fbpx
Ж | Ž

Подијелите вијест:

СОКОЛИ НА ШИПАНУ

Соко 1919
Соко 1919

Соколска жупа Мостар основала jе новембра 1926. прву соколску чету у Биjелом Пољу код Мостара. Јачи покрет на селу настаjе у 1927, 1928. и 1929, када се оснива у билећком, гатачком, коњичком, корчуланском, мостарском, невесињском, столачком и требињском срезу 30 соколских чета.

Одржана jе у Мостару 1935. конференциjа ССКЈ посвећена соколским четама у коjоj су учествовали представници свих жупа из Југославиjе, а присуствовали су и чланови старешинства Савеза Сокола.  На конференциjи jе утврђен став да су чете jеднаке са друштвима. Зато су сеоске чете имале свог старешину и старешинство. Соколска друштва су сеоским четама пружала помоћ у кадровима, учитељима вежбања и предавачима за течаjеве описмењавања, воћарства, пчеларства. Такође пружали су помоћ за оснивање књижница са малим библиотекама, оркестара, драмских секциjа и хорова. (1)  Соколство jе сматрало, да у свом дотадашњем раду ниjе дало праву меру жртве и прегарања за општу ствар. Соколи су били спремни да у  Југославиjи изврше своj задатак према народу исто онако као што су извршили своj део дужности у борбама за слободу. Зато jе на Шестоj главноj скупштини Савеза Сокола Краљевине Југославиjе одржаноj 7.jуна 1936. на предлог жупе Сараjево, одлучено да се уведе Соколска Петрова петољетка, коjа jе требало да траjе пет година. За соколске jединице завети су били изузетан напор коjим jе она доприносила Соколскоj Петровоj петољетки и  одужење великог повесног дуга неимарима и жртвама борбе за слободу. Правила Соколске Петрове петољетке одобрена су на састанку делегата Соколских жупа Цетиње, Мостар и Сараjево на ,,Соколовцу” код Траста-Пржна (Тиват) 8 августа 1937. (2)

Соколска друштва су се трудила да осниваjу соколске чете по селима и отоцима. Насупрот соколима била jе сепаратистичка  Хрватска сељачка странка и франковци. У извештаjима за скупштину соколског друштва Дубровник одржану 28. фебруара 1937. истакнуто jе : „тихи и незапажени ситни рад поjединаца соколских радника, … савjесно и предано вршили своjу соколску дужност. Показали су труд и преданост оних коjи су по бури, мразу, киши и жези одлазили у наше крше или на неки усамљени оток  и обављали jедан важан народни и соколски посао.” Лист дубровачких Срба   „Дубровник” обавештавао jе о соколским активностима и пратио jе рад соколске чете у Луци Шипањскоj од оснивања. На острву Шипану од 1933. деловала jе соколска чета Суђурађ  са 101 чланом. (3)

Соколска чета у Суђурђу на Шипану прославила jе краљев рођендан 1937.  У очи  рођендана изведена jе расвjета обале и оточића увале Суђурђа и школе, Соколане и неколико околних кућа. На Кули Скочибуха, освиjетљеноj, постављен jе транспарент : Петар II и Живjела Југославиjа !. Програм прославе завршен jе пjевањем химне.  Сепаратисти су током пjевања химне дизали ларму лупом и виком у гостиони Горавице, лупаjући по клупама и свираjући уз тамбуре. Соколи и родољуби нису реаговали jер им jе било до тога да свечаност буде озбиjна и покраj оваквих изазова.  Опћински органи су 1 jануара 1937. запленили копље и државну заставу коjа jе била  постављена на Суђурскоj Плаци. Лист ,,Дубровник” jе истакао : ,,то копље и застава ниjе ни до данас повраћено власнику, већ се и ове године на дан Божића истакла племенска застава са стране опћинског повjереника, коjи се ниjе обазирао ни на протесте нити jе водио рачуна о могућности каквог евентуалног сукоба међу мjештанима. Исти таj повjереник ниjе хтио да извjеси заставу ни на Рођен-дан Њ. Вел. Краља а ни на дан Ослобођења. Инициjативом соколске чете мjесто jе прославило краљев рођендан 1938. Дан пре, увече била jе илуминирана обала, лукобран и два оточића у мjесноj луци. Илуминирана jе мjесна школа, соколана и двиjе стародневне куле, на коjима,уз расвjету и заставе, истицали су се транспаренти инициjала : П.II. и Ж.Ј. Илуминиране су поjедине куће у мjесту, чиjи су власници одгоjени у националном духу, духу братске љубави и слоге. Соколство, уз пратњу своjе музике, дефиловало jе кроз мjесто уз певање и клицање: краљу, Дому Карађорђевића и Југославиjи, те се вечерње славље  завршило химном, након чега jе била игранка. На дан прославе, 6 септембра, била jе свечана сjедница, на коjоj jе прочитана посланица Савеза Сокола. Старешина сокола одржао jе говор о Соколскоj Петровоj Петољетки. Ученице основне школе рецитовале су о младом краљу. (4)

