Италијани знају истину о логору Јадовно

БАЊАЛУКА – Уочи прве међународне конференције о Јадовну, која ће се одржати сутра и у петак у Бањалуци, разговарамо с Милом Михајловић, новинарком РАИ ТВ, чија је нова књига „Италијански извори – документација о масакру Срба у Далмацији, Лици и Книнској крајини 1941-1943“ побудила велику пажњу у италијанској јавности, а биће и тема њеног излагања на том скупу.

Реч је о документима од огромне историјске вредности, која су након 70 година угледала светлост дана, а која су доказ, како каже наша саговорница, етничког чишћења епских размера почињеног на Балкану. Ово је последњих месеци више пута изречено на конференцијама одржаним у срцу Италије, па чак и у седишту националног парламента.

Како је дошло до тога да се бавите овом темом?

Сасвим случајно. У Риму је средином фебруара први пут објављен документ сачињен септембра 1945. године који је служио да доказима поткрепи италијанску преговарачку позицију на Мировној конференцији 1946. у Версају. Судбина тог документа била је врло чудна. Штампан на, за то време изузетно скупој хартији и у хиљаду примерака, заплењен је и од тада му се губи сваки траг. Прошле године, на иницијативу групе Италијана, историчара и изгнаника из Далмације, одлучено је да се тај документ, чији је један примерак сачуван, пружи на увид јавности. Реч је о књизи о језивом ентичком чишћењу Италијана из Истре и Далмације у годинама после Другог светског рата, о јамама у којима су завршиле на хиљаде грађана чији је једини грех био тај што су италијанског порекла.

Месецима су нестајали у дубинама истријанских (истарских) јама, а то је резултирало егзодусом 350.000 Италијана из ових крајева. Међутим, тај документ на последњих 20 страница доноси фотографије под насловом: „Масакри Југословена против Југословена“. Управо је ту био кључ историјског открића важног за наш народ. Међу њима налазе се и јединствене, до сада никада виђене четири фотографије о усташком логору на Пагу, о којима постоје само усмена сведочења. А у том логору усташе су за само 132 дана усмртиле 8.000 Срба и Јевреја. Логор на Пагу је, иначе, био у саставу комплекса логора Јадовно, стратишта 42. 000 Срба. Када сам то видела, почео је и мој ангажман да се истина о томе чује што даље.

Ко је то све успео да забележи?

Наравно да Срби нису могли да прикупе друге доказе о Јадовну сем прича малобројних преживелих. Али италијанска војска и цивилна власт је у Далмацији и Лици тада била присутна и интересантно је да су се они сукобили с владом у Риму. Наиме, Италијани и Хрвати су, наводно, били пријатељи и савезници. А били су све сем тога. Осим што их је делила култура и територијални интерес, Италијани су били згрожени усташким злоделима, али и примарном улогом коју је у масакру невиних српских цивила имала Католичка црква у Хрватској, о чему сведоче документа из италијанских државних, дипломатских и војних архива. Војни извештаји су поткрепљени и фотографијама јер би на сваку дојаву о усташком масакру Срба Италијани слали своје патроле, истражитеље и фотографе. Нажалост, редовно су те дојаве и потврђиване: некада су италијански војници из јама успевали да изваде понеког преживелог и смештали га у своје болнице. Некада су успевали да својим присуством предухитре усташе и онемогуће крвави пир. А некада су могли само да констатују масакр. То је ишло до те мере да је трупа заједно с командантима целе армије у Далмацији запретила побуном политичком врху у Риму! И о томе постоји преписка из које се јасно читају речи гнушања на „савезништво“ с Хрватима.

О овом открићу сте до сада имали више прилике да говорите у Италији него на простору бивше Југославије.

О постојању ових докумената сазнао је и чувени светски антрополог проф. Србољуб Живановић из Лондона и позвао ме је да говорим на конференцији о Јасеновцу. Али, како је она била у мају, а ја сам све ове чињенице почела да прикупљам, нисам била у могућности да у тако кратком року све презентујем у јавности, али сада ћу имати прилике у Бањалуци, где су долазак најавила и три председника: Јосиповић, Додик и Тадић. Срећом, за ова документа је сазнао и др Душан Басташић, председник Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Јадовно 1941. и уз његову помоћ прича о италијанским материјалним доказима почела је да се шири не само у српској него и у светској јавности. Најпре је у Италији мој текст о етничком чишћењу Срба и Италијана, о Јадовну и бројним другим српским Јадовнима, на ударном месту објавио италијански национални лист „Ил Темпо“. У Италији је кренула серија конференција која је била испраћена огромним интересовањем јавности. И да злочин буде већи, то се догађало и у годинама после завршетка рата. Италијани те злочинце називају „Титови партизани“. Међутим, на основу нових сазнања из књига Милослава Самарџића, која документује масовни прелазак усташа у партизане већ 1943. године, поставља се питање: ко су били „Титови партизани“ који су у јаме бацали Италијане? И то отвара ново поглавље и то је тема моје нове књиге.

Извор: BLIC online