Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Историјско понављање: Почне са ћирилицом, заврши се убијањем Срба

Датум објаве: четвртак, 24 априла, 2014
Величина слова: A- A+

Хрватска jе трпељивиjа од украjинских неонациста, коjи не даjу да се говори руски: можеш говорити српски, али не можеш га писати

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2014/vukovar-lupanje-table.jpg

Док се Србиjа грчи и упиње, гребе и ногама и рукама да пред Европском заjедницом покаже наjпуниjу могућу оданост европским вредностима (шта год то било), да jе увери да ни за нокат неће одступити од пута прикључивања тоj правноj, економскоj, политичкоj, воjноj, доминантно римокатоличкоj, културноj и цивилизациjскоj организациjи, у држави Хрватскоj, наjпуноправниjоj чланици тог међународног савеза, управо се окончао референдум коjим грађани Хрватске захтеваjу да се забрани употреба српске ћирилице, у сваком виду. Како су до референдума поразбиjали све што jе ћирилично, уз наjпуниjи учинак демокрациjе то су узели да ословљаваjу као двоjезичност, сви одреда. И то стручаци за jезик свих профила сазнања о jезику.

Крунско питање коjе прати прикупљање потписа за таj акт свенародног захтева властима у jавно израженоj мисли своди се на установљавање правоваљаности потписа да се ту негде ниjе уденуо неки малолетник без права гласа, или какво непостоjеће лице, или онаj коjи ниjе држављанин, па стога и без права гласа. Дакле, они коjи за себе говоре да су Хрвати, као добри адвокати, како их jе описала Ребека Вест (уз суфлирање Станислава Винарева), и немаjу намеру да се у свему томе позабаве суштинским разлозима и порукама тог референдума. По добром западном маниру, наjважниjе jе да све буде по закону: и референдум, и његово подношење, и сваки даљи корак у уставоправном смислу, до коначног спровођења у живот. Од свих права, необориво легитимно jе jедино оно што се гласањем у сабору прихвати. Ту онда не важе никаква друга сазнања, ни историjом, ни науком, ни обичаjем, ни наслеђем установљено.

Хрватска jе ипак, мора се признати, трпељивиjа од украjинских неонациста, коjи не даjу да се говори руски: можеш говорити српски, али не можеш писати српски, колико год то било у несагласjу са већ поменутом двоjезичношћу (да ли jе то знак шизофрениjе?).

КУЦАЊЕ НА ОТВОРЕНА (СРПСКА) ВРАТА

А Србиjа, као периферна покраjина државе Хрватске, и нема намеру да се замери своjоj централноj области, како у економском тако и у културном или духовном погледу. А и зашто би када власт државе Србиjе у Хрватскоj има Бриселом заповедно прописаног, па и надређеног партнера у свему, шта год да таj партнер радио, да му се покорно потчињава, али и да испуњава све његове налоге, без роптања, са радошћу. Како и не би када таj партнер пред Србиjом има нарочит положаj да тражи све што му се ћефне, од слободног тржишта за повлашћену продаjу цигарета, до ширења ланца великих продаjних центара, па и до куповине земље – и лева обала Дунава ће доћи на ред, полако, онако као што jе Вуковар преко ноћи постао хрватски град, док jе за Дубровник било повуци потегни два до три нараштаjа.

А, што се тиче тог референдума као барометра воље и мисли у Хрватскоj, као да се не зна да се Србиjа одрекла ћирилице jош за време Јосипа Броза, руковођена високим угледом председника САНУ Александра Белића, да би данас у ћирилици гледала провинциjализам, наказност, примитивизам, болест и затуцаност (а jа лично и персонално доживео сам, да, када сам у разним приликама постављао питање одбацивања ћирилице, да ме гениjи демократиjе оптуже за фашизам, потом да jе ћирилица крива за ратове 1991–95, да се само латиницом штампане књиге могу продавати, да сам шовиниста…). И ето разлога више за Србиjу да се нешто и ни не обазире над Хрватском, коjа jе прокључала од гнева због jавног истицања ћирилице као српског писма.

Уз Новосадским договором прописани хаос у двоазбучности, у Србиjи неприкосновено царуjе латиница као еминентна тековина Јосипа Броза, па ваљда из велике и неутрнуле љубави према њему, међу Србима латиница се на све стране умножава на енглеску, француску, италиjанску, шпанску а ређе немачку латиницу – коjе jе jош Александар Белић свеуjедно(!) потписао као писмо културниjих народа (погледаj Михаило Стефановић, Вук у своме нашем времену). А оне установе коjима jе у опису посла да траjу и делаjу у постоjању српског jезика, као што су, на пример, Одбор за стандардизациjу српског jезика при САНУ и Матица српска, пред питањима писма и jезика далеко преча посла имаjу у установљавању бошњаког испред босанског jезика – jер то jе тако прописао Деjтон, односно малопознати стручњак за српски jезик председник Сjедињених Америчких Држава Бил Клинтон. А и што би се лица коjа зарађуjу своj хлеб на постоjању српског jезика, као и следствене установе, бавили таквим питањима кад за то постоjе политичари, наши народни свезналци и предани чувари сваковрсног нашег наслеђа, од земље и материjалних добара до чисто духовних тековина.

ПРАВИЛО: ПРВО ЋИРИЛИЦА, ПА КРВ

Па хаjде да се сав таj суноврат, таj насилни и рушилачки чин измицања писма као основног тла испољавања jезика и њему следственог духа Срба схвати као пролазна окупациjа. Јер на исти такав начин Аустриjа jе при окупациjи у Првом светском рату Србима као окове натурила латиницу, наjпре у Београду, као што су то исто урадили и нацисти у окупациjи Србиjе у Другом светском рату. И данас, ако се то схвати као нешто пролазно, мада траjе већ већ више од пола века, за повест српског jезика у писму и речи то jе тричава цифра година, осим ако не води у одумирање Срба као народа коjи говори и пише српски (чему у прилог следи од власти германизована заповест о промени свести).

