Odmazde okupatora

Već od prvih dana okupacije nemačke vlasti su započele sa hapšenjem ljudi koji su trebali da preventivno posluže kao taoci za streljanja u slučaju oružanih napada na nemačke vojnike. Nemci su odmah organizovali tri koncetraciona logora: na Banjici kod Beograda, Crvenom Krstu kod Niša i kraj Save kod Šapca.

U početku u logore su odvođeni srpski Jevreji i Romi, pohvatani jugoslovenski vojni begunci posle Aprilskog rata, poznati politički protivnici fašističkog režima, mnogi ugledni javni radnici koji su odbili saradnju sa novim vlastima i dr. Kasnije, kada je izbio ustanak, u logore su kao taoce dovodili članove porodica ustanika i to svih uzrasta.U cilju gušenja svakog oblika pobune okupacione vlasti su donele niz naredbi koje su predviđale drastične kaznene mere. Za ubistvo nemačkog vojnika predviđeno je streljanje 100 talaca ili uhapšenih stanovnika a za ranjavanje 50. U Srbiji izbijanjem ustanka od sredine septembra 1941. represivne mere su se pretvorile u neselektivnu odmazdu nad celokupnim srpskim stanovništvom. I pre ovog datuma Nemci su posle svakog napada na svoje vojnike ili vojnu imovinu a u cilju zastrašivanja naroda i sprečavanja novih sličnih akcija vršili odmazde nad stanovništvom. Jedan od prvih zločinima nad srpskim stanovništvom dogodio se neposredno posle kapitulacije, 22.aprila u Pančevu a izvršili su ga nemački vojnici i lokalni folksdojčeri. Povod za ovaj zločin bilo je stradanje nemačkog vojnika koga je ubio drugi nemački vojnik u pijanom stanju. Da bi zataškali ovaj slučaj isceniran je napad na nemačku patrolu u blizini Starog pravoslavnog groblja u Pančevu. Lokalni folksdojčeri su ovaj događaj podlo iskoristili za osvetu za 9 ubijenih nemačkih petokolonaša u Aprilskom ratu. Uhapšeno je 21.aprila preko sto pančevačkih Srba od kojih je odabrano 40 i oni su izvedeni pred preki vojni sud. Po kratkom postupku i baz ikakve utvrđene krivice ubijeno je 36 potpuno nevinih lica.

U Čačku je 20.juna streljana prva grupa od 12 talaca a smaknuće je izvršeno na terenu današnjeg fudbalskog kluba ,,Borac,, Povod za ovaj zločin bile su sabotaže u okolini grada.

U Jajincima je 17.jula streljano prvih 6 zatočenika. Po sačuvanoj nemačkoj dokumentaciji u Jajincima streljano je do kraja godine oko 500 talaca. Broj streljanih na ovom mestu sigurno je bio znatno veći. Jedna od većih nemačkih odmazdi iz prvih meseci okupacije dogodio 15.avgusta se u selu Skela kod Obrenovca. Naime, grupa boraca iz Posavskog partizanskog odreda je na putu u ataru sela Skela 14.avgusta presrela putnički automobil u kome su bili jedan nemački oficir i trojica podoficira. Nemce su odmah ubili a automobil zapalili. Već sledećeg dana nemački vojni komandant Srbije Hajnrih Dankelman je naredio odmazdu. U selo je upućena kaznena ekspedicija koja je spalila oko 350 kuća i streljala 67 lica. Među streljanima bilo je 15 meštana sela i 42 taoca dovedena iz Banjičkog logora. Posle streljanja tela ubijenih su obešena u centru sela i tek sutradan je dozvoljeno njihovo uklanjanje i sahrana. Tada Nemci još nisu primenjivali preteću odmazdu od sto talaca za svakog ubijenog Nemca.

U Beogradu, na Terazijama, 18.avgusta javno je obešen Svetislav Milin. U noći između 20. i 21. avgusta u Šapcu je streljano deset talaca po naredbi okupacionih vlasti. Kao razlog za ovo streljanje navedene su ustaničke akcije u okolini grada.

