ОТИМАЊЕ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ДРУШТАВА НА ПРИМОРЈУ ОД СТРАНЕ ХРВАТСКИХ СЕПАРАТИСТА

Хрватски сепаратисти радили су на томе да преузму
у своjе руке поjедина друштва у Дубровнику.

Одржана jе 6. марта 1937. главна
годишња скупштина Народне женске задруге. У хрватском листу ,,Народна свиjест“
истакнуто jе да jе ,,хрватски карактер Дубровника дошао отворено до изражаjа и
у овоj нашоj важноj женскоj институциjи.“ Ипак jе лист „Народна свиjест“
признао да jе постоjала мањина коjа jе била против. (1) И лист Срба католика
„Дубровник“ писао jе о догађаjима на скупштини. Истакао jе : „Ово jе дубровачка
каритативна установа коjу су пред 18 година основале наше праве и честите
Дубровкиње, ни не слутећи да ће њихово мезимче ударити путем на коjи га оне
ниjесу нити поставиле нити су могле рачунати, да ће та установа скренути у
страну.“ У друштвеним статутима jе изричито наглашено да jе друштвена застава
jугословенска. Разматраjући рад управе истакао jе да су скинуле са своjе табле
ћирилицу, и истакао: „Ту jе први корак скретања њеног деловања са пута на коjи
су jе биле поставиле Дубровкиње коjе су jе основале.“ Наставио jе да Н.Ж.Ж.
ниjе била на страни националних друштава приликом концерта у катедрали 1935, да
нису потписали проглас националних друштава издану приликом вандалског чина на
рељефу (споменику) у вратима од Пила, да су иступили из Савеза Југословенских
жена. Управа jе учланила нове чланице са коjима jе хтела да манифестуjе
хрватство иако у статуту постоjи параф коjи jасно каже да сваки нови члан мора
бити jавно у локалима написан на табли и ту остати одређено време, па ако нема
приговора тек онда га примити за члана. Приликом скупштине формирале су се
скупине пред зградом Народне женске задруге. Лист jе сматрао да су неки чланови
управе прорачунато одредили премалене друштвене просториjе, да тако онемогуће
присуство чланству коjе се ниjе слагало са радом управе. (2)

У листу „Дубровник“ jедна бивша чланица описала
jе начин преузимања власти у женскоj задрузи. Написала jе да jе одjедном
избрисано из чланства 147 дубровачких госпођа. Истакла jе да ће из друштва да
иступи ,,незнатна мањина“ од око 200 чланица. Њен коментар био jе: „Нама jе
свима жао да jе до овога морало доћи, jер се сjећамо како jе ова наша Задруга
складно и дивно напредовала за лиjепи низ година, док су напокон успjели да од
ње направе оно што су направили, и тиме онемогућили да се     у
њоj     нађе   мjеста икоjоj дубровачкоj госпођи.“ (3)

Нова ситуациjа у Југославиjи
настала jе склапањем споразума Цветковић-Мачек 26. 8. 1939. После оснивања Бановине
Хрватске 1939. хрватски
сепаратисти су користили власт да преотму jугословенска друштва. Београдски „Соколски гласник“ jе писао о просветном друштву „Бериславић” из Трогира. Прво су покушали да упишу пар стотина
своjих људи у друштво, међу коjима jе било и малолетних, а када jе управа
друштва одбила да их упише, среско начелништво из Сплита jе одлуком од 9
октобра 1939. привремено обуставило деловање његовог управног одбора, и за
комесара поставило судиjу Хрдличку, члана ХСС. Мада се управа жалила против тог
акта, Банска управа jе одбила, након чега се управа жалила на Управни суд.
Комесар jе и не сачекавши одлуку, уписао на своjу руку у чланство потребан броj
лица, тако да се добиjе већина у друштву. Затим jе сазвао ванредну седницу и
друштво „Бериславић” jе престало да буде jугословенско и
тобоже на законит начин, прешло у руке своjих противника. Таj план намеравали
су применити и на остала  jугословенска
друштва у Бановини Хрватскоj. Јавно су претили да ће исто учинити са Народном
женском задругом, са веслачким клубом “Гусар”, … .(4)

Лист „Дубровник“ писао jе о настоjањима хрватских
сепаратиста да преузму управу националних друштава на исти начин као код
Народне женске задруге у Дубровнику. У листу „Дубровник“ истакнуто jе да jе
масовним уписивањем у чланство Јадранске страже у Тивту „противника основних
принципа саме ове институциjе“ доведена нова управа. Од тог времена у циjелом
раду тиватске Јадранске страже владао jе франковачки дух. Управа jе одбиjала
упис неколико стотина службеника ратне морнарице из Тивта, кад су ови то
тражили. На годишњоj скупштини „Јадранске страже“ 9. фебруара 1941. у Тивту
учествовала jе четвртина чланова, присталица франковачке управе, предвођених од
људи коjи су скинули државни грб са зграде тиватске опћине. Са скупштине су
изостали они коjи су протестовали против рада те групе људи, или да се не
изложе увредама и погрдама букача. У свом говору потпредсjедник друштва Илко
Перушина истакао jе да се тиватска Јадранска стража сада налази у „хрватским
рукама“, и да jе из ових руку „неће отети никаква сила“. (5)

Хрватски
сепаратисти радили су на томе да преузму у своjе руке jугословенска
друштва  на Приморjу. Користили су се
тиме да су та друштва примала и Србе и Хрвате без разлике. Преко тих друштава
требало jе на Приморjу представити хрватски карартер поjединих градова. Нису
бирали средства у остварењу тих своjих циљева. После стварања Бановине Хрватске
користили су државну власт. О томе су писали лист Срба католика „Дубровник“, „Соколски гласник“ и  „Народна свиjест“.

Напомене
:

1. „Скупштина Народ. Женске Задруге“, „Народна Свиjест“, Дубровник, 10
ожуjак 1937, бр. 10, стр. 2;

2. „Народна женска задруга“, „Дубровник“, Дубровник,
20 марта 1937, бр. 7, стр. 3;

3. Бивша чланица, „Око Народне Женске Задруге“,
„Дубровник“, Дубровник, 3 априла 1937, бр. 9, стр. 3;

4. „Рецепт за укидање
jугословенских друштава”, „Соколски гласник“, Београд, 17 новембар 1939, бр. 46, стр. 4;

5. Ј, „Врабац у ластавичином гњезду.“, „Дубровник“,
Дубровник, 22 фебруара 1941, бр. 8, стр. 3–4; 

Пише: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе

Везане виjести:

НАПАДИ НА СОКОЛСКА ДРУШТВА У БАНОВИНИ ХРВАТСКОЈ

БОРБА САВЕЗА СОКОЛА И КАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ 

СУДБИНА СОКОЛА У ХРВАТСКОЈ

Сукоб Сокола на Приморjу и дела Католичке цркве