Изложба „Јасеновац – право на незаборав” отворена у Америци

У седишту Уједињених нација у Њујорку уприличено је свечано обележавање 27. јануара, Међународног дана холокауста. У галерији Фам, у Хобокену (Њу Џерси) отворена је изложба „Јасеновац – право на незаборав”, поводом обележавања 75 година од оснивања овог логора

Од нашег специјалног извештача

Њујорк, Њу Џерси – Ветерани који су преживели мучења у концентрационим логорима током Другог светског рата поздрављени су у седишту Уједињених нација у Њујорку где је уприличено свечано обележавање 27. јануара, Међународног дана холокауста. Генерални секретар УН Антонио Гутереш истакао је да о злочинима против човечности треба говорити у име оних који су изгубили животе у холокаусту, додајући да се заборав злочина спречава ширењем знања о том периоду, као и сећањем на настрадале жртве. Послата је порука о неопходности поштовања људских права и одговорности да се образовање о холокаусту прошири на цео свет, посебно на младе. Присутнима се обратио и Ноа Клегер (1926), који је причао о заробљеништву у Аушвицу и томе како је као новинар извештавао о питањима везаним за холокауст .

Догађају су присуствовали Милан Милановић, амбасадор Србије при УН, Ђерђ Матковић, амбасадор Србије у Вашингтону, Мирјана Живковић, наш конзул у Њујорку, Владимир Божовић, саветник премијера РС и Иван Костић, председник Одбора за дијаспору и Србе у региону Народне Скупштине РС. Покрај српске заставе у УН-у, Божовић је уручио плакету у част преживелих логораша, Јелени Радојчић и Гојку Рончевићу, који су били у дечјим логорима у НДХ.

Након церемоније, у галерији Фам, у Хобокену (Њу Џерси) отворена је изложба „Јасеновац – право на незаборав”, поводом обележавања 75 година од оснивања овог логора. Владимир Божовић подсетио је на отварању да жртве у НДХ нису били само Срби, Јевреји и Роми, већ и Хрвати антифашисти који се нису слагали са усташким режимом. Наша држава ће, додао је, учинити све што може да покаже пијетет према страдалима и да осуди идеологију мржње. Ђерђ Матковић je нагласио да ова изложба није усмерена ни против једног народа већ са циљем да се сећамо злочина, како се опет не би поновили.

Млада вајарка Катарина Трипковић, чијих 16 скулптура је изложено на поставци, испричала је да је тему холокауста истраживала путем књига, филмова, сведочења спасених логораша, разговора са историчарима и да је кроз уметничку форму исказала сакупљену тугу и бол преживелих. У уметничком делу вечери наступиле су глумице Вјера Мујовић и Ана Софреновић. На отварању је изостао долазак редитеља Емира Кустурице, уметничког директора ове изложбе.

Вече пре изложбе у Мисији Републике Србије при УН приређен је пријем на којем је Милан Милановић, амбасадор Србије при УН, нагласио да је изложба о Јасеновцу прва манифестација ове врсте која се одржава у Њујорку и додао да све већи број људи ширењем знања о овој теми може помоћи да се судбина страдалих никада више не понови.

Његово преосвештенство епископ источноамерички, господин Иринеј је рекао да је најважнија порука изложбе о Јасеновцу суочавање са истином.

„Стално се питам када ћемо ми Срби имати прилику да у светским центрима као што су Вашингтон и Њујорк изложимо чињенице о страдању нашег народа како би сви могли да знају шта се десило са нама. Срби често не знају да изађу из својих оквира и представе свету шта се дешавало са нама. На један наиван начин сматрамо да цео свет то већ зна. Нажалост, не зна. У данашњем свету истина је постала нешто с чиме се тргује и ми на сваком кораку треба да искажемо своју перспективу догађаја. Најважније је да смо учинили први корак који можемо да се надограђујемо следеће године”, рекао је епископ за „Политику”.

На пријему је др Јован Ћирић, судија Уставног суда, доскорашњи директор Института за упоредно право и један од уредника зборника „Јасеновац – право на незаборав”, која ће бити представљена на конференцији о Јасеновцу, рекао за наш лист да су у зборнику коришћени и хрватски извори, „оних Хрвата који су поштено, објективно и критички писали о НДХ, усташком режиму и злочинима”. Наш саговорник сматра да је потребно пронаћи праву меру у подсећању на логор Јасеновац.

– Ако се заборави оно што се догодило у Јасеновцу, то је као да варнице које још увек помало тињају затрпате пепелом, а онда се оне поново разбукте у једном одређеном тренутку. И трагични догађаји који су се дешавали на подручју Југославије током 90-их година последица су тога што смо занемарили поуке онога што се догађало током Другог светског рата, на подручју НДХ, и уопште на просторима Балкана – сматра Јован Ћирић. Свако треба, како додаје, да буде довољно мудар и храбар, и са српске и са хрватске стране, да схвати да је страдао велики број потпуно недужних људи, да то не може ни на који начин бити оправдано и да свако од нас макар на тренутак треба да застане, заћути и да се поклони сенима оних који су настрадали.

У склопу комеморативних свечаности биће организована и конференција о Јасеновцу, а у Парку холокауста у Бруклину, положени венци на споменике жртвама Јасеновца и Аушвица.

Ради ти, дете, свој посао

Глумица Вјера Мујовић прочитала је део из сведочења егзекутора о томе како је мучио и убио Вукашина Мандрапу у Јасеновцу 1943. Издвојио га је из групе и наредио да виче „Живео поглавик Павелић” или ће да му одсече уво.

– Вукашин је ћутао. Откинуо сам му уво. Није рекао ни речи. Поново сам му рекао да виче „Живео Павелић”, или ћу му откинути и друго ухо. Он је и даље ћутао, откинуо сам му и друго ухо. „Вичи Живео Певлић”, или ћу ти откинути нос. А када сам му и по четврти пут заповедио да узвикне, и запретио да ћу му ножем извадити срце из груди, он ме је погледао, уперивши поглед некако кроз мене и преко мене у неизвесност, полако и разговетно ми је добацио „Ради ти, дете, свој посао”. После свега те његове последње речи потпуно су ме избезумиле, скочио сам и ископао му очи, исекао срце, преклао грло од уха до уха и ногама га сјурио у јаму. Али, тада је и у мени нешто препукло и те ноћи нисам више могао да кољем…Перо Брзић је победио, јер је заклао 1.350 логораша, и ја сам му без речи платио опкладу. Од те ноћи више немам мира. Кад год у мучењу и клању покушавам поново да доживим занос и задовољство, увек ме изненада прострели Вукашинов поглед и тада малакшем, бацим нож и не могу више да кољем. Почео сам много да пијем, али ми то помаже само на тренутак. У пићу, нарочито предвече, често ме изненада тргне глас „Ради ти, дете, свој посао”. И, ето сад сам постао последња цркотина и ничим више не могу себи да помогнем…

Аутор: Мирјана Сретеновић

Извор: ПОЛИТИКА

Везане вијести:

У Лондону отворена изложба о страдању ливањских Срба

У Загребу отвoрeнa излoжбa пoвoдoм Дaнa сjeћaњa нa жртве Хoлoкaуста

Отворена изложба „Доња Градина-од села до меморијала“