Рад Савез Сокола у духу словенске узајамности

Национална друштва у Краљевини Југославиjи радила су на подстицању приjатељства међу словенским народима. У томе су сарађивала jедна са другим. Друштва су путем Словенских балова и плесова настоjала да народна ношња буде прихваћена од  jавности.

Бачка Соколска Жупа  приредила jе 28. jуна 1922. слет у Суботици.  Соколи су посетили изложбу народних ручних радова приређену у градскоj кући и од коjе jе приход био намењен пострадалима у Битољу. На изложби су били радови из свих краjева Југославиjе. На Видовдан соколи су посетили Палић, где jе у парку приређена забава. На Палићу приређена jе Соколска академиjа. Академиjу су отвориле чланице Соколског друштва Београд. Вежбе су изведене вешто, тако да су гледаоци помислили да гледаjу руски балет. По свршетку вежбе публика jе са бурним аплаузом поздравила предњачицу Милу Јовановић. Затим jе мушки подмладак друштва Осек извео руску народну игру „козачек”. Публика jе после свршетка вежбе клицала „живио Осек”. (1)

Соколи су на своjим плакатима за слетове користили народне шаре. Пример таквих плаката  jе плакат за  слет у Загребу  августа 1924. Соколи су приредили  слет у Загребу од 15 до 17. августа 1924. У Загреб jе дошло 12.000 сокола из Србиjе, Воjводине, Босне, Црне Горе, Херцеговине, Далмациjе, Словениjе, Хрватске, Међумурjа и Истре. Дошли су Чешки и Руски соколи и делегациjа Пољског соколства. На Другом Југословенском Соколском сабору коjи jе одржан заjедно са слетом закључено jе оснивање Свесловенског Соколског Савеза.(2) На соколским приредбама учествовали су и   козаци.

За соколе предњаке Савез сокола одржао jе у Београду од 14 до 19. априла 1936. петодневни течаj народних игара. Течаj jе посетило педесет чланова и чланица из 25 соколских жупа. На течаjу jе обрађено 30 народних кола из Србиjе, Македониjе, Црне Горе, Воjводине и Хрватске, осим осталих словенских игара. За течаj било jе велико интересовање, нарочито код Словенаца.

Соколско друштво Соко I у Загребу  jе 14 марта 1936. приредило Лужичко-српско вече. Вече jе отворио старешине друштва Угљеше Пеливановића, коjи jе у предавању приказао положаj  Лужичких Срба,  као и њихову културу и историjу. О Лужичким Србима приредио jе изложбу Станковић. У концертном делу извођена су дела лужичко-српског препородитеља  Бjарната Крауца и загребачког музичара Фр. Шидака. После тога приказани су помоћу диjапозитива лужичко-српски краjеви и живот становништва. Вече jе завршено певањем  лужичко-српске химне “Рjана Лужица” и соколске химне “Хеj, словени”. Следеће словенско вече било jе предвиђено за 4 април 1936. и било jе посвећено Чехословацима. (3)

У циљу пропагирања народних словенских костима, Соколско друштво Београд I одржало jе 6 марта 1937. костимирану забаву. Поред представника Соколске жупе Београд Момира Синобада, присуствовали су др. Бахтик као представник чехословачког опуномоћеног министра, др. Шишканов као представник бугарског посланства и други представници националних и соколских друштава. Пре почетка забаве друштвени просветар Драгољуб Вишњић, поздравио jе присутне и одржао говор о значаjу народних костима.  Соколска жупа Београд приредила jе слет у Београду jуна 1937. Поводом слета отворена jе 19 jуна 1937. „Соколска изложба народних рукотворина”. Изложбу су организовали Жупски одсек за рад на селу и Задруга „Рукотворина” за израду ручних радова. (4)

У позоришноj сали Руског дома у Београду одржали су руски соколи свечану академиjу 20 jуна 1937, у коjоj jе учествовало 6 друштава из Покраjинског Савеза руског Соколства у Југославиjи.  Апотеозу академиjе извели су Руски соколи из Земуна. У првоj  слици апотеозе  приказано jе весеље у предратноj Русиjи, са хорским певањем руских народних песама и народним играма. Друга слика представљала jе чежњу руских сокола за обновом националне Русиjе и њихову наду да ће Русиjа васкрснути jака и препорођена. (5)

У Соколском друштву Земун-Матица уочи дана уjедињења 1937. одржана jе соколска забава са пригодним програмом и игранком. Нарочито задовољство и аплауз изазвале су игре словенских народа. (6) 

