Не могу да схватим да један суд као што је Жупанијски суд у Загребу, а послије и Врховни суд Хрватске својим пресудама вјерује лажима и професионалним свједоцима оптужбе, а да не вјерује свједоку одбране Божидару Кнежевићу само зато што је Србин, ни мојим официрским извјештајима као званичним документима.
Аутор: Дарко Момић
Ово каже пензионисани пуковник Војске Републике Српске Дане Лукајић који је 20. јануара ове године из затвора у Глини пребачен у Казнено-поправни завод Туњице на издржавање шестогодишње затворске казне за ратни злочин над ратним заробљеницима коју му је у монтираном процесу изрекао Жупанијски суд у Загребу, а потврдио Врховни суд Хрватске.
Он каже да је осуђен на основу исказа професионалних свједока који су у логору за ратне заробљенике (ЛРЗ) Мањача провели само осам дана.
– На основу њихових исказа на 15-годишњу затворску казну осуђен је и пензионисани полицајац из Сплита и Србин Мирко Граорац, за кога су они тврдили да је био члан спољне страже на Мањачи иако човјек никада у животу није крочио на Мањачу. Граорац је потпуно невин одлежао девет година у затвору у Хрватској прије него што је пребачен на Туњице, одакле је пуштен након што је одлежао двије трећине казне – каже пуковник Лукајић.
Он истиче да су њега и у оптужници и у пресудама грешком или злонамјерно третирали као начелника безбједности у ЛРЗ Мањача иако то није био, већ вођа тима оперативаца за испитивање ратних заробљеника.
– Нисам био другорангирани официр у логору, нити сам био надређен војној полицији, али хрватски судови су поклонили вјеру професионалном лажном свједоку Жарку Толи који је тврдио да сам ја 100 одсто био надређени војној полицији, што није тачно – каже Лукајић.
Он истиче да је његове официрске извјештаје из периода егзистирања ЛРЗ Мањача заплијенио СФОР и однио у Хаг, гдје су служили као доказ.
– Предсједавајући вијећа у Хагу током свједочења ме питао како сам имао храбрости у оно вријеме писати такве извјештаје. Писао сам само истину и тако бих радио увијек, а судови у Хрватској су оцијенили да сам извјештаје писао како би ми касније служили за одбрану. Не могу да схватим тај људски ум који констатује да сам ја 1992. године писао извјештаје којима ћу се бранити скоро 30 година касније – каже Лукајић.
Данас је тачно година дана откако су његови адвокати поднијели тужбу Уставном суду Хрватске.
– Ако не буде прихваћена, ићи ћемо у Стразбур. Желим да са свог и имена своје породице скинем етикету ратног злочинца – наглашава Лукајић.
Он каже да је у соби 62 у загребачком затвору Реметинец са још четири осуђеника провео годину и по дана, истичући да није имао озбиљнијих проблема осим понеког вербалног сукоба.
– Само једно вече ме позвао командир и рекао да не излазим сутрадан у шетњу, јер неки осуђеник пријети да ће ме напасти. Послушао сам га, али није се десило ништа, а тај осуђеник је премјештен – каже Лукајић.
Он додаје да је у Реметинцу био до половине фебруара прошле године, када је пребачен у затвор у Глини.
– У Глини сам преживио и земљотрес који се и те како осјетио, али, на срећу, нико није повријеђен. Послије земљотреса је стотинак затвореника пребачено у друге затворе, али ја нисам зато што је већ био у поступку мој трансфер у КПЗ Бањалука – завршава своју исповијест пуковник Лукајић.
Пресуде
Пуковник Дане Лукајић ухапшен је 30. јуна 2018. године у Личком Петровом Селу када је са члановима Удружења “Јадовно 1941” путовао на обиљежавање страдања 40.000 људи у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг. Жупанијски суд у Загребу 2. маја 2019. године осудио га је на шест година затвора, а Врховни суд Хрватске 6. новембра исте године потврдио је пресуду.
Извор: Глас Српске
Везани прилози:
Исповијест пуковника ВРС Данета Лукајића (2): Правда не станује у хрватском правосуђу