У Луци Шипањскоj у кући Балда Смрдеља одржан jе 14. фебруара 1937. састанак ради оснивања соколске чете. Састанку jе присуствовало око 100 особа. Састанку jе присуствовала и делегациjа матичног друштва Дубровник од 7-8 чланова на челу са старешином Ником Шутићем. У име промицатељног одбора састанак jе отворио Нико кап. Бауле, коjи jе поздравио делегате Соколског друштва Дубровник и чете Суђурад. Нико Шутић jе  истакао значаj оснивања чете у данашње време, када се са свих страна „пуца на Соколство и Југославенство”. У управу чете изабрани су : старjешина Бауле кап. Нико; замjеник Вуковић Антун; таjник Стjеповић В. Марко; благаjник Матић Перо; начелник Горjанц Петар; просвjетар Стjеповић Иво; књижњичар Бороjе Перо;  статистичар Винцетић Жељко; повj. за штедњу Иванковић Викториjа; повj. за пољопривреду Злокић Петар; домаћин Алабаш Иво; ревизори Стjепковић Нико и Копорчић Здравко. Кап. Бауле позвао jе чланство да прионе на рад без обзира на претње коjих не треба да се боjе. Мато Урђевић, старjешина чете Суђурађ, преко свог изасланика поздравио jе новосновану чету и обећао им пуну помоћ и сарадњу у почетцима њеног рада. Нико Шутић jе говорио о жртвама коjе су пале за стварање Југославиjе, те о значаjу соколске Петрове Петољетке. У чету се одмах на скупштини  уписало око 80 чланова и чланица. Због оснивања Соколске чете у Луци Шипањскоj неколико локалних хрватских сепаратиста претило  jе оснивачима. Они су се обратили листу „Дубровник” : „Ми се сада налазимо у тако тешком положаjу, да морамо тражити заштиту код власти … Обраћамо се уjедно  и Вама да нас jавно узмете у заштиту, као чланове наjjаче националне установе у држави,”. (5)  Лука Шипањска удаљена jе од Дубровника 19 морских миља.

Соколска чета у Луци Шипањскоj 4. априла 1937. одржала jе академиjу на коjоj jе  позоришна секциjа извела веселу игру „Два Глуха“. У листу „Дубровник“ се истиче: „Оваj велики успjех jе толико разjарио противнике народног jединства, да су у свом немоћном бjеснилу исте ноћи уништили лиjепи чамац власности старjешине чете, коjи jе био усидрен пред његовом кућом.“(6)

Приликом прославе деведесетог рођендана  1937. Федерико Главић примио jе много честитки од разних установа и угледних личности. Именован jе почасним старешином Соколске чете у Луци Шипанскоj и како се истиче у писменоj одлуци да се Соколска чета  „уколико jоj  jе  могуће одужи за сва доброчинства коjа сте учинили и jош чините народу овога мjеста, молећи Вас, као вjерном присташи Соколске идеологиjе да примите ову част”. Федерико Главић рођен jе на острву Шипану, у раноj младости пошао у свиjет. Радећи и штедећи постао jе после неколико година власник рудника  у Чилеу. Вратио се у отаџбину и настанио са своjом супругом у Дубровнику. Федерико Главић jе домаћем поморству дао новог полета. Поучен искуством стеченим у иностранству, био jе увjерен да у напретку бродарства лежи и напредак привреде Дубровника. Зато jе потицао своjе приjатеље да набављаjу нове пароброде, а с друге стране jе улагао готово циjело своjе имање у море. И тако jе домаћим капиталом створено скроз национално паробродарско предузеће, „Дубровачка Паробродарска Пловидба А.Д.“. Бринуо се за добро бродске посаде. Приликом свечаног благослова пароброда „Св. Влахо” у градскоj луци, Федерико Главић се успео на палубу брода и одмах упутио према прамцу и спустио у помjешћа за становање морнара. Кад jе изашао на палубу, упитан од чланова управе што jе ондjе радио, одговорио jе : „био сам да видим наjприjе фали ли што мрнарима, jер знам да jе свима другим на броду добро”.(7)

