ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА ИЗ АРХИВА СПОМЕН ПОДРУЧЈА „ДОЊА ГРАДИНА“

У Козарскоj Дубици вечерас jе отворена изложба под називом „Циглана“, коjа приказуjе 40 документарних фотографиjа из архива Спомен-подручjа „Доња Градина“.

Директор Спомен-подручjа Милорад Буква изjавио jе да jе изложба дио низа активности те jавне установе у оквиру обиљежавања 70 година од пробоjа jасеновачких логораша, али и да jе отворена поводом обиљежавања Дана европске баштине, чиjа jе овогодишња тема „Индустриjско насљеђе“.

„Овом изложбом показуjемо да индустриjско насљеђе не мора и ниjе увиjек саставни дио и израз напретка друштва, већ да може бити употриjебљено и у краjње ретроградне сврхе, jер jе циглана као индустриjски комплекс у саставу логора Јасеновац била индустриjа смрти за огроман броj људи“, изjавио jе Буква.

Он jе навео да jе изложба дио заjедничког програма Савjета Европе и Европске комисиjе, а да су аутори кустоси у Спомен-подручjу „Доња Градина“ Тања Тулековић и Деjан Мотл.

„Концентрациони логор Јасеновац jе био индустриjа смрти, а не радни логор, као што су га усташе представљале и због тога смо одлучили да што боље о томе упознамо jавност, посебно зато што су млади данас изложени погрешним информациjама са интернета“, изjавила jе Тања Тулековић.

Она jе навела да jе концентрациони логор Јасеновац био систем састављен од пет логора, те обjаснила да изложба представља главни дио логора, а то jе био Логор три – Циглана, коjа jе приjе почетка рата била у саставу индустриjског комплекса за производњу цигле у власништву српске породице Бачић из Јасеновца.

„Она jе обухватала простор од 125 хектара на обали Саве и била jе идеално мjесто гдjе би се могао држати велики броj људи под изговором да тамо нешто раде, jер jе усташка парола била ред, рад и стега“, обjаснила jе Тулековићева.

Она jе додала да jе логор Јасеновац заиста имао подjелу на радне групе, али jе нагласила да се мора знати у каквим условима су радили логораши – гладни, жедни и под присилом, и шта jе била њихова коначна судбина.

„На овоj изложби jе углавном кориштен усташки пропагандни материjал и из самих фотографиjа се не може видjети сва страхота тог логора и зато jе изложба употпуњена краћим перформансом у извођењу чланица Драмског студиjа Артист, коjи садржи изjаве логораша“, обjаснила jе Тулековићева.

Кустос Спомен подручjа „Доња Градина“ Деjан Мотл изjавио jе да изложба садржи фотографиjе усташке пропаганде, коjи су у више наврата у логор доводили и филмске екипе, желећи да демантуjу слику о концентрационом логору коjа се већ пробила у jавност, а то jе била слика о логору Јасеновац као логору смрти.

„Тим филмским екипама представљали су идиличну слику логора, након што би претходно убили логораше коjи су били физички исцрпљени радом и глађу, а на њихово мjесто би доводили новопридошле логораше желећи да представе Јасеновац као радни логор или мjесто за коjе су у гласилима НДХ писали да `ниjе ни мучилиште, ни љечилиште`“, рекао jе Мотл.

Он jе нагласио да су то, нажалост, jедине фотографиjе коjе посjедуjе Спомен подручjе „Доња Градина“ из периода функционисања логора Јасеновац.

Мотл jе прецизирао да други сет фотографиjа приказуjе рушевине логора настале 1945. године када jе у логор ушла Земаљска комисиjа за истраживање злочина окупатора и њихових помагача, коjа jе 18. маjа дошла на подручjе већ уништеног логора и снимила рушевине.

Трећи сет фотографиjа забиљежио jе бивши логораш доктор Никола Николић 1945. и 1947. године и из тог низа занимљиве су фотографиjе у коjима нестаjу трагови постоjања логора Циглана и виде се само рушевине тог обjекта.

„Већ до 1947. простор логора jе рашчишћен тако да су уништени готово сви трагови jасеновачког логора три“, обjаснио jе Мотл.

Аутори изложбе, коjа ће до понедjељка бити отворена у Народноj библиотеци у Козарскоj Дубици, очекуjе да ће изложба обићи више градова у Републици Српскоj и шире.

Извор: 

Везане виjести:

ИЗЛОЖБА ДОКУМЕНТАРНИХ ФОТОГРАФИЈА ПОД НАЗИВОМ „ЦИГЛАНА“

ЧАСОПИС „ТОПОЛА“ БИЋЕ ОБЈАВЉИВАН ЈЕДНОМ ГОДИШЊЕ

Голема jе срамота српска

СКУПШТИНА ДА УСВОЈИ ДЕКЛАРАЦИЈУ О ГЕНОЦИДУ НДХ

Ужас какав се не памти