Али, ако се као живинчад бесловесно не одричемо памћења и свега што нам оно доноси да бисмо се дичили словесношћу и разумевањем слободе као темељног вида постоjања, да бисмо се поносили што смо Срби, онда нас оваj референдум у Хрватскоj на велика звона упозорава. После насртаjа на ћирилицу, увек jе уследило крвопролиће. Да издвоjимо само неколико опомињућих чињеница коjе казуjу о низом нараштаjа непрекиданом траjању воље коjа би да укине и Србе и њихово писмо.

Почетком ХХ века (1902) у тада и данас провинциjално престоном Загребу под бритким геслом „Сам наш ћесар (Фрањо Јосип) дозволио jе да се Власи (Срби) шест дана робе и туку и ником неће бити ништа“, наjпре су страдале све ћириличне табле, фирме, излози на продавницама, а онда су високосвесни Хрвати насрнули били на животе Срба.

Нешто култивисаниjи вид дивљег насртаjа на српску ћирилицу, по узору на вредности царске Виjене а у Загребу, имали смо у Велеиздаjничком процесу године 1909, где jе jедна од кључних тачака оптужнице усмерена била против српског jезика и српског писма ћирилице. На оптуженичкоj клупи нашло се 53 виђениjа Србина. По начину како jе срочена, како jе мисаоно усмерена и правно нациљана, ова оптужба за велеиздаjу односила се на сав српски народ.

После Гавриловог громогласног видовданског пуцња у Сараjеву, у врх аустриjске окупационе силе, прво што jе страдало широм целе Босне и Херцеговине, а онда се пренело на остале српске земље под влашћу Беча, биле су ћирилићне табле, натписи, излози… Што jе изнедрило шуцкоре, коjи су у Другом светском рату добили име усташе. (Усташе се само у Хрватскоj славе као jунаци, док у осталом делу свету, ко за њих зна, схватане су као бестиjални и садистички крволоци без премца у свеукупноj људскоj историjи.)

Следећи пример jуриша на ћирилицу међу онима коjи за себе говоре да су Хрвати имамо у првом државотворном потезу Независне државе Хрватске у Другом светском рату. Када се Хрватска установљавала као суверена држава под Антом Павелићем, први закон коjи jе изгласала био jе закон о забрани ћирилице. А онда jе уследио свеопшти покољ Срба, широм целе тадашње државе, коjа jе била „израз повjесних тежњи Хрвата“ – како jе то оценио њен први демокрациjски председник Фрањо Туђман, уз чињеницу да jе тада на наjсуровиjи начин погубљено преко милион Срба.

ДВА КАМИОНА ЗА РЕФЕРЕНДУМ

За моjе разумевање хрватско-српских односа, рат Хрвата против своjе земље Југославиjе и рат за слободну Републику Српску Краjину 1991–1995. почео jе хрватским обарањем ћириличне путоказне табле Книн. Тада су већ били почели прогони Срба у већим градовима иако су на снази биле граничне вредности: урбани, култивисаниjи и питомиjи, и, с друге стране, рурални, дивљи и реметилачки фактор, Срби. Коначан епилог те епизоде из односа Хрвата и Срба био jе прогон Срба из Краjине, што у укупном билансу насртаjа на ћирилицу наводи цифри преко 500.000 хиљада опљачканих и протераних Срба са своjе земље, из своjих кућа и станова.

И данас, иако ћирилице нигде нема у Хрватскоj, а у Србиjи се може наћи у траговима, чиме су се Срби цивилизациjски сасвим разголитили до безобличне масе, међу онима коjи за себе говоре да су Хрвати, ћирилица и даље болно сврдла у свести. У томе им се придружуjу и многи Срби из Србиjе. Довољно jе само да се прошетате Београдом или ма коjим већим градом Србиjе, па ћете очас посла установити jеднодушност са свешћу Хрвата. Исту ту jеднодушност са Хрватима можете пронаћи и на киосцима али и у књижарама, где се писмо може видети на изволите. И сада су Хрвати, може се рећи, изашавши у сусрет тим Србима из Србиjе, организовали референдум о забрани ћирилице.

У обиму она два Крлежина камиона, са Антом Павелићем у jедноj кабини, а што укупно износи око 600.000 потписаних Хрвата, референдумски jе недвосмислено изнесен захтев да се српско писмо ћирилица на наjдемокрациjски начин забрани. Што jе сасвим у духу демократиjе у Европскоj заjедници. С обзиром на досадашње понашање власти у Србиjи, треба очекивати да ће она ћутке, с благонаклоним и немим одобравањем, у то име остати и глува и слепа над оном шаком Срба у Хрватскоj, зарад летовања на наjлепшоj обали на свету, зарад добрих трговачких послова, зарад нових радних места, зарад нових извињења… зарад ничим ометаног пута на Запад, у Европску заjедницу. Као наjновиjу потврду и jемца тога, на интернету може се пронаћи податак о томе како су воjске Србиjе и Хрватске склопиле савез о заjедничком делању на многим воjним пољима. А шта ће бити са Србима у Србиjи или било где другде, ниjе питање коjе може узнемирити власт у Београду. Власт има преча посла – њена брига нису Срби, већ њихов бољи живот (што jе опасан симптом шизофрениjе). Европска заjедница чека на нас са своjим вредностима.

Пише: Срђан Воларевић

Извор: Фронтал

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top