa bi formirali kolonu od 200 do 400 ljudi i uzduž bi ih vezali lancem ili telegrafskom žicom. Tu bi tako čekali oko dva sata na suncu, a ustaše bi u hladovini pili rakiju. Onda bi ih tako vezane poterali uzbrdo kolskim šumskim putem ka zaseoku Jadovno, gde je organizovan logor na obroncima planine Velebit. Tri sata su pešačili uz batine i psovke i tako umorne, ožednele, gladne i izranjavanih nogu saterivali su u logor ograđen sa tri reda bodljikave žice, visine do četiri metra, sa jakim stražarskim obezbeđenjem. Između redova bila je postavljena spiralna žica i kad bi joj se neko primakao bliže od dva metra njega bi odmah ubili.

Prvog dana nisu dobijali ništa za hranu ni vodu. Tu bi ih odvezali i svakom dali parče cepanice, dužine oko tridesetak santimetara, da sekirom u njoj izdube udubljenje kao koritance. U njemu su jednom dnevno dobijali kukuruznu kašu i kutlaču vode.

Zaselak Jadovno, koji se zavukao u obronke Velebita, udaljen je od Brušana deset kilometara. Idući dalje od Jadovna šumskim putem na oko tri kilometra s desne strane nalazi se Šaranova jama – bezdanjača. Jama je obrasla šumskim rastinjem i da pored puta nije postojala mala spomen-ploča teško bi se pronašla. Otvor jame je jajastog – ovalnog oblika, četiri puta tri metra, a kad se u nju baci kamen dugo se čuje njegovo nestajanje. Oko jame je posle rata napravljen zaštitni zid da u nju ne bi neko nesmotreno upao.

Idući dalje od Šaranove jame šumskim putem, oko pet kilometara, nalazi se Čačić draga, mali proplanak na kome su ustaše organizovali logor i nazvale ga „Jadovno“. Dimenzije proplanka su oko 150 puta 90 metara. Zatočenike je danju peklo sunce, a noću su se tresli od hladnoće. U ovom logoru dnevno je boravimo oko hiljadu i po do dve hiljade zatočenika. To znači da je za 80 dana, koliko je trajao ovaj logor, kroz njega prošlo minimum 120.000 zatočenika. Nikad nije tačno utvrđeno gde su nestajali ovi ljudi, mada je ustanovljeno da su ih najviše progutale Grgina jama (blizu logora Jadovno) i Šaranova jama. Doduše, ima tu još niz jama u neposrednoj blizini, ali nisu ispitane. Za razliku od Šaranove jame, ni Grgina jama nikad nije ispitana.

Osamdeset dana u junu, u julu i avgustu 1941, ovim stazama dovođene su hiljade mučenika vezanih po dva za levu i desnu ruku, opkoljeni jakom ustaškom stražom iz tzv. desetine smrti, kako su je ustaše nazivali. Pijani, služili su se naizmenično kamama i maljevima, ali uvek nastojeći da ubiju samo jednog od dvojice žicom povezanih nesrećnika, tako da bi ubijeni svojim padom povukao u jamu onog živog. Ili su prvih desetak iz kolone poubijali automatskim oružjem, a ovi bi u jamu povukli za sobom ostale.

Stariji meštani sela Jadovno su pričali da su se iz dubine jame čuli krici i zapomaganje. Onda bi ustaše u jamu bacali bombe posle čega bi nastala mukla tišina.

Autor Dane Lukić, pukovnik JNA u penziji, kao šesnaestogodišnjak, u julu 1941. igrom sudbine pušten iz kolone ljudi koji su stradali u Jadovnom

Izvor: POLITIKA online