Изгубили смо поверење у Пуповца

Дана 23. децембра 2011. године изабрана jе нова хрватска Влада на челу са Зораном Милановићем. Коалициjа удружења избjеглица предала jе истог дана у хрватскоj амбасади Отворено писмо, у коме апелуjемо на господина Милановића да подржи нашу инициjативу да се између Србиjе и Хрватске отвори диjалог о повратку имовине и стечених права избjеглим и прогнаним Србима и грађанима Србиjе коjи су оштећени у своjим имовинским и другим правима у Хрватскоj. Такође, апелуjемо на господина Милановића да се заложи за што хитниjи напредак у диjалогу у вези успоставе истих стандарда за ратне злочине и коначног решења питања несталих лица.

Што се тиче водеће српске странке у Хрватскоj, Самосталне демократске српске странке Милорада Пуповца, велика већина избеглих и прогнаних jе изгубила поверење у наведену странку jер у протеклих осам година учешћа у Влади Хрватске ниjе испунила њихова очекивања. Поставља се питање да у Хрватскоj постоjи српска политичка опциjа коjа истински заступа виталне интересе већине своjих сународника? Моjе jе мишљење да такве опциjе нема, барем досад, што показуjу и следеће чињенице.

На недавно завршеним изборима за Хрватски сабор поново су изабрана сва три кандидата Самосталне демократске српске странке (СДСС) у XИИ изборноj jединици намењеноj за мањине. У питању су Милорад Пуповац, Воjислав Станимировић и Јован Вуковић. У складу с резултатима избора СДСС има легално право да представља Србе али, с друге стране, поставља се питање његовог легитимитета. Наиме, у бирачком списку уписано jе 183.992 грађана српске националности. У XИИ изборноj jединици, у коjоj се бираjу три загарантована српска посланика у Хрватски сабор, гласало jе свега 23.267 или 12,65 одсто Срба.

Челни човек СДСС-а и Срба у Хрватскоj Милорад Пуповац jе добио 14.541 или 8,44 одсто гласова Срба уписаних у бирачки списак. Друга два кандидата, Воjислав Станимировић и Јован Вуковић су добили 14.188, односно, 12.249 српских гласова. Кандидати опозиционе Коалициjе српских странака ( Јован Аjдуковић, Вељко Џакула и Милан Родић) добили су мање гласова од кандидата СДСС-а. Међутим, треба имати у виду чињеницу да jе СДСС, у сваком погледу, имао пуну подршку не само хрватске Владе на чиjем jе челу била Јадранка Косор (Слободан Узелац jе био jедан од потпредседника) него и Владе и председника Србиjе.

На изборима за Хрватски сабор 2003. године Милорад Пуповац jе добио 25.773 српских гласова. Након поменутих избора СДСС jе донио одлуку да потпише коалициони споразум са ХДЗ-ом и уђе у Владу Хрватске с образложењем да се проблеми Срба могу решавати само с позициjе власти. Колико jе проблема Срба СДСС решио наjбоље говори чињеница да jе Милорад Пуповац на изборима за Хрватски сабор 2007. године добио 15.466 гласова или 10. 307 гласова мање него на изборима 2003. године.

И поред незадовољства већине Срба резултатима Владе Хрватске у периоду 2003-2007 године СДСС jе након одржаних избора 2007. године одлучио да остане у коалициjи са ХДЗ-ом без стварних гаранциjа да ће нова влада решавати имовинске и друге проблеме Срба. У претходне четири године СДСС jе у хрватскоj влади имао jедног потпредседника, пет директора управа, два државна секретара, четири начелника сектора, три саветника и др. Премда jе у значаjноj мери учествовао у власти, резултат последњих избора показуjе да СДСС опет ниjе испунио очекивања већине Срба.

У претходних осам година СДСС, као дио хрватске власти, ниjе решио главни проблем Срба, а то jе дискриминациjа у законодавству и поступању хрватских државних органа. Прошло jе 16 година од завршетка рата а Срби у Хрватскоj су и даље грађани другог реда. Обе хрватске Владе у коjима jе СДСС био коалициони партнер нису имале стварне политичке воље да се пронађе свеобухватно, правично и траjно решење броjних проблема прогнаних Срба и Срба коjи живе у Хрватскоj. Одређени позитивни помаци учињени су под притиском међународне заjеднице а не као израз стварне унутрашње политичке воље званичног Загреба.

СДСС jе у претходном периоду подржавала политику лажног помирења између Србиjе и Хрватске што jе у пракси значило да се имовински и други проблеми прогнаних Срба и других оштећених грађана држе под тепихом. У прилог томе истичемо чињеницу да jе СДСС краjем прошле године одбио да подржи Петициjу избеглих и прогнаних Срба из Хрватске коjу jе досад потписало 70.000 оштећених грађана коjом се само тражи повратак наших одузетих имовинских и стечених права, успостава истих стандарда у суђењима за ратне злочине и решавање питања несталих лица.

Штавише, Милорад Пуповац jе лобирао у поjединим европским престоницама да Европска униjа затвори преговоре са Хрватском о Поглављу 23 „Правосуђе и људска права“ до краjа jуна 2011. године, иако jе свестан да имовински и броjни други проблеми Срба нису решени .

Да не говоримо о процесу асимилациjе Срба у Хрватскоj, непостоjању економске перспективе на подручjима коjе су биле под заштитом УН, о стотинама српских села у коjима ниjе обновљена основна инфраструктура неопходна за нормалан живот, непоштовању принципа пропорционалне заступљености Срба у органима државне управе, правосуђу, полициjи, здравству, што jе гарантовано Уставним законом о правима националних мањина из 2002. године и др.

Избеглим и прогнаним Србима, веруjем и већини Срба коjи живе у Хрватскоj, треба нова политичка опциjа коjа ће се у оквиру хрватске државе снажно залагати, пре свега, за испуњење наших захтева садржаних у Петициjи као и за спровођење Анекса Г Бечког споразума о сукцесиjи у коjем се, између осталог, веома jасно наводи да ће свим грађанима бити заштићена и враћена права коjа су имали на дан 31.12.1990. године, а сви уговори склопљени за време рата под притисцима и претњама биће ништавни.

аутор: Миодраг Линта