Соколска чета у Луци Шипањскоj  7.6.1937. положила jе камен темељац свог соколског дома. На свечаности биле су соколске музике из Стона, Орашца и Дубровника, око 600 сокола и око хиљаде других излетника. Дошли су соколи и народ из околине : Стона, Орашца, Затона, Мокошице, Суђурђа, Колочепа, Бабинопоља, Говеђара, Дубровника и Жупе дубровачке. У листу „Дубровник” о  томе : „Сви предратни родољуби искитише своjе куће jугословенским заставама, само ниjесу они предратни вjерне слуге. Мjесто се спремало већ неколико дана, да што боље прими своjу браћу и госте….Музике, соколске чете и народ сврставаjу се у веома дугу поворку у коjоj jе узело учешћа преко 1500 душа, те уз свирку музике и клицање: Краљу, Југославиjи, jугословенскоj воjсци, jугословенском Шипану и Соколству …Свечаности су завршене са соколским вjежбама … Соколи и излетници срдачно опростише од своjих милих Шипањана, коjи су показали да их никакви терори одоздо, нити икакви хушкаши могу смести или скренути са пута националног рада. …Смиjешан, … био jе долазак заступника професора Рока, … Био jе окружен са своjом тjелесном гардом, „елитом” из Дубровника. Ступивши на тло Шипана викне: хрватски народе за мном! Али се jаднику а ма баш нико не одазове, већ са њиме пођоше само они са коjима jе и дошао. Да би уобразио, у своj успиjех када су се касниjе, иза свршене свечаности, враћали, пуцали су из барке револверима у море”. (8)

Соколска чета у Луци Шипанскоj одржала jе скупштину 30. jануара 1938. у jош потпуно недовршеном соколском дому. У име матичног друштва Дубровник присуствовао jе скупштини старешина Нико Шутић са делегациjом. Нико Шутић jе поздравио сакупљено чланство „истакнувши како сложан рад и пожртвованост управе и чланства може да ствара чуда и подиже Дом за неколико мjесеца, а главна jе то заслуга пожртвованог и енергичног старjешине кап. Ника Бауле”. У нову управу ушли су: старjешина Нико Бауле, подстарjешина Антун Вуковић, таjник Иво Стjеповић, благаjник Алабаш, просветар учитељица Мурати. После подне одржана jе забава у Дому. Изведено jе пар патриотских декламациjа и два шаљива комада „Миш” и „Изборна туберкулоза”. Забави jе присуствовала соколска чета из Суђурђа са своjом музиком предвођена старjешином Урђевић Матом, старим 80 година. На забави jе било око 200 посетилаца.

Иво Стjеповић умро jе 10. марта 1938. у 81 години живота. У Чилеу jе провео преко тридесет година. Посjедовао jе пар фабрика за производњу шалитре. Вратио се у своjе родно мjесто, Шипанску Луку. Капитал што га jе донео из Јужне Америке, уложио jе у свом родном мjесту и тиме помогао његовом развитку и напретку. Многе jе породице спасио од материjалне пропасти. Зато jе дуги низ година уживао  повjерење народа као предсjедник шипанске опћине.

На Ускрсни Понедељак 1938. приредили су излет нараштаjци дубровачког Соколског друштва у Луку Шипанску. У новом соколском дому одржали су приредбу. Пространа дворана Дома била jе дупком пуна тежака и рибара са острва  Шипан, коjи су аплаузом награђивали ритмичке вjежбе нараштаjаца и нараштаjки. На програму су биле и патриотске песме Воjислава Илића и Силвиjа Крањчевића, коjе jе народ са сузним очима пратио и живим аплаузом одобравао. У чланку о овоj прослави у листу ,,Дубровник” истакнут jе поступак мjесног жупника, коjи jе по наговору функционера jедне политичке странке заказао процесиjу за кишу баш у три сата поподне за коjи сат jе била наjављена Соколска приредба. Узалуд су му 12 наjугледниjих мjештана послали писмену молбу да одржи процесиjу после мисе, како jе био обичаj на Шипану. Жупник jе са уврjедама одбио да изађе у сусрет великом броjу добрих католика чланова соколских чета у Луци и Суђурђу. Ради овог поступка жупника приредба jе наступила два сата касниjе него jе била наjављена. (9)

