Треба ли хероју рехабилитација?

Рехабилитуjмо хероjа! Рехабилитуjмо истину!

У данима ишчекивања можда и наjбитниjе судске одлуке у новиjоj историjи српског правосуђа, у своj помпи коjа се дигла око поступка рехабилитациjе ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића коjи врло помно пратим од самог почетка и чиjи позитиван исход жарко желим и као правник и као поштовалац ЈВуО и ђенерала Михаиловића, ухватих себе у тренутку размишљања о томе треба ли српском народу и српскоj историjи ова рехабилитациjа.

Овде, ипак, морам да раздвоjим правничку и родољубиву страну своjе личности.

Имаjући у виду све правне недостатке „Београдског процеса“ из 1946. године и пресуде коjа jе из њега рођена (а за коjу, узгред речено, ниjе ни са сигурношћу утврђено да jе икад писмено израђена), немам сумње да jе одлука о рехабилитациjи jедини законит и правно могућ исход судског поступка коjи jе тренутно при самом краjу. Због свих неправилности, почев од чисто процесних повреда кривичног поступка, попут дозвољавања публици у судници да неартикулисаним звуцима омета изношење одбране, недавања довољно времена окривљеном и браниоцима за припрему одбране, неомогућавања окривљеном поверљивог разговора са браниоцем, преко флагрантног кршења претпоставке невиности од стране високих функционера Комунистичке партиjе, па до кршења основних права окривљеног ђенерала (тортура, ускраћено право на жалбу…), даjем себи за право да поступак у ком jе донета наjсрамниjа пресуда у 20. веку на овим просторима назовем  ЗЛОЧИНОМ, и то почињеним од оних коjи су, макар по закону, дужни да злочинцима суде. Без даљег преиспитивања политичких, па чак и „људских“ (овде мислим на личне мотиве оних коjи су одлучивали о свему, а пре свих аустроугарског каплара и усташког сарадника Броза) мотива за осуду ђенерала Михаиловића, ови недостаци кривичног поступка били би довољни да се донесе одлука о рехабилитациjи.

Такође, сматрам да ће рехабилитациjом Ђенерала Михаиловића држава Србиjа на неки начин наградити, и дићи своjеврстан споменик моjим колегама, адвокатима  Драгићу Јоксимовићу и Николи Ђоновићу, коjи су заjедно са Михаиловићем жртвовани зарад jедне опасне и искривљене идеологиjе. Држава Србиjа би тако начинила први корак, а ми адвокати српски смо следећи коjи МОРАЈУ овим великанима наше професиjе указати част коjу су несумњиво заслужили.

Иако горе написано указуjе да би ми било неизмерно драго да 14. маjа Виши суд у Београду рехабилитуjе овог, по мом скромном мишљењу, наjвећег хероjа новиjе српске историjе, ипак сам у великоj дилеми да ли jе таква одлука овом великану потребна.

Ђенерал Михаиловић, Чича Дража, Горски цар, први герилац  у Европи, брутално jе мучен и убиjен од стране комунистичке банде под вођством неприjатељског воjника из Првог светског рата. Суђено му jе без икаквих права и гарантиjа прописаних унутрашњим и међународним актима, срамно jе убиjен, ускраћено му jе чак и право на сахрану и обележено гробно место. Седамдесет година они коjи су га убили и њихови следбеници чинили су све да се његово семе затре, да се у народу избрише сећање на њега. Побили су више Срба него немачки окупатор, порушили више цркава него Турци за 500 година владавине на овим просторима. Четничка jунаштва лажно су приписивали себи кроз своjу филмску пропаганду. Кажњавали су и изопштавали сваког коме jе кокарда била дража од петокраке, ко jе у Бога веровао више него у аустроугарског злочинца коjи jе 1914. клао српску неjач по Мачви. Написали су своjу верзиjу историjе, седам децениjа су децу у школама учили да jе Тито хероj, а да су четници и усташе исто.

НИСУ УСПЕЛИ!

Ђенерала Михаиловића су одликовали и о њему у суперлативу говорили савезнички лидери Де Гол, Труман, Реган, Рузвелт. Никада га нису заборавили амерички и британски воjници коjима jе у акциjи „Халиjард“ спасио животе. Ниjе га заборавила црква. Тако jе свети владика Николаj Жички jедном приликом рекао како ће правична историjа ставити њега (ђенерала Михаиловића) на равно са косовским витезима, како њега, тако и сву његову изгинулу воjску, све његове храбре воjводе, барjактаре, капетане и ратнике. Нису га се одрекли ни прави Срби. И када jе то било наjопасниjе, када се плаћало главом, сећање на Чичу jе чувано, преношено деци и тако учињено неуништивим. Равна Гора, место на ком jе ђенерал започео своj устанак против окупатора и jедну од наjславниjих прича српског ратовања икада, свих ових година jе била место окупљања истинских Срба и место очувања славе  великог jунака. Песме о ђенералу и његовим четницима певане су некад тихо, да УДБ-а не чуjе, некад врло гласно, да се ори до неба, али увек поносно и уздигнутог чела, баш онако како се ђенерал обраћао и срамном суду 1946. године. Баш онако како jе изговорио и ону своjу славну реченицу „Не признаjем капитулациjу, та реч не постоjи у српском jезику!“.

Дакле, ђенерал jе без државне машинериjе и пропаганде постао хероj, што га чини истинскиjим хероjем од свих оних коjе су комунисти измишљали. Дух Горског цара свеприсутан jе у српском народу већ седамдесет година, и у том смислу рехабилитациjа можда долази касно. Пресуда коjом jе хероj оглашен злочинцем ниjе донета „у име народа“ српског, ма шта на њоj писало, те хероjа немамо ни од чега рехабилитовати.

Ипак, с нестрпљењем очекуjем таj свечани четвртак, 14. маj 2015. лета Господњег, дан када ће моjа држава, надам се, искористити прилику да са себе скине љагу коjу су jоj на врат натоварили они коjи су огромно страдање народа током Другог светског рата искористили за осваjање власти и обрачун са идеолошким противницима.

Рехабилитуjмо хероjа! Рехабилитуjмо истину!

Извор: СРПСКИ АКАДЕМСКИ КРУГ

Везане виjести:

У ПЕТАК МОГУЋА ОДЛУКА О РЕХАБИЛИТАЦИЈИ – Jadovno 1941.

ГОДИШЊИЦА СМРТИ ГЕНЕРАЛА ДРАГОЉУБА МИХАИЛОВИЋА …

Емиграциjа финансира потрагу за гробом ђенерала Драже …

СЛУЖЕН ПОМЕН ЂЕНЕРАЛУ ДРАЖИ МИХАИЛОВИЋУ …

Јерусалим Пост: Генерал Дража Михаиловић … – Jadovno 1941.