Никола Тесла у крилу Православља

Познатог светског научника Николу Теслу (1856-1943), ненадмашног Србина и истинског православца, многи су раниjе, а и у новиjе време означавали по вероисповести као протестанта, католика, будисту или као атеисту, а по националности као Аустриjанца, Хрвата, Мађара, Грка, Чеха, или као „Хрвата у ужем смислу, а Мађара у ширем“. Док jе као „велики Југословен“ био омиљен комунистима на овим просторима, дотле су га са друге стране океана понекад означавали и као Американца српског порекла!

То не представља никакво изненађење од стране белосветских публициста, али чуђењу нема краjа када га, на пример, рођени сестрић (син његове сестре Марице), Сава Косановић (1894-1956), иначе такође син православног свештеника, политичар и дипломата, назива у периоду између два светска рата „Богочовеком“ (часопис Воља,1926), а од 1945. године га jе окитио епитетом  „оружани револуционар“!!!

Огромна jе количина данашњег незнања и непознавања живота и дела Николе Тесле, док су скоро свима познате броjне „чињенице“, полуистине, разне мистификациjе и погрешне интерпретациjе, како његовог живота, тако и огромног дела коjе jе подарио човечанству. Децениjама скривано или прећуткивано свештеничко порекло наjпознатиjег личког Србина, обилато jе користило црвеним идеолозима коjи су по сваку цену желели да од jавности сакриjу да му jе отац Милутин Тесла (1819-1879) био угледни прота, вероучитељ и национални радник првог реда; да су му деда по маjци Никола Мандић, као и његов отац Тома Мандић, били свештеници, а да не помињемо уjака Тому Мандића (1827-1906), пароха горњограчачког и зрмањског, и другог уjака Николаjа (Петра) Мандића (1840-1907), митрополита дабробосанског. Из угледне породице Мандића изашло jе око педесет свештеника Српске православне цркве.

Наjпознатиjи биограф Николе Тесле, Џон О’ Нил, записао jе: „Тесла ниjе припадао ниjедноj вери. Рано у животу jе раскинуо са црквом и ниjе прихватио њена учења.“ (Ненадмашни гениjе,1944). Новиjа и провокативниjа америчка биографиjа од стране Маргарет Чеjни каже да „иако сам ниjе био дубок верник, Тесла jе другима препоручивао религиjу као одличну ствар. Хришћанство и будизам, веровао jе, постаће наjважниjе религиjе будућности“. Домаће истраживаче не вреди ни помињати, jер су се они углавном ослањали на поменута дела и заступали сличне ставове. Када овоме додамо идеjне смернице за послератна писања о Тесли, коjа jе код нас поставио Сава Косановић jош 1945. године у часопису Наука и техника, биће много jасниjе зашто су комунисти толико своjатали овог гениjа и често користили његово име и речи у своjе пропагандне сврхе, а ишли су чак дотле да су му приписивали наводне изjаве коjе никада ниjе изговорио нити пак написао.

Црвеном оловком су прецртане његове речи из познате депеше Совjетскоj академиjи наука, од 2. октобра 1941. године: „То су идеали коjима се руководи наш млади краљ Петар ИИ продужаваjући ослободилачку борбу из савезничког Лондона, то jе суштина борбе српских четника и отпора окупаторским властима целог народа“.

На плакату коjи jе наjављивао традиционални Видовдански Конгрес Срба у Америци, коjи jе 4. и 5. jула 1942. године одржан  Детроиту, у горњем десном углу jе фотографиjа са ликом Драже Михаjловића, а у доњем левом углу jе фотографиjа Николе Тесле, прћена речима: „Поздрав Николе Тесле, чувеног светског учењака и почасног председника Српског народног савеза, сазиву Видовданског Конгреса уjедињења Срба против фашизма“.

Рођењу Богочовека и великих Божjих изабраника предходили су необични знаци: Витлеjемска звезда, коjа jе дошла са истока наjавила jе мудрацима рођење Исуса Христа. Прича се да су на кућу Петра „падале луче, тj. светле звезде“, у ноћи када jе Марица родила сина Ђорђа Петровића Карађорђа (1768-1817).