Sa početkom oružanog ustanka usledile su nemačke naredbe o represalijama, koje su, sa razvojem i širenjem ustanka, bile sve oštrije. Kako se plamen ustanka u zapadnoj Srbiji proširio i na druge krajeve komandant jugoistoka feldmaršal List je 4.septembra poslao naređenja svim nemačkim mesnim komandama da se u cilju kažnjavanja i zastrašivanja stanovništva odmah započne sa najoštrijim merama prema stanovništvu. U naređenju je stajalo da se bez odlaganja i ikakve sentimentalnosti i obzira moraju izvršiti masovna ubijanja civila. Da bi se postiglo što veće zastrašujuće dejstvo na stanovnike List je predlagao izvršenje odmazdi na što svirepiji i bezobzirniji način.

Nemačka opijenost pobedama u kampanji protiv Sovjetkog Saveza u prvoj ratnoj godini naglo je umanjena nevoljama u Srbiji što je izazvao veliki Hitlerov bes. Do tada nepobediva nemačka armada po prvi put se susrela sa organizovanim otporom, gubicima u ljudstvu i tehnici uz to i gubitka kontrole u nekim okupiranim oblastima. Zbog ovakve ,,drskosti,,  Srbija je morala biti strašno kažnjena. Radi gušenja ustanka i sprovođenja odmazdi naredbom nemačke Vrhovne komande iz Berlina upućena je u Srbiju sredinom septembra velika kaznena ekspedicija. Iz Francuske su upućene tri posadne divizije  (704. 714 i 717.) i jedna borbena (342.) a iz Nemačke 113. borbena divizija. Sve ove jedinice sastavljene su od najbezobzirnijih vojnika koja je nemačka vojska imala na raspolaganju, spremnih i specijalno obučenih za bespogovorno izvršavanje najtežih zadataka i najkrvavijih zločina. Komandant kaznene ekspedicije bio je general Franc Beme.

Zloglasni general Franc Beme

U naredbi generala Bemea svojim predpostavljenim oficirima od 25.septembra između ostalog stoji:,, Ako ne postupimo sa svim sredstvima i sa najvećom bezobzirnošću, naši će se gubici popeti do neizmerljivog. Vaši zadaci će se odvijati na teritoriji na kojoj su 1914. tekli potoci nemačke krvi usled lukavstva Srba, kako muškaraca tako i žena. Vi ste osvetnici ovih mrtvih” 

Cerski četnički i Mačvanski partizanski odred su 22. i 23. septembra izvršili neuspeli napad na grad Šabac. Opkoljenim nemačkim snagama u gradu pritekla je u pomoć zloglasna 342. nemačka divizija koje je ustanike potisnula i potpuno razbila opsadu grada. Kao odmazdu već sledećeg dana pohapšeno preko 4400 građana Šapca i okoline. Svi pohapšeni građani dovedeni su u sabirni centar kod sela Klenak gde su na otvorenom i žicom opasanom polju proveli dva dana bez vode i hrane. Do 26.septembra Nemci su napravili inprovizovani logor u selu Jarak u Sremu. Potom su već glađu iznemogle zatočenike naterali na usiljeni marš do novog logora. Po izjavama preživelih Šapčana na tom putu likvidirano je oko 120 ljudi koji nisu imali snage da podnesu napore ovog isrpljujućeg marša. Nemci su pohapšene zatočenike iscrpljene maršem, glađu i žeđu 30.septembra vratili u Šabac i po naređenju generala Bemea streljali skoro polovinu, oko 2100 ljudi.

Posle neuspelog četničkog napada na Kruševac Nemci su u znak odmazde streljali 23.septembra grupu od 25 zarobljenih četnika na brdu Bagdala jugozapadno od grada. U toku jeseni i zime 1941.na Bagdali je streljano stotinak talaca. U pamćenju Kruševljana ostalo je brutalno streljanje i potom vešanje u centru grada mladog Veselina Nikolića 18.avgusta. Nemci su snimili smaknuće ovog mladića i fotografije postavili na javnim mestima u gradu radi daljeg zastrašivanja naroda. Zbog aktivnosti oba Rasinska odreda (partiznaskog i četničkog) u znak odmazde Nemci i Bugari su spalili sela Riljac, Loboder, Dubić i Rainac a meštane sproveli u logore.