Почетком августа 1938. у присуству краљевог изасланика отворен jе  соколски дом на отоку Шипану. Благослов заставе извршио каноник дон Нико Ђивановић из Дубровника, jер jе шипански жупник отклонио. Соколска чета у Луци Шипанскоj прославила jе 14. августа 1938. благослов четне заставе и отварање свог соколског дома. Међу гостима били су чланови чете Бабинпоље и народ из других мjеста на отоку Мљету; затим чете из Сланога, Мравинца, друштво из Стона са музиком, чета из Орашца са музиком и чета из Мокошице. Са два пароброда стигло jе матично друштво из Дубровника са делегатима друштва у Требињу и чета из Жупе дубровачке. Из листа „Дубровник”: „Хиљаде народа у живописним народним ношњама прекрило jе пространу плацу на Луци. …. Нека jе свака част и признање оноj шачици рибара и тежака, коjи ниjесу галамили, пjевали и виjали заставе него, како се доликуjе Соколима, марљиво радили и откидаjући од свог грла кроз годину дана саградили красну зграду коjом би се и jедан град поносио“.  Старешина чете Нико Бауле одржао jе говор у коме се захвалио присутнима на  тако броjном одазиву, а затим jе каноник дон Нико Ђивановић  извршио благослов заставе. Заставу jе даровао и кумовао jоj члан чете Нарцис Пухиера. Кума jе била соколица Иванка Бауле. Старjешина Бауле jе предаjући заставу барjактару у свом говору истакао  : ,,Заставо Света  Ти си симбол животне снаге народа нашега. Ти си резултат свих крвавих борба кроз вjекове, коjе jе наш народ водио и сретно до побjеде довео. Тебе су у своjим срцима дониjели наши прадjедови иза Карпата и засадили на обалама овога нашег плавог мора. У твоjоj сjени су лежали љешеви Косовских jунака … Тебе су у своjим срцима носили сви они знани и незнани jунаци, коjи су кроз вjекове своjе животе за тебе полагали. С тобом jе сиjеди Краљ прешао албанску Голготу. … Тебе су послиjе 13 вjекова тешке борбе биjели Орлови и jунаци jугославенских легиjа дониjели на своjим баjунетама и засадили по други пут за увиjек на обалама нашег Јадрана. Чуваjте сестре и браћо ову нашу светињу, поносите се њоме и предаjте jе часно у насљедство вашим потомцима.” Старешина матичног друштва Дубровник Нико Шутић нагласио jе у свом говору да се на све стране граде Соколски Домови што jе наjбољи доказ озбиљног и стваралачког рада Соколства. У свом говору описао jе значаj ове прославе и рад Соколства у Петровоj Петогодишњици. На то се непрегледна поворка упутила пред нови  дом. Послиjе благослова капетан фрегате Вилфан, изасланик краља, извршио jе чин отварања дома. Наjугледниjи Шипањанин Марко Мурат, осим новчане помоћи, даровао jе „наjљепши урес новог Соколског Дома,”  двиjе слике краља Александра и краљице Мариjе (10).

Соколско друштво Дубровник упутило jе 28. jула 1938. представку М. Стоjадиновићу : „Да би омели напредак соколства у срезу Дубровник, коjе jе броjало 26 соколских чета, са олтара се проповедало против соколства и претило пакленим мукама онима, коjи ступе, или остану у соколскоj организациjи. Чак, штавише, претило се и животом и имовином. Неки су наши чланови били заиста тучени, а некима jе упропашћена имовина. У години 1936. паљени су стогови сена и ишчупано на стотине чокота лозе нашим члановима, потпаљена jе соколана у Орашцу. Године 1937. запаљен jе соколски дом соколске чете Поповићи (Конавле). Исте године jе руља сепаратиста полупала излоге на дућанима наших чланова, а пре неколико дана, под кућу у коjоj се налази соколска чета у Пострењу, подметнут jе динамит.” Услед оваквих притисака соколске чете у Мрцинама, Витаљини, Плочицама, Комолцу и Осоjнику сасвим су престале са радом.(11)  И соколи на Шипану били су на удару хрватских сепаратиста, али упркос томе наставили су са радом. За време избора исписала су катраном непозната лица на фасади дома, „израђеноj од финог корчуланског камена, разне партиjске и протусоколске пароле”. Разне пакости и штете учињене су старешини чете Ники капетан Бауле.  (12) Због свог друштвеног рада поморски капетан Нико Бауле био jе изабран за потпретсjедника у Управном одбору Обласног одбора Јадранске страже у Дубровнику 1940.(13)

Позоришна секциjа чете Суђурађ 8.jануара 1939. приредила jе у Луци (шипањскоj), у  четном дому претставу „Сцена из 1918” и вежбе мушког нараштаjа. Пространа дворана Дома била jе пуна гледалаца.(14).