Свештеник Захариjа, отац светог Јована Крститеља, обнемео jе за девет месеци jер ниjе поверовао архангелу Гаврилу да ће његова жена нероткиња Јелисавета родити сина (Лука 1,20).

Лично, прота Милутин Тесла сведочи о томе да се на „Петровдан увече над селом Смиљаном десио „Божjи феномен“. Да ли jе то био пад повећег метеора или необична визиjа намењена свештенику Милутину Тесли, као знак да ће до идућег Петровдана добити сина Николу коjи ће дати нови облик и садржаj нашоj индустриjскоj цивилизациjи и олакшати живот милиjардама људи на овоj нашоj планети као нико пре њега, а ни после. Милутин ниjе могао знати шта ће се десити касниjе, jер о овом догађаjу пише одмах у новосадском Србском дневнику (бр.55, од 10. jула 1855. године)!

Никола Тесла jе рођен 10. jула 1856. године у парохиjскоj кући православне цркве Светог Петра и Павла у селу Смиљану у Лици, где му jе отац, прота Милутин, службовао тих година. Крштен jе већ следећи дан. Детињство jе провео у цркви и порти и често jе помагао оцу у вршењу службе. Српске jуначке народне песме, коjе jе слушао од гуслара коjи су свраћали код његовог оца, заувек су му остале наjдраже. Када jе Милутин премештен са службом у Госпић, Никола jе тамо наставио школовање. Касниjе се често сећао разних згода и незгода коjе jе имао као дечак када jе покретао велика црквена звона храма Светог Ђорђа, у чиjоj су близини и становали. Велику реалку похађао jе од 1870. до 1873. године у Карловцу, где су га школски другови запамтили по томе што jе био прилично повучен и „могли смо га срести jедино недељом у цркви“, како сведочи Моjсиjе Моjо Медић.

Да се Никола Тесла никада ниjе одрекао прадедовске вере православне и да се читавог живота молио Богу, потврђуjе нам  и ваjар Мештровић, коме jе Тесла тридесетих година прошлог века казивао: „Не молим се као некада, сваке вечери на коленима, али jе све то у суштини исто“.

Владика Николаj Велимировић сусретао се са Теслом током Првог светског рата, и остала jе запамћена прича о томе  да jе владика упитао Теслу: „Да ли сте Ви видели струjу“? „Не“, одговорио jе Тесла, „али  знам да постоjи. То Вам jе као са Богом, иако га нико ниjе видео, сви знамо да постоjи“. Др Радован Казимировић пише 1940. године: „Још 1916. рекао jе Никола Тесла епископу др Николаjу Велимировићу (тада архимандриту) у Њуjорку: „Ја ћу ускоро чути jеку од гусала из моjе Лике овде у Њуjорку и то седећи на дивану“. Епископ Николаj jе те речи добро запамтио. Оне су му тада изгледале невероватне, а данас већ и по нашим кућама постоjе радио апарати“.

Дар менталне снаге

„Дар менталне снаге долази од Бога, узвишеног бића, и ако концентришемо мозак на ту истину, почињемо да живимо у складу са овом моћном силом. Маjка ме jе учила да тражим сву истину у Библиjи, стога сам посветио неколико следећих месеци проучавању овог дела“, каже Тесла. Никада ниjе обjаснио другима шта jе заправо нашао у књизи Откривења, али од 1892. па надаље постао jе фасциниран силама природе што ће га довести до наjвећих открића!

Наjвредниjом књигом у своjоj њуjоршкоj библиотеци сматрао jе богослужбену књигу Службеник из 1519. године, штампану у Венециjи, коjу jе његов сестрић Сава Косановић поклонио америчком председнику Труману.

Кум храма Светог Саве

Српска црквена општина у Гериjу (Чикаго), држава Илиноис, основана jе 1914. године, а током наредне две, саграђена jе мања црква, коjа ниjе могла дуго времена да задовољава нарасле потребе тамошње српске колониjе, па jе 2. jула 1937. године ударен темељ нове велелепне грађевине коjа jе освећена на дан Благодарности и Захвалности у новембру 1938. године, од стране тадашњег епископа др Дамаскина Грданичког. Америчка штампа jе пренела вест да jе кум на освећењу храма Светог Саве био нико други до Никола Тесла, што jе наjвећа част за jедног световњака.