Stravičan pokolj naroda u dolini reke Jadar kod Loznice trajao je od 13. do 19. oktobra. Najteže su stradala sela Draginac, Cikote, Jarebica, Čokešina, Korenita i Veliko selo. U ovoj odmazdi ubijeno je 2950 civila svih uzrasta. Zločin je izvršila nemačka 342.divizija specijalno dovedena iz Francuske.

Ustanička blokada Kraljeva je trajala skoro mesec dana, sve do 4.oktobra ali grad nije osvojen. Nemci su posle odstupanja ustanika rešili da za svoje poginule i ranjene vojnike sprovedu mere odmazde. Neposredni povod za odmazdu bila je pogibija 14 i ranjavanje 10 vojnika iz 717. posadne divizije stacionirane u gradu u ovreme blokade. Prvo je 15.oktobra zavedeno vanredno stanje i zabrana kretanja a potom su usledila masovna hapšenja građana. Uhapšene Kraljevčane su zatvorili u lokomotivsku halu železničke radionice i odatle u grupama izvodili na streljanja. Poslednji dan streljanja bio je 20.oktobar a ukupno je streljano 2190 civila.

Streljanje u Kragujevcu se dogodilo 21.oktobra i  jedan je od najpoznatijih  zločina u Drugom svetskom ratu. Povod za streljanje bili su nemački gubici u borbama na putu Kragujevac-Gornji Milanovac. Naime prilikom oslobađanja Gornjeg Milanovca 29.septembra ustanici su zarobili oko sto nemačkih vojnika i odveli na Ravnu Goru. Jedan nemački bataljon pod komandom kapetana Frica Fidlera je 14. oktobra upućen iz Kragujevca u Milanovac sa zadatkom da oslobodi nemačke zarobljenike. Kako bataljon u Milanovcu nije pronašao svoje vojnike a u uverenju da su likvidirani spalili su varošicu i krenuli nazad u Kragujevac. Na pola puta između sela Bare i Ljuljaci napadnuta je nemačka kolona. U ovoj borbi Nemci su imali 10 poginulih i 26 ranjenih vojnika. Kada se pomene kragujevačka tragedija, obično se pod tim podrazumeva streljanje koje je izvršeno 21.oktobra u Šumaricama. Stradanje obuhvata i streljanje koje je izvršeno u okolnim selima 19.oktobra i streljanje srpsko-jevrejske grupe 20.oktobra. Ova streljanja su delovi nemačke jedinstvene akcije odmazde. Nemci su u akcijama do 21.oktobra streljali oko 420 ljudi. Nezadovoljni brojem do tada streljanih  i proračunom da je za dalju akciju prikupljanja žrtava u okolini grada potrebno izdvojiti još nekoliko dana angažovanja nestrpljivi komandant operacije major Paul Kening odlučio je da započne hitna hapšenja u samom gradu. Uveče grad je blokiran a u prvim jutarnjim satima počela su masovna i neselektivna hapšenja. Kao i u ranijim slučajevima Nemci su se poslužili starim lukavstvom. Pozivali su građane da se okupe radi zamene i overe ličnih isprava.  Na prevaru i racijom pohapšene građane su odveli u prazne Topovske šupe  bivšeg artiljerijskog puka VKJ. Zatočeni građani su sve do večernjih časova gajili nade da se radi samo o zastrašivanju uvereni da najgore što može da im se desi bude upućivanje na prisilni rad. Oko 18. časova izvedena je prva grupa od 123 muškaraca i žena i odmah streljana. Tek tada crne slutnje mnogih su postale izvesne. Od 7. sati ujutro pa do posle podne 21.oktobra izvođene su grupe ljudi iz Topovskih šupa i pod jakom stražom odvođene na streljanje. Prema do sada prikupljenim podacima 21.oktobra streljano 2264 ljudi u Kragujevcu. Ukupno, u ova tri dana, u okolnim selima i Kragujevcu streljano je 2792 civila.

