Само велики дух може доносити велике одлуке

Вратио се вjери предака - новокрштени Станко Црноjевић

Махмут Бушатлиjа: „Наjвећа трагедиjа за босанске муслимане jе то што jе формирана посебна муслиманска нациjа и што су они на таj начин удаљени од српског националног кориjена”.

Погибиjа Махмут – паше Бушатлиjе и његови тешких порази на Мартинићима и Крусима у љето и jесен 1896. године, означили су почетак краjа династиjе Бушатлиjа. Показало се, наиме, да jе погибиjа Махмут-паше на Крусима одговарала и самом султану и централноj турскоj власти од коjе се он био одмeтнуо и коjоj jе био неприjатељ. Тачниjе, његовоj погибиjи су се порадовали и Црногорци и Турци, а наравно и Млечани, пошто jе угрожавао и њихову териториjу.

– Он jе – обjашњава историчар Предраг Вукић – иамо веома амбициозан план да формира муслиманску државу, коjа би обухватила Албаниjу, Црну Гору, Херцеговину, диjелом и Босну и Србиjу, Дубровник, а вjероватно и дио Далмациjе. Тако формирану државу он би одциjепио из састава Турске, али таj план, срећом ниjе остварен и та идеjа се угасила на Крусима.

Последњи скадарски везир из рода Бушатлиjа био jе Мустафа – паша Бушатлиjа. И он се одметнуо од турске власти 1831. године, али jе њега, за разлику од Махмут – паше, регуларна султанова воjска поразила и осуjетила његову намjеру. Сам Мустафа – паша ниjе том приликом убиjен, али jе ражалован и изгубио власт над Скадарским санџакатом, што jе значило и коначни пад и развлашћивање Бушатлиjа након више од три стотине година управљања овом облашћу.

Таj огранак Бушатлиjа коjи води директно пориjекло од Скендер-бега Црноjевића – Бушатлиjе, потом jе, по казивању посљедњег потомка те лозе, сада покрштеног Махмута Бушатлиjе, по наређењу цариградске Порте, односно турске владе, пресељен у околину Ливна, на локалитет коjи се звао Блато Бушатлиjа, а сада се зове Бушко блато.

Када су аустриjске трупе 1878. године ушле у Босну и Херцеговину, Срби и муслимани су им пружили одређени отпор, а у ливањском краjу су се у томе посебно истакли управо Бушатлиjе. Аустриjа jе ипак, након три мjесеца борби са српским и муслиманским четама, сломили отпор и окупирала Босну и Херцеговину, а Бушатлиjе су из Ливањског краjа пресељени у Бугоjно…

Сам Махмут Бушатлиjа коjи се на Сретење Господње покрстио на Цетињу, по казивању Предрага Вукића, рођен jе у Сараjеву 1946. године. Студиjе архитектуре jе завршио у Београду шездесетих година. Касниjе jе завршио и студиjе економиjе у Паризу.

– У питању jе веома образован човjек и изузетан интелектуалац, полиглота, коjи jе jедно вриjеме радио и као економски савjетник при Уjедињеним нациjама, потом као економски савjетник у Народноj банци Србиjе, а сада jе економски савjетник за финансиjска питања у актуелноj Влади Србиjе.

То jе – како сам jа стекао утисак – човjек коjи има jасно дефинисан српски национални осjећаj. Ја сам приjе неколико мjесеци дуго са њим разговарао о муслиманском националном питању и он ми jе тада рекао да jе наjвећа трагедиjа за босанске муслимане то што jе формирана посебна муслиманска нациjа, односно што су они на таj начин удаљени од српског националног кориjена.

Животопис

– Мислим да би било веома добро, и то сам господину Махмуту, односно сада Станку, већ и сугерисао преко заjедничких приjатеља, да он напише животопис своjе породице, барем од времена кад jе она по наређењу отоманске власти исељена из Скадра и пресељена на простор у околини Ливна, па до наших дана. Било би то веома драгоцjено за историчаре пошто се ради о jедноj породици коjа jе оставила дубоког трага и у историjи Црне Горе, дjелимично и у албанскоj историjи, а и у широj српскоj историjи – сматра историчар Предраг Вукић.

Пише: Будо Симоновић

Сjу­тра: НИЈЕ ЗАБОРАВИО КРСНУ СЛАВУ

Извор: Дан

Везане виjести:

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу I

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу II

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу III

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IV

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу V

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VI

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VIII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IX

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу X

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу XI

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу XII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IV