Србија је жртвама градила нову Европу

Своjом борбом против фашизма и жртвама Србиjа jе заслужила да данас буде део Европe, поручио jе премиjер Ивица Дачић у Драгинцу. На данашњи дан, 1941. године, у Драгинцу jе почињен први масовни злочин над цивилима током Другог светског рата на териториjи Србиjе. Стрељано jе око три хиљаде људи.

Премиjер Ивица Дачић поручио jе у Драгинцу, где jе на данашњи дан 1941. године стрељано око три хиљаде житеља Мачве и Поцерjа, да jе Србиjа своjом борбом против фашизма и жртвама заслужила да данас буде део ЕУ и подсетио да су управо они коjи су починили злочине над Србима после Другог светског рата почели да граде нову Европу, и да у њу данас не пуштаjу Србиjу.

Дачић jе истакао да се Срби мораjу поносити своjом борбом против фашизма и слободарском историjом и да не смеjу да допусте да се заборави чињеница да jе у Првом светском рату Србиjа изгубила половину мушке популациjе и да jе огромне жртве претрпела и у Другом светском рату.

„Данас после геноцида коjи смо преживали у два светска рата због тога што смо били на правоj страни међународне заjеднице, Србиjа ниjе заслужила да се има неправедан однос према њоj и њеним националним интересима, jер Србиjа jе увек била на страни коjа се борила против фашизма“, поручио jе Дачић после полагања венца на спомен-костурницу у Драгинцу код Лознице.

Према Дачићевим речима, српске жртве су заборављене и историjа jе искривљена тако да су поражене нациjе постале важниjе на Балкану него што jе Србиjа и српски народ.

„Они коjи су овде изгубили животе били су невине жртве, они су уткали своjе животе у нову Европу у ЕУ, где нам сада условљаваjу да бисмо у њу ушли да морамо да дозволимо да се заврши оно што jе започето у Првом и Другом светском рату, а то jе да се Србиjа што више смањи“, упозорио jе Дачић.

Према његовим речима, Србиjа jе у борби за људске и европске вредности дала много више него неке друге државе коjе су веома лако постале чланице ЕУ и „коjе дан данас говоре да Србиjи тамо ниjе место, коjе нам сваког дана прете и говоре да Србиjа треба да призна независност Косова и да поново треба да нам уведу визе“.

„Србиjа ништа не тражи и ништа не треба да jоj даjете. Србиjа jе заслужила да буде део Европе, jер jе Европу стварала и овде, зато нашим незаборавом и непристаjањем да ово препустимо тмини историjе сведочимо о нашоj жељи да се боримо за идеале слободе, равноправности и поштовања“, рекао jе Дачић.

Да су Драгиначке жртве припадници неког другог народа, о томе би се, према Дачићевим речима, причале приче и легенде, и зато Србиjа мора да инсистира да њени умрли не буду заборављени.

„Морамо да опростимо онима коjи су злочин починили, али не можемо да заборавимо нити да пристанемо да су њихове жртве вредниjе од наших“, истакао jе Дачић, истакавши да треба учинити све да се спрече нови ратови, али и да се прекраjа историjа.

„Важно jе да се зна ко jе на чиjоj страни био. Ми смо били на страни истине и правде и очекуjемо да они на чиjоj смо страни били и данас буду на страни истине и правде када jе Србиjа у питању“, поручио jе Дачић.

Памћење и опомена 

На комеморативном скупу се грађанима обратио и градоачелник Лознице Видоjе Петровић,коjи jе поручио да су страдалници из Драгинца, међу коjима jе било и много деце, опомена да се не сме пристати на заборав зла, и да жртве захтеваjу памћење и опомену.

Србе су, како jе подсетио, у историjи делиле идеолошке разлике, али их jе спаjала идеjа антифашизма, слободе и вере у напредак, тако да и данас поштовање прошлости треба да буде темељ изградње боље будућности за све грађане.

Спомен-костурница у селу Драгинац код Лознице сведочи о првом масовном злочину почињеном над цивилима током Другог светског рата на териториjи тада окупиране Србиjе, када jе током jедног дана, 14. октобра 1941, извршена одмазда стрељањем 2.950 цивила.

„Злочин у Драгинцу, коjи jе претходио сличним трагичним догађаjима у Краљеву и Крагуjевцу током октобра исте године, у претходним децениjама постепено jе заборављан тако да седамдесет година касниjе, у наше време, мали броj грађана Србиjе има сазнања о злочину коjи jе почињен“, наводи се у саопштењу Министарства рада чиjим средствима jе спомен-костурница у потпуности обновљена прошле године.

Спомен-костурница jе обележена гранитним спомеником висине седам метара, аутора Остоjе Горданића Балканског. На мемориjалу су исписани спомен-текстови, а на месту раниjих гробница остале су уређене хумке на коjима се налазе плоче са стиховима Ђорђа Радишића.

Извор: РТС