Исповест бившег обавештајца: Било би превише да је и Ранковић страдао у судару

Београђанин Драгиша Ивеља свој узбудљив живот преточио у књигу „Био сам Титов шпијун“: Слободана Пенезића Крцуна су убили, па су Леки подметнули да је прислушкивао Броза

Неустрашиви оперативац Драгиша Ивеља изградио је своју каријеру захваљујући спектакуларним акцијама широм Европе. Реља, како је гласило његово кодно име, део професионалног трајања провео је у Трсту, југословенској престоници шопинга и, како каже, центру усташке емиграције, радећи као телохранитељ и десна рука главног градског трговца и власника велике робне куће „Гранди магацини Ђовани“, која је за становнике СФРЈ била „продавница за све“.

Реља је имао увид у све његове послове, и легалне и илегалне, и о томе обеваштавао Службу државне безбедности. Узбудљив живот, као из филмова о Џејмсу Бонду, препун интрига, брзих аутомобила, шверца дијаманата, најскупљег шампањца, манекенки, легендарни шпијун је преточио у књигу „Био сам Титов шпијун“. Зашто је одлучио да проговори о свом животу, Ивеља, у разговору за „Новости“ објашњава :

– Много времена је прошло, скоро четрдесет година. Југославија се распала. Свака нова држава има потпуно нови и самостални приступ организацији власти и служби. Што је било тајна – одавно није. Нису више педесете и шездесете. Данас нема толико тајни. Све је дрско транспарентно. Кажу вам напашћемо вас и бомбардовати и то и ураде да би се само на крају можда извинили.

Ивеља се сећа својих почетака, када га је Државна безбедност одабрала за један важан задатак:

– Тадашња служба је водила рачуна о свему и свачему. Пронашли су мене младог, имао сам 16 година, али сам, по њиховој процени, био способан да одговорим задатку. Мој ујак је држао ресторан у коме су се окупљали припадници ДБ. Био сам на оку старих лисаца. Проценили су да сам другачији од својих вршњака, поверљив и дискретан.

Мада га је отац, бивши полицајац, заклео да никада не ради за полицију, Ивеља је прихватио понуђени задатак.

– Мој отац је био високи полицајац који је после Брионског пленума пензионисан, заједно са многим српским кадровима, без неког објашњења – прича наш саговорник. – Отац је иступио из Савеза комуниста, мајка је остала члан. Надзирали су моју породицу и схватио сам да ће бити лоше, ако одбијем понуђени задатак. Пристао сам, а отац је то прећутао.

Ивеља се, по задатку, упутио у место Љубишки у Херцеговини. Тамо је имао фамилију. Требало је да сазна ко тргује дуваном, који је пакован у кутије од кошуља. То је била мера за шверц.

ПРОМОЦИЈА

Књига „Био сам Титов шпијун“, у издању „Лагуне“, биће представљена вечерас у ауто-салону „Шкода“ на Новом Београду. О детаљима из свог џејсмбондовског живота и догађајима пре распада Југославије, уз видео-перформанс, говориће аутор Драгиша Ивеља.

– Људи који су трговали дуваном, били су главни за растурање оружја и одрађивали су опасан посао – објашњава Ивеља. – Мој задатак је био да пронађем ко има најбољи дуван, наводно да га купим за оца. Успео сам да обавим задатак. Добро сам награђен, али морао сам да ћутим.

Касније је добијао задатке из два центра.

– Служба је била несинхронизована, радили су оно што су им политичари наметали.

Ивеља је учествовао и у акцијама против усташке емиграције. Његови задатаци су били обавештајни.

– Тадашња емиграција је представљала велику опасност – каже Ивеља. – Сетите се само убацивања и успешног хватања диверзантске групе, која је имала намеру да сруши хидроцентралу у Јабланици, па подметања бомбе у биоскопу „20. октобар“ у Београду…

Српски Џејмс Бонд је добро обавештен и о сукобима у нашој обавештајној служби:

– Југославија је давно осмишљена као вештачка творевина. По потреби, за одређени период. Тито је био потребни баланс у одређеним ситуацијама. Сви антагонизми из рата су остали, само је направљена визија заједништва. Српски кадрови су били најоданији СК и искрено су волели Југославију. Хрвати и Словенци су врло брзо након завршетка рата почели да раде на урушавању кредибилитета и снаге српских јаких политичара. Тито је то мирно пратио и гледао да сачува мир у земљи за свога живота. То је био његов задатак.

Ивеља каже да се први против такве ситуације побунио Слободан Пенезић Крцун.

– Наводно је, убрзо после тога, доживео саобраћајни удес у коме је погинуо. Тај инсценирани удес заправо је био саопштење за народ – тврди Ивеља. – Лека Ранковић је сазнао шта се догађа од Крцуна, а и сам је био добро упућен. Међутим, било би превише да и он настрада у саобраћајном удесу, па је решено да му се подметне да је прислушкивао председника Тита. У то време 1966. словеначка и хрватска служба већ су оствариле блиске контакте са немачком службом БНД и достављале јој информације од државног значаја. Да би могли да буду још оперативнији, морали су да „уклоне“ српски кадар у свим службама. Око тога се потрудио Стане Доланц, који је успео да смањи утицај српских кадрова и да их елиминише из службе. Наравно, оне које нису могли да обраде да раде против Југославије.

НИКАД СА МАФИЈОМ

Другу половину седамдесетих, Ивеља је провео као телохранитељ власника најпознатије и најмоћније робне куће у Трсту.

– Где је велики новац, ту су и велики играчи – каже.

Са српском мафијом никад није радио.

– Свако друштво има овакву врсту људи у свом миљеу – каже Ивеља. – Зашто бисмо се ми разликовали. Српска мафија је постојала, постоји и данас, а која јој је снага и организованост – не знам. Никада нисам сарађивао са том врстом људи.

Аутор: Д. Матовић

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Ранковић је могао да спречи разбијање Југославије | Јадовно …

Исповест шефа хрватске Удбе: Ево како смо растурили …

Како су Срби за Тита штитили народ од непријатеља | Јадовно …

Срђа Пенезић: Не могу да поверујем да су мог оца Крцуна убили …