Соколска жупа Београд приредила jе марта 1938. Бал словенских народа. Под покровитељством Владе Илића, председника Градског поглаварства, бал jе одржан у просториjама  Соколског друштва Матица. Велика, доња и средња сала биле су уређене за игру а остале остале просториjе за бифе. У великоj сали су свирале  две музике : музика Краљеве Гарде и музика Соколског друштва  Београд VII, а у доњоj трећа музика. Гости су дошли у народним ношњама и соколским одорама. Краљевог изасланика пуковника Миливоjа Дурбешића дочекао jе старешина жупе др. Градоjевић и остали чланови старешинства. Дошли су министар финасиjа Летица са госпођом, министар физичког васпитања народа др. Милетић са госпођом, I подпредседник сената Томић, заменици Старешине савеза Паунковић и др. Гавранчић, председник Градског поглаварства Илић са госпођом, адмирал Прица, генерал Косић, … др. Бахтик, бугарски посланик Попов, пољски посланик Дембицки и многи други. Покровитељ бала Влада Илић повео jе Краљево коло. Чланови и чланице Београд-Матице су извели сплет словенских игара; чланови и чланице jугословенско пољске лиге у пољским племићким ношњама извели су неколико народних пољских плесова, два пара чланова и чланица руског сокола из Земуна извели су “Козачок”. Нарочито топло су били поздрављени чланови и чланице удружења Трст-Риjека-Горица коjи су извели неколико плесова из свог краjа и у ношњи тамошњег живља. Група руских соколица у рускоj ношњи извели су игру из свог краjа. (7) У Почасном одбору били су др. Вjекослав Милетић, министар физичког васпитања; генерал Петар Косић, командант Београда; … Роман Дреjлинг, старешина Руског соколског савеза; … др. Мариjе Чок, председник Удружења Истрана; Коло Српских Сестара; … Нака Спасић, председница друштва „Књегиње Љубице”;… Милица Јовановић, председница друштва „Књегиња Зорка”; Лепосава Петковић, председница Југословенског женског савеза. (8) Поводом одржавања бала Словенско друштво из Бугарске упутило jе честитке. (9)

Соколи су настоjали да подстићу везе између словенских народа.   У томе су сарађивали  са осталим националним друштвима (Коло Српских Сестара, Јадранска стража, …).  Савез Сокола био jе jедан од оснивача Свесловенског Соколског Савеза. Сем Савеза сокола Краљевине Југославиjе  у земљи jе у истом духу деловао и  Покраjински Савез руског Соколства у Југославиjи.

Пише: Саша Недељковић члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе

Напомене :

1.Др. Б. „II.  Слет Соколске Жупе Бачке.”, „Соколски Гласник”,  Загреб, 1922, бр. 8, стр. 260-266; Старешинство Бачке Соколске Жупе, „II.  Слет Бачке Соколске Жупе 28. и 29. jуна у Суботици”, „Соколски Гласник”,  Загреб, 1922, бр.7, стр. 222; 

2.„Споменица Соколског друштва у Староj Пазови 1906-1931.”, Штампариjа „Јединство”, Стара Пазова, стр. 7, 20, 21, 23, 26, 33, 37, 38; 

3. „Лужичко-српско вече Сокола I у Загребу”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 27 марта 1936, бр. 13, стр. 3;

4. „Соколско-словенска костимирана забава”, Вести, „Око соколово”, Београд, 10 априла 1937, бр. 5, стр. 100; „Програм свечаности VI слета Соколске жупе од 19-21 jуна 1937 год.”, „Око соколово”, Београд, 19, 21, 22 jуна 1937, бр. 7, стр. 169; 

5. „Суделовање руског Соколства у жупским утакмицама и жупском слету”, “Око соколово”, Београд, 6.септембар 1937, бр. 8, стр. 177, 178;

6. „Соколско друштво Земун-Матица”, „Око соколово”, Београд,  4 фебруар 1938, бр. 2, стр. 36;

7. „Жупски бал Словенских народа”, „Око соколово”, Београд, 1 април 1938, бр. 4, стр.68;

8.    „Годишњи извештаj о раду Соколске жупе Београд за XVIII редовну годишњу скупштину 3 априла 1938 год.”,  стр. 77,  „Око соколово”, Београд,  1 април 1938, бр. 4

„Честитка  Словенског друштва из Бугарске”, „Око соколово”, Београд, 1 април 1938, бр. 4, стр.68; 9.

Везане виjести:

рад сокола на косову и метохиjи у међуратном периоду

Руско Соколство у Краљевини Југославиjи

СОКОЛСКО ОБЕЛЕЖАВАЊЕ КОСОВСКЕ БИТКЕ

СОКОЛИ НА СЛЕТУ У ЗАГРЕБУ 1924.

СОКОЛИ У ЈАСЕНОВЦУ – Jadovno 1941.

НАПАДИ НА СОКОЛСКА ДРУШТВА У БАНОВИНИ ХРВАТСКОЈ …

СОКОЛИ И МЛАДА БОСНА – Jadovno 1941.

Соколи у борби против клерикализма у Западноj … – Jadovno 1941.

РАД СОКОЛА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ – Jadovno 1941.

САВЕЗ СОКОЛА У ПРИПРЕМИ ОДБРАНЕ ОТАЏБИНЕ – Jadovno …