Историчари Радмила Радић и Милан Кољанин: Степинац никада није доводио у питање лојалност усташама и НДХ

Радмила Радић из Института за новију историју Србије и Милан Кољанин из Института за савремену историју, оценили су гостујући у Новом дану телевизије Н1, да би католичко-правословна комисија која ће у Ватикану расправљати о кардиналу Алојзију Степинцу, требало да допринесе дијалогу и рашчишћавању тамних страна историје.

Алојзије Степинац, загребачки надбискуп и кардинал, без дилеме једна је од нај контраверзнијих личности југословенске историје. За једне је злочинац и колаборациониста ушташког режима, за друге је неко ко је поставио темеље Хрватске државе и неко ко је одиграо значајну улогу у заштити Срба и Јевреја од злочина. Католичка црква га је 1998. године прогласила блажеником. И када је деловало 2014. да ће постати светац, папа Фрања је формирао католичко-православну комисију која ће расправљати о Степинцу која данас први пут заседа у Ватикану.

Историчарка Радмила Радић објаснила је у јутарњем програму телевизије Н1 да је Степинац једна од личности из савремене историје о којој се највише писало, али да текстови и монографије о њему нису сви истог типа – они из кругова Католичке цркве су позитивно усмерени, и посматрају га као жртву комунистичког режима, док су и домаћа и страна историографија објавиле доста тога критичног о њему.

Она је рекла да се у Хрватској прича о понашању Степинца токо Другог светског рата углавном оставља по страни, али је истакла да је Степинац још пре 1941. имао негативно мишљење о југословенској држави, Србима и православљу. Степинац је, како каже, инсистирао да су догађања у НДХ последица барбарског односа Срба према католицима у 20 година живота у заједничкој држави, а иако се није слагао са свирепостима, говорио је како Хрватска има права да се брани од побуњеника, и како је усташка држава учинила много доброг за Католичку цркву.

Радмила Радић је оценила и да Ватикану и Католичкој цркви не одговара да остану црне мрље, али да треба раздвојити како историчари посматрају улогу Степница од погледа цркве. Историчари, како каже, не могу улазити у теолошке разлоге за проглашење Степинца за свеца. Он је од почетка до краја бранио веру и говорио усташе подржавају цркву, без обзира на све остало шта се дешава, истиче гошћа Новог дана.

Подршка НДХ никада се није доводила у питање

Историчар Милан Кољанин оценио је да је данашње заседање католичко-православне комисије у Ватикану, прилика да се изнесу различита мишљења. Ватикан има жељу да се ствари из неславне историје рашчисте и дијалог има шири значај за римокатолички и православни свет, истиче он.

Гост Новог дана је указао и на то да историчари из Хрватске и Србије на различите начине тумаче исте чињенице. Он подсећа да је Степинац 22. јула 1941. упутио Павелићу неку врсту протеста и молбе, у којем тражи да се заробљеницима омогући да у логоре буду транспортовани у хуманијим условима. Док је за хрватске историчаре то пример хуманости, за друге је то пример цинизма, каже Кољанин, истичући да је Степница све време знао за масовне покоље, и да упркос повременим протестима, никада није доводио у питање подршку НДХ.

Он је оценио и да се рад католичко-православне комисије мора посматрати и у ширем контексту, јер је одговорност Ватикана за дешавања у Другом светском рату неспорна. Ватикан је, како каже, имао абивалентан однос према НДХ, и постојали су људи који су видели да се ради о једној држави злочина где се врши масовно уништење православног народа.

Зато, сматра Кољанин, треба инсистирати да се ствари испитају што детаљније, и да се отворе архиве о поменутим догађајима. “Српска православна црква не може да утиче на ту одлуку (проглашењу Степница за свеца), али овај гест папе Фрање је у правцу екуменизма и у правцу дугорочне намере да дође до дијалога и нечег вишег”, оценио је гост Новог дана.

(Н1)

Извор: НОВА СРПСКА ПОЛИТИЧКА МИСАО

Везане вијести:

„Степинац је главни камен спотицања СПЦ и католика“

СПЦ и Римокатоличка црква разговараће у Риму о Алојзију Степинцу

Тајна документа: Степинац и командант Јасеновца обманули свет