Jevreji u celoj Srbiji su se našli posle nemačke okupacije u posebno teškoj situaciji. Već od prvih dana okupacije nacisti su raznim antisemitskim merama i uredbama stavili kompletno jevrejsko stanovništvo u posebno težak položaj i van zakona. U Beogradu su Jevreji u početku pojedinačno hapšeni a od 22.avgusta Nemci su započeli masovno i organizovano hapšenje jevrejskih muškaraca starijih od 14. godina. Svi uhapšeni Jevreji su zatvoreni u ,,Topovske šupe,, na Autokomandi u Beogradu. U tom inprovizovanom zatvoru okupljeno je oko 1400 Jevreja različitih uzrasta. Sem Jevreja u ovom zatvoru zatočen je i jedan broj Roma.

Krajem jula grupa beogradskih omladinaca je zapalila nekoliko nemačkih vojnih kamiona i kao mera odmazde za tu akciju 28.jula streljano je 103 Jevreja..

Ustaničke aktivnosti dodatno su pogoršale stanje zatočenih srpskih Jevreja. Ustanak se pretvorio u dobar izgovor nacista za masovno uništenje svih srpskih Jevreja. Sistematsko streljanje Jevreja i Roma za odmazdu iz Topovskih šupa počelo je u septembru. Mesta likvidacija u početku su često menjana a nešto kasnije ustaljena su u ataru sela Jajinci. Do polovine novembra u ovom inprovizovanom zatvoru ostalo je u životu svega oko 250 zatočenika.

Sličnu sudbinu doživeli su Jevereji u niškom logoru Crveni Krst. U ovaj logor su dopremljeni svi muškarci, niški Jevreji. Do kraja godine od 352 Jevreja koliko ih je pre rata bilo u Nišu streljano je 341. U Kuršumlijskoj banji sklonilo se početkom rata tridesetak jevrejskih porodica koje su izbegle iz okupiranih evropskih zemalja. Među njima bilo je i nekoliko porodoca iz Beograda. Sredinom maja nemački komandant Kuršumlije je iz ove grupe izdvojio 70 Jevreja muškaraca koji su kasnije sprovedeni u logor Crveni Krst i tamo su svi likvidirani.

Mere odmazde prema Jevrejima i Romima donesene su 26.oktobra po naredbi SS generala Haralda Turnera. Ovaj general je bio načelnik Upravnog štaba vojnoupravnog komandanta okupirane Srbije 1941. zadužen za rešavanje jevrejskog pitanja. U ovoj naredbi potčinjenim komandantima je između ostalog pisalo: ,, Treba poći od načelne predpostavke da su Jevreji i Cigani uopšte nepouzdan element i da samim tim predstavljaju opasnost za javni poredak i sigurnost. Jevrejski intelekt je taj koji je započeo rat; on se mora uništiti! Cigani ne mogu biti korisni članovi zajednice naroda s obzirom na njihovu duhovnu i fizičku gradnju. Utvrđeno je da je jevrejski element uzeo znatnog učešća u vođstvu bandi i da su baš Cigani odgovorni za naročita zverstva i za obavljanje obaveštajne službe. Stoga se načelno i u svakom slučaju imaju staviti na raspoloženje trupi kao taoci svi muškarci Jevreji i Cigani. Uostalom postoji namera da se i žene i deca Jevreja i Cigana uskoro prikupe u sabirne logore”

Krajem 1941.nemačke vlasti su za sve Jevreje iz regiona započele izgradnju velikog koncentracionog logora na levoj obali Save a za to su iskoristili zgrade bivšeg beogradskog Sajmišta.

Krvava jesen 1941. godine ostaće upamćena u srpskom narodu ne samo po ogromnom broju stradalih civila u nemačkim nemilosrdnim odmazdama nego i po početku još surovijeg građanskog rata. Kao da zastrašujući broj stradalih civila nije bila dovoljna opomena dva ideološki suprostavljena ustanička pokreta (četnički i partizanski) započeli su bespoštedni međusobni rat. Tako se srpska tragedija dodatno uvećala a podela srpskog društva na boljševike i monarhiste produbila do zastrašujućih i tragičnih razmera.

Brano M Jevtić

Autor je član Srpskog liberalnog saveta

Izvor: VIDOVDAN.ORG

Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 16. aprila 2017. godine.