НАПАДИ НА СОКОЛЕ У СЕЛУ БЕТИНИ КОД ШИБЕНИКА

Соколи су се припремали за одбрану земље. Соколско друштво Бетина у жупи Шибеник-Задар, одржало jе од 15 до 20 маjа 1939. течаj за увежбавање простих вежби, са свим категориjама, за 1939.  Течаj jе водио жупски предњак Вељко Ронац. Соколско друштво jе направило два излета пешке, да би се чланство и нараштаj упознали са извођењем воjничких и соколских вежби, у оквиру одбрамбеног васпитања. Захваљуjући начелнику Филипу Драгом, израђено jе  15 комада дрвених пушака. Друштво jе основало
“Стрељачки одсек” са 30 чланова и 10 нараштаjаца, ради гађања са воjничким и малокалибарским пушкама. (1) 

Хрватски сепаратисти настоjали су да онемогуће соколске припреме за одбрану земље. Нова ситуациjа у Југославиjи настала jе склапањем споразума Цветковић-Мачек 26. 8. 1939. После оснивања Бановине Хрватске 1939. дошло jе до масовних напада на соколе и њихове домове у Хрватскоj. Напад на
Соколски дом у Бетини траjао jе од 19 до 23 часа, а нико се ниjе поjавио да заштити соколе и њихову имовину. Полупана jе цела соколана, секирама су
разбиjена врата и прозори.  Сва имовина соколског дома била jе запаљена. Чланови сокола били су несметано нападани од неприjатеља. У Муртеру наоружана руља напала jе куће сокола и пуцала из револвера. Изгредници су викали да треба убити и старешину и таjника сокола. У Тиjесном jе дошло до напада на кућу старешине Обратова, … .  Кроз прозор куће Анте Бибана, секретара Соколског друштва у Кустошиjи, испаљено jе 11 октобра 1939. 7 метака, а исте ноћи испаљена су три метка у кућу Стева Грубића, члана сокола у Кустошиjи. Напади су учестали одкад су листови “Хрватски гласник” из Сплита и  “Хрватски дневник” из Загреба отворили кампању против соколских домова.  (2)

“Хрватски дневник”  jе jавио из Шибеника да jе “у поткровљу соколског дома у Бетини неко подметнуо динамит и да jе зграда оштећена”. Загребачки “Обзор”  од 21 октобра 1939. донео jе вест, да у Бетини уопште ниjе било никакве експлозиjе, нити да jе дом оштећен. (3)  У Соколском гласнику су истакли да су неке новине писале да су напад на дом у Бетини инсценирали сами чланови сокола.

Чланови Соколског друштва у Бетини Томас Филип, Бранко Билић, Петар Јурош и Јере Микин били су позвани 2 новембра 1939. као сведоци на Срески суд у Тиjесно, да сведоче о демолирању соколског дома у Бетини. За демолирање jе оптужена група на челу са Миланом Босном.  Старешина друштва у Бетини  Томас Филип са осталим соколима пошао jе пешке у Тиjесно. На брегу Бисага приметили су групу људи, коjи су се спремали да навале на њих. Скренули су са пута, али су противници потрчали за њима, гађаjући их камењем и испалили три метка из револвера, вичући “Хура Заштита !” и “Нећете на суд у Тиjесно !” Соколи су приметили да су им са противне  стране долазили нападачи, наоружани ловачким пушкама. Побегли су натраг у Муртер, одакле су известили жандармериjску станицу, због чега нису могли да приступе на саслушање у суду. Жандармима су изjавили да су препознали међу нападачима Марка Босну, Божу Сладића, Петра Микина, све из Бетине. Соколи из Бетине су изjавили у жупи  Шибеник, да jе истог дана извршен напад на кућу начелника соколског друштва у Бетини. И он jе препознао нападаче, њих 20, и приjавио их жандармериjи. (4)

Насупрот хрватским листовима коjи су игнорисали паљење дома у Бетини, франковачки “Хрватски народ” орган др. М. Будака обjавио jе хвалоспев над демолирањем дома у Бетини.  Истакао jе да : “У Бетини, оближњем селу Шибеника, дошло jе до необичне провале народних осjећаjа. … тамошњи соколски дом остао jе без и трунка покретне имовине. Неке су новине jавиле о некаковом динамиту, коjи jе био постављен под кров. …. Али jе истина, да су сложни сељаци преко ноћи посве оголили то легло сваког зла. … а било jе и — ”емиграната”. Папирнате обjекте сваке руке поjела jе ватра. … “. „Соколски гласник“ пренео jе како су назвали зулукаферски хвалоспев  “Хрватског народа”. Истакли су да док су “Хрв. Дневник”, “Хрв. Стража”, “Хрв. Гласник” па и ”Ново Доба”, jављали да jе био постављен од непознатих људи динамит, или да ниjе било напада на дом, или да су напад инсценирали сами соколи, дотле jе Будаков лист похвалио сељаке због “осваjања Бастиље”.  „Соколски гласник“ констатовао jе : „Али кад jе требало рушити праве Бастиље, оне аустриjске, онда су их рушили Соколи, док су им франковци покорно служили”. За писање “Хрватског народа” констатовао jе „Таква глорификациjа злочинства не може се читати  ни у централноj Африци!”. (5)