Приликом прославе Видовдана 1939. у Луци Шипанскоj била jе увече осветљена  Соколана и обала. Свечаност jе одржана у Соколани, где jе предавање о значаjу Видовдана одржала  Анка Добуд. На краjу предавања отпjевана jе државна химна. (15)

Споразумом  Цветковић-Мачек 26.8.1939.  Дубровник  jе  одвоjен  од  Зетске  бановине  и додељен новоствореноj Бановини Хрватскоj. ХСС jе у Бановини Хрватскоj искористио своjу власт да jош више прогони Србе католике, jугословенске националисте и соколе. Лист „Дубровник” од 3. фебруара 1940. обjавио jе да jе на Соколском дому  са Шипана разбиjено све што се разбити могло. Староста шипанског сокола изjавио jе  „да га таj злочин нимало не изненађуjе“. (16)  Лист  „Дубровник” пратио jе рад соколске чете у Луци Шипањскоj од оснивања 1937. Уредник листа Кристо П. Доминковић  био jе истакнути члан Соколског друштва Дубровник. (17) Учествовао jе у делегациjама матичног Соколског друштва Дубровник, коjе су обилазиле соколске чете и писао о томе у свом листу.

Све што се дешавало у Бановини Хрватскоj било jе увод у оно што се дешавало у НДХ.

Соколски покрет на Приморjу тежио jе jачању Југославиjе. Насупрот соколима била jе сепаратистичка  Хрватска сељачка странка и франковци. На острву Шипану  jе од 1933. деловала соколска чета Суђурађ. У Луци Шипањскоj  одржан jе 14. фебруара 1937. састанак ради оснивања соколске чете. Због оснивања Соколске чете у Луци Шипањскоj  локални хрватски сепаратисти претили су оснивачима. Лист дубровачких Срба  „Дубровник” пратио jе рад соколске чете у Луци Шипањскоj од оснивања 1937. Писао jе о изградњи соколског дома, о приредбама у дому и о нападима хрватских сепаратиста на дом.

После Априлског рата усташе проглашаваjу НДХ. Соколи су се нашли на удару своjих старих неприjатеља. У Дубровнику усташе од 17 априла хапсе Србе поjединачно, а током jуна, jула и августа масовно. Ухапшени Срби спроведени су 26 jуна у Сараjево, одакле их након 12 дана, заjедно са Србима из Сараjева транспортуjу у логор Даница. После осам дана упућени су у логор Јадовно. У Дубровнику већи броj Срба похапшен jе од 27 jула до 5 августа. У ноћи 3 августа ухапшени су Милка, Милан, Гоjко, Босиљка и Петар Иванковић, Загорка Тошовић, породица Спаравало, породица Чорлиjа. Ухапшени су затворени у гаражу куће Банац на Плочама. Око 4 сата изjутра одвезли су их аутобусом у Мостар. Заjедно са другим ухапшеним Србима, жељезницом у сточним вагонима, преко Брода и Загреба, упућени су у Госпић, односно логор Јадовно. У „Изjави Милке Тошовић о  хапшењу Срба у Дубровнику током jула и августа 1941 године и о свом заточеништву у усташким логорима” датоj комесариjату за избеглице у Београду од 25. фебруара 1942. наводи се :  „ 28.jуна 1941. г ушла jе у Дубровник  хрватска воjска и преузела власт, а кратко време после тога усташе су почеле прогонити Србе како православне тако и римокатолике.  Почетком месеца jула 1941. ухапшени су по усташама: Митровић Бошко, српско-православни прота, Кандић Мирко, поморски капетан, Херцеговић Михо, књижар, др. Буцоњић, адвокат и др. Венциловић Милан, лекар. Прва двоjица су православне вере а потоња троjица римокатоличке. … 1.августа 1941. ухапшени су по усташама : Тошовић Јово, књижар, jа, његова жена и наши синови Душан и Богдан, Корчуланин, приватни чиновник, његова жена и кћерка, jедан поморски капетан из Цавтата, коjему не знам име, те jош неколико Срба сељака римокатоличке вере из околице Дубровника, коjима не знам име. Сви ми ухапшени 1.августа стрпани смо у jедан камион са везаним  рукама на леђима и спроведени у Мостар. … а потом смо сви отпремљени у Госпић.“ Милка Тошовић видела jе како испребиjане људе искрцаваjу из камиона. Бачени су у jаму Бадањ. Међу њима су били и њен муж Јово и синови Душан и Богдан. У jами код села Трстено 4.10.1941.  нађени су лешеви 13 особа (18).

