Сваки други Србин живи изван Србије

Београд – У свету данас живи 11,5 милиона Срба. Наравно, наjвише у Србиjи – 6,2 милиона. У Републици Српскоj 1,2 милиона. Према попису из 2011. године, у Црноj Гори званично има 182.473 Срба и они чине трећину житеља ове младе државе. Готово четири милиона Срба данас jе у расеjању.

„После девет великих сеоба српски народ jе расут на пет светских континената“, каже Александар Чотрић, председник Одбора за диjаспору у претходном сазиву српског парламента.

„Два милиона Срба jе у нашем окружењу и региону, а два милиона их jе у диjаспори. Ми непрестано улажемо напоре да таj народ држимо уз себе, уз матицу Србиjу, не бисмо ли jачали наш национални идентитет.“

Српска диjаспора практично jе настала 1690. године са првом великом сеобом са Арсениjем Чарноjевићем. Уследила jе друга велика сеоба 1740. са Арсениjем Јовановићем на челу. Тако jе настала диjаспора у Мађарскоj, Аустриjи, Чешкоj, Словачкоj, Русиjи…

Професор др Владимир Гречић наводи да jе око милион странаца до 2014. године добило немачко држављанство. Међу њима jе и 61.936 грађана Србиjе. У Аустралиjи, где незванично има 200.000 Срба, правилно jе пописана само трећина, а чак 95 одсто наших људи тамо jе узело аустралиjско држављанство. Наjвише исељених Срба jе у Бечу, њих скоро 200.000, због чега jе престоница Аустриjе проглашена за главни град српске диjаспоре.

„Наш народ расут по свету има троструки статус“, говори Раде Бакрачевић, српски активиста из Марибора.

„Срби имаjу статус националне мањине у Румуниjи, Мађарскоj, Хрватскоj и Словачкоj, статус радника на привремном раду у земљама Западне Европе и статус досељеника у прекоокеанским државама. Тренутно се Србиjа бори да избори статус националне мањине за Србе у Албаниjи, Аустриjи и Словениjи, где су наjброjниjи као странци.“

Бакрачевић упозорава на чињеницу да нерешавањем статуса Срба у тим досељеничким земљама тамошње власти желе што лакше и што пре да „утопе и истопе“, односно да асимилираjу Србе и претворе их у домаће становништво. Наши људи се томе опиру тако што негуjу традициjу, али и тако што узимаjу српско држављанство, без обзира на то што су рођени ван Србиjе.

Томислав Перић, из Цириха, пореклом из Угљевика, узео jе шваjцарско држављанство jер му у време СРЈ нису дали српски пасош.

„Хтео сам деци да обезбедим сигурност и уредно школовање“, каже Томислав, коjи jе недавно прикупио средства за куповину школских клупа и послао их jедноj школи у Србиjи.

„Али, остали смо Срби, jер данас имамо двоjно држављанство и редовно путуjемо у Србиjу и Републику Српску.“

Од деведесетих ниjе било нимало „популарно“ бити Србин у многим државама. У атмосфери jавног линча, узрокованоj ратом на простору бивше СФРЈ и медиjском пропагандом, у исељеничким државама Срби су били оклеветан народ и кривци за нешто што нису учинили. Због тога се на пописима становништва сви и нису изjашњавали као Срби. Тако jе, на пример, по попису из 2011. године у Словачкоj било само 698 Срба.

„У Словачкоj се, према полициjским подацима моментално налази 2.784 наших људи, коjи су ту због спаjања родбине, студирања, рада или неког другог разлога и jош 800 људи српског порекла“, тврди Стане Рибич, председник удружења Срба у Словачкоj.

„Они нису евидентирани. Зато што се скриваjу и не желе да кажу да су Срби, крива jе и наша отаџбина коjа не подстиче националну свест и не негуjе односе са народом у расеjању.“

Срби из диjаспоре све више траже од отаџбине да брзо и лако добиjаjу двоjно држављанство. Посланик у румунском парламенту Славомир Гвозденовић поводом све гласниjих захтева из расеjања каже:

„Ми немамо ништа сем имена, вере, jезика и српског пасоша да у иностранству докажемо своjе српско порекло.“

Колико jе у Немачкоj

Подаци Савезног уреда за миграциjу и избеглице говоре да у Немачкоj живи око пола милиона Срба. Држављанство матичне државе има 350.000, а око 150.000 немачко. Наjвећи броj живи и ради у индустриjским центрима Франкфурту и околним местима – 110.000, Дизелдорфу – 90.000, Штутгарту – 80.000, Минхену – 66.000, Хановеру – 33.000 и Берлину – 21.000.

Извор: Васељенска