Александар Раковић из београдског Института за новију историју Србије појашњава да је циљ да се прикаже да „православни живаљ нису били етнички Срби /што јесу, као и сви други Срби/, већ да је ријеч о „политичким Србима“ који су „самобитни Хрвати“.
Разговарала: Весна ШУРБАТ
Иза стварања такозване „хрватске православне цркве“ /у садашњем времену/ стоји дио врха Римокатоличке цркве у Хрватској, односно Јурај Коларић, који ради у кабинету кардинала Јосипа Бозанића, истиче историчар Александар Раковић из београдског Института за новију историју Србије.
„Коларић је бивши декан Богословног факултета у Загребу и садашњи шеф одсека за културу у кабинету кардинала Бозанића“, наводи Раковић у интервјуу Срни и напомиње да Бозанић „не може бити несвестан онога шта се дешава у његовом најближем окружењу“.
Ријеч је, оцјењује Раковић, „о опакој политичкој творевини, која за циљ има да преведе преостале малобројне православне Србе у Хрватској у такозване православне Хрвате“.
Пошто Коларић није смијењен нити је добио икакву примједбу за то што ради, што јавно говори, подржава и у чему учествује, Раковић наводи да је „јасно да иза читавог плана стоји Римокатоличка црква у Хрвата – макар део њеног врха“.
„Не могу да кажем да то подржавају сви у Бискупији, јер у то не верујем, али један део бискупа, очигледно укључујући и сам /римокатолички/ врх у Загребу, то чини“, прецизира Раковић.
Он упозорава да идеја о обнављању такозване „хрватске православне цркве“ представља „наставак усташке идеје из времена Другог светског рата, која је прескупо коштала Србе и Јевреје“.
„Сада је, у склопу генералне промене политике Хрватске, на делу буђење усташких и нацистичких идеја пред чиме Западна Европа, нажалост, затвара очи. У склопу тих истих идеја јесте и поновно успостављање `хрватске православне цркве`“, наводи Раковић.
Према његовој оцјени, већ је начињено низ преседана у хрватском правном систему како би се утро пут каснијем признавању те „цркве“, пошто је посљедњи попис у Хрватској показао да постоји око 17.000 „православних Хрвата“.
„Они који су правили правне преседане позваће се на њих у неком моменту. То не мора да буде у наредних неколико година, него, рецимо, у једној деценији или можда нешто дуже. Свакако ће ићи на то да установе `хрватску православну цркву`“, сматра Раковић.
Он напомиње да ту „цркву“ неће признати ниједна православна црква у свијету, али да њене заговорнике то апсолутно не занима, јер је циљ приказати хрватско православље као легитимно, али у смислу историјског права на православни живаљ, који је живио у Хрватској, Славонији и Далмацији.
Раковић појашњава да је циљ заговорника те „цркве“ да се представи да „православни живаљ нису били етнички Срби /што јесу, као и сви други Срби/ него да је ријеч о политичким Србима који су „самобитни Хрвати“.
Према Раковићу, то су исте опаке идеје које су се „повампириле“ из правашке идеологије, а усташе су само њени сљедбеници.
Он подсјећа да у Хрватској већ постоје преседани са уписом „македонске“ и, посебно, такозване „црногорске православне цркве“ у регистар вјерских заједница у Хрватској, иако неке имају свега неколико вјерника, а неке уопште и немају вјернике.
Раковић у интервјуу Срни наводи да ће „хрватска православна црква“, као дио Независне Државе Хрватске, наићи на подршку хрватског режима, и то негдје отворено, а негдје прикривено.
Он сматра да Српска православна црква и Србија стално морају да указују Западној Европи и међународној заједници на оно што се догађа у Хрватској, односно да је тамо на дјелу „повампирење“ усташких идеја из Другог свјетског рата, за које је читав свијет мислио да су поражене.
„О томе стално треба говорити без језика политичке коректности, који нас нигде не води, јер само маскира проблем. До решења ћемо доћи само уколико на прави начин покажемо са каквим проблемом смо суочени“, наглашава Раковић.
Он оцјењује да ће за двије деценије српски народ нестати „по дубини“ Хрватске и да ће га бити само уз Дунав, уз границу са Србијом, „што је проста математичка рачуница“.
Може се претпоставити да ће тада проценат такозваних „православних Хрвата“, вјероватно, бити повећан и да ће све већи број православних Срба и њихових потомака, како би се заштитио, бити склон да пређе у римокатолике Хрвате или такозване православне Хрвате или да остане у потпуној „етничкој мимикрији“.
„Да би се спречило да карактер хрватског режима буде такав да одузима имовину Српске православне цркве, морамо стално да указујемо међународној заједници на опасне процесе који се дешавају у Хрватској“, напомиње Раковић.
Извор: СРНА
Везане вијести:
Хрвати актуелизују усташку творевину „Хрватску православну …
Покрштавање Срба методама Анте Павелића | Јадовно 1941.
НАЈАВА – Трибина: ,,Хрватска православна црква: јуче, данас …