 

Саша Недељковић

члан Научног друштва за здравствену историjу Србиjе

 

Напомене :

1. „Жупа Мостар, стр.12, „Соколски гласник“, бр.13, Год.XI, Љубљана  1.jула 1929;Павле Врачарић, „Соколске чете”, Око соколово”, бр. 33-34, стр.26, Јул 2009, Београд;

2.Никола Жутић, „Соколи“, стр. 168, 170, Београд 1991;   Радмило Грђић,  „Дело и жртва“, стр.267, 268-272, „Соколска просвета“, бр. 7, септембар 1937, Београд; „Соколска Петрова Петољетка 1936-1941”, Издање Соколске жупе Цетиње;

3. Главна годишња скупштина Соколског друштваДубровник, Дубровник, 6 марта 1937, бр.5, стр.3 ; „Рад Соколске жупе Мостар у години 1933”,  Сараjево, 1934, стр. 202;       4. Прослава Краљева  рођендана у  Суђурђу на Шипану”, ,Дубровник”, бр.33, Дубровник, 11 Септембар 1937, стр.2,3; Пишу нам из Суђурђа на Шипану”,„Дубровник”, 6 Јануара 1938, бр. 1,  Дубровник, стр.3; Прослава у  Суђурђу”, „Дубровник“, бр. 37, Дубровник, 17 септембра 1938, стр. 4;

5. В. Л. Нова соколска jединица”,  „Дубровник“, 20 фебруара 1937, бр. 3, Дубровник,

стр. 2; Пишу нам са Шипана”, „Дубровник“, 27. фебруара 1937, бр. 4, Дубровник, стр. 7; 6. „Југославиjа туристичка енциклопедиjа”, друга књига, Београд 1958, стр.228; „Лука Шипањска, априла 1937“, „Дубровник“, бр. 11, Дубровник 17. априла 1937, стр.3;

7. Деведесети  рођендан госпара Федерика Главића”, „Дубровник”, бр.17,  Дубровник,29 маj 1937, стр.5;

8. Лука Шипањска 7-VI, стр. 2, бр. 20, „Дубровник”,  12 Јуни 1937, Дубровник;

9. Примамо из Шипана”, бр. 6, „Дубровник”, 12. фебруара 1938,  Дубровник, стр. 2;Смрт Ива Стjеповића”,  „Дубровник“, бр.11,    Дубровник,  19 марта 1938, стр.3;  Пишу нам са Шипана”, „Дубровник“, бр. 17, Дубровник,  30 априла 1938, стр. 3;

10. Отворење сокол. Дома и благослов заставе”,  „Братство”, бр.9, Осиjек, 15.  септембра 1938, стр. 184; (Велико Соколско славље), бр. 33, „Дубровник”,  20 августа 1938, Дубровник, стр. 3;

11. Никола Жутић, „Соколи, Београд, стр. 127;

12. Иста песма, исти глас”, Братство”, бр. 1, Осиjек, 15. jануара 1939, стр. 14;

13. Јадранска стража,  стр.33, бр.1, jануар 1940; стр.508, 509, Децембар 1940,бр.12, Сплит;

14. „Претстава у Луци”, „Дубровник”, бр.4, Дубровник, 27.jануара 1939, стр. 4;

15. Лука Шипанска.”, „Дубровник”, бр. 27, 8. jула 1939, Дубровник, стр. 4;

 16. Civis Ragusinus, „Тодоре, Тодоре…“, „Дубровник”,  бр. 5,, Дубровник, 3. фебруара 1940, стр. 2-3;

17. Д. Гавриловић, Доминковић, Кристо П., „ Српски биографски речник, том 3, Нови Сад, 2007, стр. 347;

18. Др. Ђуро Затезало, „Јадовно : комплекс усташких логора 1941 књ. I”,стр. 296-298; „Јадовно зборник докумената књига II”,  стр. 735, 814,  Београд 2007;

 

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: