У Старом Броду на Дрини: Помен страдалим у прољеће четрдесет друге

Краjем марта и почетком априла  1942. године, усташе, под командом Јура Францетића, кренуле су од Сараjева у намjери да униште српско становништво  до риjеке Дрине. Била jе то jедна од наjкрвавиjих усташких офанзива у Другом свjетском рату, у коjоj jе на звjерски начин уморено хиљаде  невиних  људи – жена, дjеце и стараца.

Овим крвавим походом усташе су  имале циљ да, приjе свега, побиjу што више  Срба и да учврсте власт  НДХ на источноj граници.  Офанзива jе почела у марту и кретала се према Дрини, потискуjући  испред себе десетине хиљада избjеглица и општина Пале, Соколац, Хан Пиjесак, Рогатица и Вишеград, коjе су кренуле  да спас нађу у Србиjи. Италиjанска воjска ниjе дозволила прелаз преко моста у Вишеграду, па jе  несрећни народ беспућем  кренуо  према Милошевићима и Старом Броду,  гдjе jе доживио незапамћен покољ. Побиjено jе преко 6.000 цивила. Наjмасовниjе и наjмонструозниjе убиjање десило се 22. марта 1942. године у Милошевићима и Старом Броду, селима наслоњеним на  риjеку Дрину.

Преко седам децениjа се  срамотно ћутало о овом  страшном злочину. У Старом Броду jе 2008. године подигнуто спомен-обиљежjе у знак сjећања на оваj злочин, а  освjештао га jе митрополит дабробосански Николаj. Након тога,  овдjе jе подигнута Спомен-капела и друга  обиљежjа коjа  подсjећаjу на  крваво прољеће четрдесет друге.

У Спомен-капели на Старом Броду, jуче су свештеници вишеградске и рогатичке парохиjе, у присуству представника републичких институциjа  и општина Рогатица, Пале, Соколац, Хан Пиjесак и Вишеград служили парастос за 6.000 Срба, уморених од стране припадника Црне легиjе Јура Францетића.

Након помена невино страдалим, jереj Драган Вукотић обратио се присутнима и подсjетио на крваве мартовске и априлске дане  четрдесет друге у Милошевићима и Старом Броду.

– Вjеруjем да сте чули за Јадовно, Јасеновац, херцеговачке jаме  и друга стратишта, а многи нису знали  да jе овдjе, у Милошевићима и Старом Броду  звjерски убиjено преко шест хиљада Срба – жена, дjеце и стараца. Према свjедочењу преживjелих, наjстрашниjи  покољ десио се на данашњи дан, на  празник Младенце. Догодило се оно што jе  људском разуму непоjмљиво. Пуних 70 година се ћутало о овом злочину,  ниjе било ниjедног помена, ниjедног споменика жртвама,  а само  стотинак метара одавде налази се спомен-обиљежjе jедном партизану. Наша црква jе  нашла начина да ово мjесто страдања одбрани од заборава. Изградили смо споменик  убиjеним, спомен- капелу и друге садржаjе. Данас, по први пут, у овом  духовном  задњу  опоjали смо непоjене и заборављене – рекао jе jереj Драган Вукотић и додао да ће
се у Спомен-комплексу Старог Брода jош много тога  изградити у знак сjећања на  страдалаштво српског народа.

Савjетник министра рада и борачко инвалидске заштите  генерал – потпуковник Милан Торбица, рекао jе  да  обиљежавање  страдања  Срба у Милошевићима и Старом Броду треба да  добиjе републички значаj, умjесто регионалног.

– Црквене општине и општине Рогатице и Вишеграда ће предложити Влади Републике Српске да манифестациjа обиљежавања у овом спомен-обиљежjу жртвама усташког тереора у Старом Броду уђе програм обиљежавања историjски значаjних догађаjа – рекао jе Торбица.

Он jе истакао да jе ово светилиште на коjе би требало да долази омладина и учи се историjи коjа jе скривана, да зна шта се у марту и априлу 1942. године овдjе догађало.

