Потрага за последњим нацистичким убицама

Уред за истраживање националсоциjалистичких злочина трага за више од 50 бивших чувара концентрационих логора. Реч jе о трци са временом jер су они у дубокоj старости.

Ханс Липшиз станује у једном малом месту на југу Немачке. Тај 93-годишњи Украјинац нерадо говори о својој прошлости. Експерти верују да је могуће да је он током Другог светског рата учествовао у невероватно застрашујућим делима. Наиме Липшиз је од 1941. до 1945. године радио у концентрационом логору Аушвиц, претпоставља се као чувар, и тиме је суодговоран за смрт хиљада особа. Липшиз тврди да је био само кувар и да није учествовао у убиствима.

Према наводима Уреда за истраживање националсоцијалистичких злочина, још увек је живо више од 50 бивших чувара концентрационих логора. Против њих би сада требало да буду спроведене предистражне радње.

Шеф Уреда за истраживања националсоцијалистичких злочина Курт Шрим, каже да његов уред већ неко време истражује случај Липшиз. Више информација о том случају, који је преузело Државно тужилаштво у Штутгарту, не може да пружи. Тај Уред је још 1980-тих година истраживао случај Липшиз. Није међутим успео да докаже да је Липшиз починио убиство. Уколико овога пута дође до процеса, биће то први процес против једног чувара концентрационог логора након случаја Џон Демјањук.

Историјска прекретница

Процес против Демјањука, бившег чувара концентрационог логора Собибор важи за историјску прекретницу. Наиме Демјањук је био први осумњичени нациста који није Немац, и који је изведен пред суд, а да му није било могуће доказати конкретни преступ. Ипак, Суд у Минхену је 2011. године осудио тог Украјинца због помагања у случају 28.000 убистава. Сам доказ да је Демјањук радио у концентрационом логору као чувар, био је за суд довољан. Но он није одслужио петогодишњу казну затвора, на колико је био осуђен. Најпре је уложио жалбу, а потом умро, пре него што је Савезни суд донео пресуду.

Уред за истраживања националсоцијалистичких злочина сада намерава да покрене поступке против других чувара у концентрационим логорима. Њих више од 50 би још увијек требало да буду живи негде у Немачкој. Захваљујући пресуди у случају Демјањук, власти се сада надају додатним пресудама. „Полазимо од тога да се једном чувару – дакле помагачу – више не мора доказати индивидуални допринос убијању једног или више логораша, већ да је довољан доказ да је та особа, захваљујући свом раду у концентрационом логору, допринела томе да је целокупна машинерија смрти функционисала“, каже правник Шрим.

Потрага за бившим присталицама нациста је компликована. Запослени у Уреду за истраживање националсоцијалистичких злочина истражују архиве и стара документа о процесима. И у источној Европи и у Јужној Америци надлежне службе трагају за доказима, као што су на пример документа о уласцима у поједине земље. Нацистички злочинци су, наиме, често у своје нове домовине улазили на основу докумената Међународног црвеног крста.

Властима при том није преостало још много времена јер починиоци су, у случају да још нису умрли, у најмању руку у дубокој старости. Зато је доношење пресуде мало вероватно. Новинарка Беате Кларсфелд због тога сматра да је правни поступак против нациста у 2013. години под знаком питања. Према њеном мишљењу много важније је одржати сећања на злочине градњом споменика жртвама.

Не заборавити убијене

За чланове породица жртава, истраге имају морални значај. „Правда је велико добро и ако правосудне институције сада виде могућност да изведу Липшиза пред суд, онда би то оне и морале да ураде“, каже заменик председника Међународног Аушвиц комитета Кристоф Хојбнер. „Злодела из Аушвица не застаревају, као ни у случају других логора“, каже он. Приче о старости починилаца он сматра циничним недостатком воље. „О старости деце, која су убијена у гасним пећима, се нико није бринуо.“

Када и да ли ће Липшиз, који је осумњичен да је био чувар у концентрационом логору, бити изведен пред суд, ипак је још увек непознато.

Аутори: Штефаниен Хепнер / Зорица Илић

Извор: DW