Исте, 1938. године, Воjислав Гаћиновић jе у Њуjорку основао Српску црквеношколску општину, за чиjег jе почасног председника постављен Никола Тесла, док jе његов заменик био др Паjа Радосављевић.

Своjу крсну Славу, Св. Ђорђа, односно Ђурђевдан, никада ниjе заборавио, а све и да jе хтео, то ниjе могао, jер су га на то увек подсећале сестре коjе су биле радознале да сазнаjу како jе протекао оваj празник код њега, о чему се можемо уверити из његове преписке са родбином.

Своjим дугогодишњим неприjатељима, Едисону и Пупину, сваком поjединачно, Тесла опрашта све и тражи начина како да их излечи од опаких болести.

Никола Тесла jе увек био близак српскоj Круни, тако да га jе 1892. године одликовао краљ Александар Обреновић. Краљу Александру Карађорђевићу пише некролог у Њуjорк Таjмсу, а jула 1942. године прима у посету младог краља Петра ИИ, док jе с кнезом Павлом редовно размењивао телеграме.

Групу своjих наjзначаjниjих патената обjавио jе 12. октобра на Михољдан, величанствену победу у „рату струjа“ против Едисона однео jе на дан своjе крсне Славе; маjка му jе преминула на Велику Суботу 1892. године; он сам се преставио Богу на Божић, 7. jануара 1943. године. Наредног дана Њуjорк Таjмс пише: „Умро jе светац науке“ и да се од мртвог Тесле очекуjу чудеса, што се до сада више пута потврдило многоброjним проналасцима по његовим записима: радар, телефакс, ракете, мобилна телефониjа и тако даље.

По налогу епископа Дионисиjа, опело Николи Тесли у Њуjорку служили су протоjереj Душан Шуклетовић и прота Милан Мрвичанин, уз присуство бискупа  Менинга, а четрдесетодневни помен у београдскоj Саборноj цркви митрополит Јосиф, администратор Српске патриjаршиjе, уз саслужење дванаест свештеника.

Никола Тесла jе два пута долазио из Америке у родни краj да би се достоjно одужио своjим почившим родитељима. Наjпре jе 1890. године са велике Париске изложбе дошао у Госпић и на гробљу Јасиковац, у гаjу преко реке, подигао споменик, како стоjи на полеђини са урезаним крстом, „свому доброму оцу“, док на предњоj страни пише: „Протоjереjу и пароху госпићском МИЛУТИНУ ТЕСЛИ 1819 + 17. ИВ 1879. Благодарни син НИКОЛА. 1889.“.

Потпуно исти по величини и по облику jе споменик над гробом маjке: „Овде почива ЂУКА ТЕСЛА, супруга проте ТЕСЛЕ. 1822-1892“.

На велику несрећу и жалост српског народа, Никола Тесла до дан данас нема своj гроб. Његови посмртни остаци су изложени у Музеjу у Београду, у урни у облику кугле, и немаjу никакве везе са православним обележjима. Иако jе Тесла по обављеном опелу био сахрањен по православном обреду, његов сестрић, Сава Косановић, масон и комуниста, даjе дозволу за кремациjу и касниjе пренос посмртних остатака у Београд.

Никола Тесла и будизам

Многи олако упадаjу у замку када повезуjу Николу Теслу са будизмом. Заборављаjу да jе Тесла наjвећу славу стекао на Светскоj изложби у Чикагу 1893. године, на коjоj jе, такође, Свами Вивекананда (1863-1902) први пут представио своjу религиjу Западноj цивилизациjи. Нормално да су се ова два човека срела, тако да jе Вивекананда остао запањен Теслиним проналасцима, док jе Тесла стекао пуно поштовање за ову источњачку религиjу.

Наjбоље jе цитирати самог Теслу коjи каже: „Уверен сам да jе цео космос обjедињен, како у материjалном тако и у духовном погледу. Постоjи у васиони неко jезгро откуда ми добиjамо сву снагу, сва надахнућа, оно нас вечно привлачи, jа осећам његову моћ и вредности коjе оно емитуjе целоj васиони и тиме jе одржава у складу. Ја нисам продро у таjну тога jезгра, али знам да постоjи и када хоћу да му придам какав материjални атрибут, онда мислим да jе то светлост, а када покушам да га схватим духовно, онда су то лепота и самилост. Онаj ко носи у себи ту веру осећа се снажан, рад му чини радост, jер се сам осећа jедним тоном у свеопштоj хармониjи“.

