Иво Андрић: Заразити неког чекањем, то је најсигурнији начин владања над њим

И тако, прихвативши прећутно услове живота коjе вам ваш неприjатељ поставља, живите како он хоће; управо, и не живите него стрпљиво чекате, све док се сав ваш живот, заjедно са свим оним што сте очекивали, не претвори у стрпљење и бескраjно чекање, што значи да сте прихватили раjински начин живота, а то jе исто што и пут добровољне пропасти за себе и своjе потомство.

Да не би морали да вас сами убиjаjу, заразили су вас тим чекањем коjе вас одржава у животу и полагано убиjа. Увенућете и нестати као што су увенули и нестали толики преци и народи у Османском Царству, пре вас на исти или сличан начин.

Нису ни приметили да су са пута истинског живота неосетно пребачени на мртви колосjек чекања без краjа и циља. Не осећаjу то своjе чекање као терет ни као понижење, jер су се и сами претворили у чекање.

Заразити неког чекањем, то jе наjсигурниjи начин владања над њим, то значи учинити га непокретним и безопасним потпуно и заувек, и та обмана чекања тврђа jе од сваког затвора и jача од наjjачих букагиjа, jер се, са много среће и вештине, из затвора може побећи и окова се може човек ослободити, али те обмане(!) – никад ни довека.

Све што jесте и што знате, умете и можете, стављено jе у службу тога чекања без краjа и без икаквог изгледа на остварење. Једнима век прође у мучном и узалудном чекању, а други добиjу и без наjмањег чекања све што желе и чему се надаjу.

Извор: Моjа Херцеговина

Везане виjести:

Ми, из 1914.

Емир Кустурица: Побуњени анђели