Срели смо jуче у Старом Броду и старину Милорада Ћебића из Бранковића, коjи jе  аутобусом дошао из Београда да би се поклонио сjенима  мученика.

– Био сам деветогодишњак, али и данас се сjећам  набуjале  Дрине и српске несреће.  Топили су се  сњегови и падала киша. Дрина нарасла од брда до брда, хучи, носи лешеве ,  плутаjу водом  косе дjевоjачке, све леш до леша, преко коjих си могао да пређеш воду. Моjа породица jе имала срећу да  се чамцем пребаци на другу страну да се паси од покоља. Стриц jе за  превоз Швабама  дао дукате. Они коjи су остали били су преклани и бачени у риjеку.  Неки  подаци говоре да  jе, бjежећи од усташког ножа, у Дрину  скочило  320 српских дjевоjака.  Чак су се  њемачки воjници згражавали  на  оно што су усташе радиле и, у jедном моменту, стале пред крвнике –  казуjе Милорад.

И Гоjко Драгичевић из Борика био jе jуче на мjесту страдања српске неjачи.

– Моjа наjстариjа  сестра Новка  истргла се из маjчиног загрљаjа и  заjедно са jош три дjевоjке скочила у риjеку, отиша у смрт  да би избjегла усташку каму  – каже Гоjко, коjи jе, иако у позним годинама,  са педесетак младих Рогатичана  дошао  да се помоли за душу мученика.

Начелник општине Рогатица Томислав Пухалац рекао jе да су Срби овдjе два пута убиjени, приjе 72 године и послиjе Другог свjетског рата, кад jе истина о овом усташком злочину прикривана од комунистичких власти.

Помену су jуче присуствовали начелници  пет општина  – Пале, Соколац, Рогатица, Хан Пиjесак и Вишеград.

Према риjечима начелника општине Соколац Милована Бjелице,  преко хиљаду српске неjачи са подрчjа соколачке општине смрт jе нашло под камом Францетићевих боjовника у Милошевићима и Старом Броду.

– Ово мjесто мучеништва мора да постане мjесто ходочашћа, мjесто гдjе ће долазити  хиљаде  људи на поклоњење жртвама усташког терора. Сваки род на Романиjи  изгубио jе неког овдjе у прољеће  четрдесет друге – рекао jе Бjелица.

И предсjедник Предсjедништва Борачке организациjе РС Дражен Перендиjа био jе на скупу у Старом Броду.

– У минулом Одбрамбено-отаџбинском рату смо се  уjединили, што нас jе спасило новог погрома. Историjа се ниjе поновила и мислим да се то неће никад ни догодити. Оваj комплекс мора добити нове  садржаjе, у данима сjећања на  жртве у Милошевићима и Старом Броду  овдjе  се мораjу наћи млади из свих општина Сараjевско-романиjске и Дринске региjе,  да  овдjе  уче  историjу, како не би робовали заблудама, вjеровали у  историjске  фалсификате – истакао jе Перендиjа.

Злочин се догодио и данас о томе свjедоче преживjели.  Ћутање седам децениjа jе срамота  за српски род. Српска православна црква и њен народ су проговорили сjећањима и изграђеним спомен – обиљежjима у Старом Броду.

Било jе и оних коjи су  и у вриjеме када jе истина била утамничена, говорили о злочинима усташа. Један од њих jе књижевник из Београда Момир Крсмановић, коjи jе  пориjеклом из овог простора, коjи jе храбро  свjедочио  о покољу на  Дрини четрдесет друге своjом књигом „Тече крвава Дрина“ и због тога био прогоњен од комунистичких власти. У новембру 2008. године представљено jе дjело групе аутора  „Заборављени злочин – Стари Брод“, коjе jе издало Српско соколско друштво „Соко“ из Добруна и издавачка кућа „Дабар“.

Нaдамо се да ће много тога што се jош увиjек не зна изаћи на свjетлост дана.

Пише: В.Елез

Извор: Општина Соколац