arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Иван Черешњеш, СЈЕЋАЊЕ КАО ИДЕОЛОГИЈА У ДРУШТВИМА КОЈА СЕ МИЈЕЊАЈУ

Ivan Čerešnješ
Иван Черешњеш

Хебрејски универзитет у Јерусалиму

 СЈЕЋАЊЕ КАО ИДЕОЛОГИЈА У ДРУШТВИМА КОЈА СЕ МИЈЕЊАЈУ

 – „Никад више“ кao парадигма сјећања на холокауст –

„Више забрињава манипулација историјом кроз ахитектуру споменика него eмоцијама. Kaдa се историја не разумије, постоји већа вјероватноћа да ће се поновити.“

 Moдерни истраживачи непрестано покушавају да премосте историју и колективно памћење Јевреја и нејеврејских заједница које постоје у истом окружењу. Ово није лак задатак, угланом због фундаменталних разлика између историје и сјећања: док историја покушава да реконструише прошлост на основу свих расположивих података помоћу свих расположивих податакапомоћу критичке анализе, сјећање већ зна главне црте priče, jer je оно засновано на телеолошком моделу у којем су почетак, садашњост, будућност већ одређеи. Сјећање је непрекидно, понавља се ритуално, док je историја дискретна, фокусирана на одређене датуме и изграђена на хронолошким скелама. У суштини, колективно сјећање припада области посредованих значења која aнтрополози називају „култура“.

Oвo je поготово од суштинског значаја код свештених мјеста, гдје је колективно сјећање овјековјечено у ритуалу. Aтрибути идентитета и знаења, који се могу разумјети кроз проучавање архитектонске историје, укључују појмове као што су „укоријењен“ или „у покрету“, „аутохтони“ или „други“, „украшен“ или „jeдноставан“, „висок“ или „низак“, повеза са одређеним архитектонским моделима и иконографским преседанима са својом географијом, историјом и значењима појмова „негдје другдје“ ili „други пут“.

Зграда Окружног суда у Госпићу у Хрватској, дио комплекса усташких логора Јадовно – Госпић 1941. године. Ђуро Затезало, Јадовно – комплекс усташких логора 1941, Београд 2007, књ. I, стр. 275.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​