Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Миодраг Соколовић jе силазио у катакомбе, пео се на мердевине, бележио свако име, презиме, све библиографске податке прво руком у свеску, а потом прекуцавао, од првог до последњег имена
Ишао сам често на терен и тамо остаjао веома дуго. Ниjе ми ништа падало тешко, jер ми jе сваки дан рада био испуњен емоциjама. Био jе то мукотрпан посао, али моjе срце и душа били су испуњени љубављу према свом роду, каже за „Вести“ историчар, 83-годишњи Миодраг Соколовић коjи jе, између осталог, први урадио регистар сахрањених на воjничком гробљу Зеjтинлик, са свим подацима коjи су исписани на крстачама и спомен-плочама.
Његова књига „Зеjтинлик, српско воjничко гробље у Солуну“, обjављена 1986. године у издању Завода за заштиту споменика културе, штампана jе у 10.000 примерака и одмах jе планула. Иако jе она база за сва друга истраживања, друго издање никада ниjе обjављено.
Хроничар споменика
Миодраг Соколовић рођен jе 1931. године у Пироту. Дипломирао jе историjу на Филозофском факултету у Скопљу. У периоду 1956-66. радио jе као саветник конзерватор у Републичком заводу за заштиту споменика културе у Београду. Као стручњак за споменике културе историjског значаjа усавршавао се у Кракову, Варшави и Торуњу. Специjализовао се у заштити споменика културе српске историjе. Изучавао jе историjске споменике српског порекла у Францускоj, Грчкоj, Мађарскоj, Бугарскоj, Румуниjи, Тунису, Аустриjи… Одликован jе за допринос у раду на чувању и одржавању споменика НОР-а.
– Жао ми jе jер jе и легендарни Ђорђе Михаиловић, чувар српског воjничког гробља на Зеjтинлику, говорио: „Штампаj jош примерака, немам шта да понудим посетиоцима, ни нашима, ни странцима када дођу.“ А народ и данас свакодневно долази, по 20 препуних аутобуса, да посете гробље. Пале свеће, плачу. Многи од њих траже своjе претке – каже Миодраг Соколовић.
Иако оронулог здравља, пристао jе на оваj разговор мада ни ономад ни сада не жели промоциjу онога што jе урадио. А био jе пионир у свом домену.
– За мене jе наjвећа промоциjа била та што на моj рад ниjе било лошег коментара. Све сам педантно радио да попишем и направим регистар сахрањених на гробљу, костурнице у маузолеjу, коjе су обложене касетама. Силазио у катакомбе, пео се на мердевине, и уредно бележио свако име, презиме, све библиографске податке. Записивао сам све то прво руком у свеску, а потом прекуцавао, од првог до последњег имена. Онда сам све сложио по азбучном реду и проверавао свако слово, сваки броj, сваки податак, по неколико пута како се не би омакла нека грешка. Био jе то мукотрпан посао, али моj труд се исплатио jер сам на краjу све завршио без иjедне грешке – присећа се наш саговорник, коjи jе у то време био jедини историчар у Заводу за заштиту споменика Србиjе.
Књига коjа jе потом обjављена jе, каже, скроман прилог посвећен палим ратницима на Солунском фронту. Она jе не само информативна, већ и грађа за проучавање и служи за идентификациjу погинулих ратника, jер су у њоj први пут обjављени потпуни регистри сахрањених са свим подацима коjи су исписани на крстачама и спомен-плочама.
Поред тога, Соколовић jе урадио и скице распореда гробова на гробљу и распоред спомен-плоча у костурници на основу коjих могу лако да се пронађу сахрањени пали и умрли ратници. У регистру jе исцртао редослед парцела, где се шта налази и где се ко налази.
– Све jе званично забележено и проверено. По родовима воjске, дивизиjама, ко jе ко био у Првом светском рату. Моj задатак jе био да формирам одељења и забележим имена да се jедном и заувек зна колико jе наших страдало, а не да се барата броjкама отприлике.
На српском воjничком гробљу Зеjтинлик у Солуну, коjе заузима централно место у комплексу савезничких воjних гробаља из Првог светског рата, сахрањено jе 7.315 српских воjника.
– Покопано jе и 129 jугословенских воjника и интернираца из Другог светског рата, тако да ту лежи 7.444 ратника. По простору коjе заузима са маузолеjом-капелом и костурницом на око 10.000 квадратних метара, и по броjу сахрањених ратника, српско воjничко гробље jе, после француског коjе има 8.098 гробова, наjвеће. Затим следе италиjанско са 3.500, енглеско са 1.350 и руско са 493 гроба.
Као стручњак за историjске споменике српског порекла, Соколовић jе радио и бележио наше пале ратнике по гробљима у Тунису, Словачкоj, Чешкоj, Румуниjи, Бугарскоj. Нажалост, jош не постоjи прецизна евиденциjа српских ратних гробаља, односно њихових земних остатака у иностранству. Ниjе урађена експертиза, нити jе прикупљена техничка грађа, jер jе између осталог у СФРЈ било мало српских амбасадора и зато су, каже, српски споменици остали у лошем стању.
– А то jе неопходно у знак сећања на наше храбре људе, да се бар зна где у слави почиваjу – каже Миодраг Соколовић, коjи jе био активан у друштву Потомци старих ратника, а захваљуjући његовом раду обновљено jе француско гробље у Заjечару.
Извор: Вести онлине
Везане виjести:
ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ СЛУЖИО ПАРАСТОС НА ЗЕЈТИНЛИКУ
ПОМЕН СРПСКОЈ ХЕРОИНИ МИЛУНКИ САВИЋ
ЛУЖИЧКИ СРБИН ПАУЛ ШТУРМ – Од пруског водника до легендарног српског генерала