Храна, мир и рад

На врхунцу научне и стваралачке кариjере, 1900 године, Никола Тесла у jунском броjу угледног часописа Центурy, обjављуjе обиман чланак Проблем повећања људске енергиjе, коjим jе фасцинирао тадашњу светску jавност и у коме jе синтетизовао досадашња сазнања и назначио будуће правце своjих истраживања. Разматраjући главне проблеме људског рода, Тесла почиње тако што каже да сви људи света чине jедно тело, jедног поjединца, и да су сви становници ове планете повезани нерскидивим везама коjе се не могу видети, али се могу осетити: „Годинама су ову идеjу прокламовала савршено мудра учења религиjе, вероватно не само као средство коjим се обезбеђуjе мир и хармониjа међу људима већ и као jедна jако оправдана истина. Будисти jе изражаваjу на jедан, хришћани на други начин, али и jедни и други тврде исто: Ми смо сви jедно“.

„Људска енергиjа ће бити повећана посебном бригом о здрављу, здравом исхраном, умереношћу, правилним начином живота, оснивањем брака, савесном бригом о деци, уопштено речено, поштовањем свих многоброjних правила и прописа религиjе и хигиjене. С друге стране, jедва да jе потребно рећи да све што jе против религиjског учења и хигиjенских правила, тежи да смањи квалитет“.

„Сваки човек треба да сматра своjе тело поклоном од непроцењиве вредности од  Онога кога он воли изнад свега, величанственим уметничким делом неописиве лепоте и вештине ван људске моћи схаватања, и тако деликатним и нежним да га jедна реч, дах, поглед или мисао само може повредити“.

„Нечистоћа коjа рађа болест и смрт jе не само самоуништаваjућа, већ и краjње неморална склоност. Чувањем нашег тела од инфекциjе, здраво и чисто ми изражавамо наше поштовање високом принципу коjем су она подарена. Онаj ко поштуjе прописе хигиjене у овом смислу, показуjе се искрено побожним. Лабавост морала jе страшно зло коjе труjе и дух и тело, и одговорно jе за велико назадовање. Друштвени живот, модерно образовање и запосленост жена коjи теже да их отргну од кућних послова и претворе у мушкарце, махните потребе коjе умањуjу узвишен идеал коjи оне представљаjу, смањуjу уметничку стваралачку моћ и проузрокуjу стерилитет и опште смањење расе“.

Разматраjући даље проблеме човечанства, Тесла долази до следећег закључка: „Видимо да jе на три начина могуће решење великог проблема повећања људске енергиjе, одговор дат помоћу три речи: храна, мир и рад. Много, много година сам мозгао и размишљао, губио се у нагађањима и теориjама, док нисам стигао до ових решења, да бих тада схватио, да су ме о њима учили у раном детињству. Ове три речи представљаjу основни тон хришћанске религиjе. Сада ми jе jасно њихово научно значење и сврха: храна да се повећа маса, мир да се смањи успораваjућа сила и рад да се повећа сила коjа убрзава људско кретање. Ово су jедина три могућа решења великог проблема, а сви они имаjу jедан предмет, jедан циљ – да се повећа људска енергиjа.

Када ово уочимо, не можемо а да се не задивимо колико jе мудра и научна и колико jе неизмерно практична хришћанска религиjа, и у каквом значаjном контрасту она стоjи са другим религиjама.

Очигледно, она jе резултат практичног експеримента и научног посматрања, коjи су се продубљивали вековима, док су се остале религиjе изгледа jавиле само као последица апстрактних разматрања. Рад, неуморан напор, користан и акумулативан, са периодима одмора ради веће ефикасности jе Његова главна и увек поновљена заповест.

Тако смо ми, надахнути и Хришћанством и науком, способни да чинимо наjвише што се може за добробит људског рода“.

Милован Матић

Извор: pravoslavlje