Једна група предвођена од Славка Сладића, напала jе 18 децембра 1939. увече на кућу Петра Јуроша у Бетини, зато што jе био члан сокола, и зато
што су се у њоj склонили соколи Микин, Билић, Капов и Филипи, коjи су од противника били гоњени. Противници су полупали прозоре и врата, а Микин jе био рањен. То jе био већ пети напад на кућу Јуроша, а да нико од криваца ниjе био кажњен, иако jе сваки пут извештено среско начелство. (6) У Бановини Хрватскоj и 1940. паљени су соколски домови, а „Соколски гласник“ поновио jе пишући о томе : „ …сам ултрахрватски „Хрватски народ“ обjавио jе триумфалну вест о палежу дома у Бетини, као пад Бастиље, …“. (7)

По избиjању Априлског рата 1941, Сељачка заштита с усташама разоружавала jе диjелове Југославенске воjске, прикупљала воjну опрему и чувала ред и тако одиграла одређену улогу у успостављању власти и организирању воjних снага НДХ (8)  У своjоj заповjеди изданоj 19 априла 1941. Славко Кватерник jе истакао : “у данима стварања Независне државе Хрватске, колико Хрватска сељачка толико и  грађанска заштита, свjесне  хисториjског збивања, дале у свакоме погледу све своjе, да код оживотворења настоjања циjелог Хрватског народа одрже ред и сигурност на достоjноj висини.” У знак признања добили су име : “Хрватски заштитни ловци”.(9) Сељачка и грађанска заштита ХСС настоjала jе да онемогући соколске припреме за одбрану земље. Вршила jе нападе на соколе и њихове домове. После оснивања Бановине Хрватске 1939. дошло jе до масовних напада на соколе и њихове домове у Хрватскоj. У штампи се полемисало око напада на дом у селу Бетини код Шибеника. Док jе  “Хрватски народ” славио паљење соколског дома као “осваjање Бастиље”, дотле jе остала хрватска штампа настоjала да умањи важност напада на соколски дом. По избиjању Априлског рата 1941. сељачка и грађанска заштита  ставиле су се на располагање усташама.

Напомене :

1. „Стрељачки отсек сок. Друштва Бетина”, „Соколски гласник“, Београд, 9 jуна 1939, бр. 23, стр. 5;
2. „Нападаjи на Соколе се множе!”, „Соколски гласник“, Београд, 20 октобар 1939, бр. 42, стр. 3;  „Читаjући новине …”, „Соколски гласник“, Београд,  27 октобар 1939, бр. 43, стр. 5;
3. „Читаjући новине …”,  „Соколски гласник“, Београд,  27 октобар 1939, бр. 43, стр. 5;
4. „Још о догађаjима у Бетини”,  „Соколски гласник“, Београд, 10 новембар 1939, бр. 45, стр. 4;
5. „Глорификациjа злочинства”,  „Соколски гласник“, Београд, 17 новембар 1939, бр. 46, стр. 1;
6. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 29 децембар 1939, бр. 52, стр. 2;
7. „Бездушна хаjка на соколство“,  „Соколски гласник”, Београд, 12 jануар 1940, бр. 2, стр. 3;
8. Нева Журић-Скоти, Талиjански окупациони систем на дубровачком тлу”, „Дубровник у народноослободилачкоj борби и социjалистичкоj револуциjи 1941-1945“, Сплит 1985, стр. 1021;
9. Срета Савић, „Борбе у Срему 1941 1944”, Сремска Митровица 1981, стр. 48;

Пише: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе

Везане виjести:

ОТИМАЊЕ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ДРУШТАВА НА ПРИМОРЈУ ОД СТРАНЕ ХРВАТСКИХ СЕПАРАТИСТА

НАПАДИ НА СОКОЛСКА ДРУШТВА У БАНОВИНИ ХРВАТСКОЈ

БОРБА САВЕЗА СОКОЛА И КАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ 

СУДБИНА СОКОЛА У ХРВАТСКОЈ

Сукоб Сокола на Приморjу и дела Католичке цркве