Izložba „Mauthauzen 106621“: Pred publikom „izlečena“ dela (FOTO+VIDEO)

Izložba „Mauthauzen 106621“ u galeriji Doma vojske Srbije dopunjena sa tri spasene slike Miloša Bajića

Tri slike, koje su pre pola veka bile u postavci „Mauthauzen 106621“ Miloša Bajića, posle „lečenja“ u Zavodu za biocide, danas su stigle u Dom Vojske Srbije, gde je u toku istoimena, ponovljena izložba, sa delima na kojima je veliki slikar ostavio svedočanstvo o strahotama nacističkih logora.

U saradnji sa domaćinima postavke, Medija centrom „Odbrana“, Fondacija „Miloš Bajić“ će večeras od 18 časova svečano predstaviti tri rada velikog formata koja su nedostajala: ulja na platnu „Supa“ i „Zar moramo živeti sa bombama i nasiljem“ i temperu na lesonitu „Mauthauzen – opomena“. Na otvaranju izložbe, krajem oktobra, nije ih bilo, jer su se „razbolele“ u neadekvatnom depou u kome su čuvane.

Vraćanjem slika u njihovo originalno okruženje, fondacija ujedno pokreće i akciju „Slike iz depoa na svetlost galerija“, čiji je cilj, kako kažu, da Beograd ne bude samo grad noćnog života, već i grad značajnih likovnih događaja.

– Miloš Bajić je posle izložbi održanih 1967. i 1973. godine u tadašnjem Domu JNA, ustupio ove tri slike Vojnom muzeju i one su bile u stalnoj postavci – priča za „Novosti“ umetnikov sin, naš proslavljeni reditelj Darko Bajić, vidno uzbuđen što će slike biti ponovo pred publikom. – Pre šest-sedam godina, jedan od ranijih upravnika je promenio izložbeni prostor i oko 300 slika smestio u depo. Nažalost, taj depo je propadao, a sa njim i dela. Novi upravnik muzeja, gospodin Gradimir Marić, pokušao je da spase tih 300 slika zaraženih raznim gljivicama, za koje se čak pričalo i da su radioaktivne. Nažalost, to nije mogao da realizuje, zato što su problem napravili tenderi, jer na njih nisu mogla da se javljaju državna preduzeća, koja su jedine specijalizovane ustanove za „lečenje slika“.

Ova tri dela, nastavlja sagovornik, restaurirana su iz sredstava Fonda „Miloš Bajić“, koji je on ostavio za svoje studente i nagradu koja se svake godine dodeljuje na Fakultetu likovnih umetnosti:

– Akcija koju smo mi pokrenuli, ne odnosi se samo na spasavanje slika našeg oca – objašnjava Darko Bajić. – Želimo da pokrenemo razmišljanje kako da se spasu i dela ostalih umetnika koja su u neadekvatnim uslovima, u depou. Možda je jedno od rešenja da tenderi propišu i kvalitet koji moraju da zadovolje oni koji se na njih javljaju, da se te norme usklade kada je reč o ustanovama kulture od posebnog značaja. To je jedan mali korak ka očuvanju dela važnih za srpsku kulturu.

Bajićevi radovi su se „izlečili“ tako što su dva dana proveli u specijalnoj komori u Zavodu za biocide, koji je jedina institucija u zemlji koja se bavi tim poslom:

– Bilo bi dobro da Ministarstvo kulture pokuša da napravi vezu između ovog Zavoda i muzeja širom Srbije, čime bi mnoga dela bila otrgnuta od propadanja – zaključuje Darko Bajić.

JASENKA BAJIĆ: OTAC SVE RADIO ZA KULTURU

Tužno je što sada imamo takvu situaciju u kulturi – kaže Miloševa ćerka, Jasenka Bajić. – Naš otac je bio izuzetan, hrabar čovek i sve je činio da naša kultura dobije svoj oblik. Zalagao se za unošenje kulturnih dobara u razne objekte. Radio je keramiku i zidne kompozicije, od kojih su neke prefarbane i više ne postoje. Sa druge strane, drago mi je što smo uspeli da u istom prostoru napravimo izložbu, jer ova galerija i ljudi u njoj to zaslužuju. U ovoj postavci su i nove sveske, koje smo dobili od Dragomira Barte, divnog čoveka koji je bio sa tatom u logoru, u kojima ima i akvarela.

Autor: M. Kralj

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Bajićev „Mauthauzen“: Da se zlo nikad ne zaboravi | Jadovno …

Bajićev „Mauthauzen“