Izet ponosan što ima brata Srbina

Braća Golić iz rogatice jedinstveni po mnogo čemu, pa i po veri. Himzo postao Nebojša, Izet bio svedok odbrane na suđenju Karadžiću

Braća Izet i Himzo Golić jedina su dvojica muslimana, koji su, istočno od Sarajeva pa sve do Drine, bili pripadnici Vojske Republike Srpske. I obojica su borci prve kategorije, uz to i fakultetski obrazovani… Posebni su i po tome što su verovatno i jedina braća sa dve veroispovesti, jer se Himzo prekrstio u Nebojšu.

Iako je, kao i njegov brat Nebojša, svestan srpskih korena, Izet nije menjao veru.

– Nebojša je danas više u Istočnom Sarajevu nego u Rogatici, pa se nešto ređe viđamo – kaže Izet, koji danas ima registovanu auto-školu i, kako nam Rogatičani kažu, najbolje se razume u satelitske antene.

Pre i posle minulog rata u BiH, Izet je bio zaposlen u rogatičkom „Tehnotransu“, a onda je, baš kao što je sada Nebojša, dve godine bio bez posla.

– Išao sam i dva puta u Hag, kao svedok u odbrani Radovana Karadžića, ali me čudi da me nije zvao i Ratko Mladić, koji mi je održao „lekciju“ o primernom izgledu srpskog borca, jer sam na kapi imao kokardu – kazuje nam Izet. – Kada sam mu rekao kako se zovem, naredio je da se obrijem i da na kapu stavim trobojku, kako mu ne bi „kvario vojsku“. Upoznao sam ga i sa bratom Himzom, takođe srpskim borcem, koji je bio obučen po meri generala Mladića.

Izo, kako ga sugrađani zovu, kaže da sada za brata ima i pravog Srbina i ponosi se njime. On je, veli, „glavni lik u ovoj priči“, pa ne želi da se fotografiše za „Novosti“.

– I on i ja priznajemo samo srpsku naciju. Bio sam i ostao Jugosloven i time isključujem svako poređenje sa Bošnjacima – kaže Izet Golić.

BLAGOSLOV MAJKE
– Prošle godine nam je, ovde u Rogatici, umrla majka – priča Nebojša. – Ceo život je provela u Zakumu, a u ratu je štitila komšije Srbe, koje smo oduvek smatrali najrođenijim, jer su nam uvek mnogo pomagali, posebno posle prerane očeve smrti. Na moj predlog da postanem pravoslavac dala je blagoslov rečima: „Ti se sine ničega ne bojiš, pa neka su ti i Alah i Bog na pomoći“. Tako sam, u proleće 1994. godine, postao Nebojša.

Nebojša Golić je do pre dve godine bio direktor Turističke organizacije Rogatice, ali sada je bez posla. Iz prvog braka ima kćerku koja studira u Kragujevcu, a zbog obaveza druge supruge, Srpkinje, koja radi u državnoj službi RS, više vremena provodi u Istočnom Sarajevu. Kaže da ne žali mnogo zbog načina na koji je ostao bez posla.

– Jesam ostao bez posla, ali imam zaposlenu suprugu. Mnogi moji saborci nemaju još ni dana radnog staža, a kamoli borački dodatak, pa trpe i žive – kaže za „Novosti“ Nebojša. – Zajedno se nadamo boljim danima, držeći se one narodne „strpljen – spasen“. A kada smo već kod izreka, mudri ljudi su davno rekli da munje udaraju u vrhove gora, i da posle slabe žetve, treba sejati. Neka služi zdravlje i sloga, a sve će drugo, samo po sebi doći, pre ili kasnije.

Nebojša je član Socijalističke partije i diplomirani je ekonomista, a bivši je radnik „Agro-kombinata“ u Rogatici. Od 2006. do pre dve godine rukovodio je TO Rogatica i na planu turizma, kažu upućeni, postigao neverovatne rezultete.

– Zahvaljujući njemu, ovde su gotovo svake godine iz evropskih zemalja stizali geolozi i drugi stručnjaci da istražuju pećine i spomenike kulturnog nasleđa. Bio je 2012. godine protivkandidat za načelnika Rogatice Tomislavu Puhalcu (SDS) i Miloradu Jagodiću (SNSD), koji ga je, kada je postao načelnik, smenio uz pomoć skupštinske većine. Sramota je svih nas da Nebojša bude izbačen na ulicu, ali je to potvrda izreke da su Srbin i politika ko voda i vatra – kaže nam dobro obavešteni radnik lokalne samouprave Zoran Janković.

ZAJEDNO U DOBRU I U ZLU

Braću Golić Rogatičani hvale kao skromne i dobre ljude. Takvi su bili pre i za vreme rata, pa i danas.

– Takvu braću i komšije nećete sresti nigde na svetu. Em su obrazovani, em se stalno usavršavaju u struci, a u ljudskosti im premca nema – kaže za „Novosti“ Radivoje Planojević, ugostitelj iz Rogatice. – Odrasli smo zajedno u selu Zakumo, nedaleko od Rogatice, a još kao deca gotovo da nisu izlazili iz kuća vršnjaka Srba. Javno su se u ono predratno vreme ograđivali od politike Alije Izetbegovića, a kada je počeo rat u BiH, odbili su da u organizovanoj koloni, od Rogatice do Sarajeva, pođu sa ostalim muslimanima iz Zakuma uz obrazloženje da potiču od srpskog naroda. Stupili su u moju četu i zajedno smo proveli ceo rat, u dobru i zlu. I danas su česti gosti u mom restoranu.

Autor: Ratomir Milović

Izvor: NOVOSTI