Изложба „Писма Хилде Дајч“ чији је аутор Александар Зограф биће отворена у Вршцу 10. маја, са почетком од 12 часова у малој галерији Културног центра у Вршцу (Стеријина 62).
Поставка изложбе „Писма Хилде Дајч“ посвећена је јеврејки Хилди, која јепоследње дане живота провела у логору Старо сајмиште, у који је отишла добровољно како би као медицинска сестра помагала својим сународницима.
Писма која је Хилда писала својим пријатељицама, Нади Новак и Мирјани Петровић, сачувана су и сведоче о животу „међу жицама, животу у коме личност постаје број, животу којем је одузето достојанство, нада и вера“.
Хилда Дајч је рођена 1922. у Бечу, у ашкенаској породици коју су сачињавали њени родитељи, Емил и Аугуста, и млађи брат Ханс. Неколико година након рођења породица Дајч преселила се у Београд.
Пре рата, пошто је матурирала у гимназији као једна од најбољих у својој генерацији, Хилда се уписала на студије архитектуре на Београдском универзитету. Пошто су, у окупираној Србији, студије прекинуте, Хилда је волонтирала као медицинска сестра у Јеврејској болници у Београду. Првих месеци окупације Хилдин отац, Емил Дајч, био је на дужности потпредседника Вертретунг дер Јудисцхен Гемаинцхафт, представничког тела Јеврејске заједнице у Београду.
Захваљујући ангажовању Емила Дајча у Представничком телу, у раној фази окупације, Хилдина породица је била поштеђена многих оштрих антисемитских мера и закона којима су у то време били изложени Јевреји у Београду. Иако породице оних који су били у руководству Јеврејског представничког тела, су у први мах били делимично поштеђени од депортације, Хилда се, противно жељама своје породице, добровољно пријавила да оде у логор и настави да врши дужности медицинске сестре међу, како је сама изјавила, „људима којима је потребна помоћ“.
Писма Хилде Дајч нуде редак и дирљив увид у услове у Јеврејском логору на Сајмишту, између децембра 1941. и маја 1942. године.
Датум смрти Хилде Дајч није познат, али је сигурно да је убијена у гасном камиону, заједно са преко 6.000 жена, деце и старих. Од краја марта, до 10. маја 1942., логораши су, у групама од 50 до 100 људи, последњи пут пролазећи улицама Београда, одвожени до масовних гробница у Јајинцима. Њена породица стрељана је током марта 1942. Прва три писма Хилде Дајч су власништво Јеврејског историјског музеја у Београду, док се четврто налази у Историјском Архиву Београда.
Изложбу је припремило Министарство просвете, науке и технолошког развоја у сарадњи са амбасадом Израела у Србији.
(www.evrsac.rs)
Везане вијести:
Харис Дајч за NEWSWEEK: Старо Сајмиште у троуглу заборава …