БЕОГРАД, 2. ЈУЛА /СРНА/ – Званичан став Српске православне цркве
/СПЦ/ о канонизациjи кардинала Алоjзиjа Степинца предат jе министру спољних послова Ватикана Доминику Мамбертиjу током његове посjете Београду, сазнаjе „Политика“.
Лист наводи да садржаj писма ниjе познат, али да jе несумњиво да СПЦ не
гледа са одобравањем на наjаве да би Степинац могао постати светац.
Његова светост патриjарх српски Иринеj изjавио jе недавно у интервjуу за
„Политику“ да су наjаве да ће Степинац бити канонизован до краjа ове
године биле велико изненађење за српске архиjереjе, jер „да би неко био
светац он мора бити светла и света личност коjу као такву прихватаjу и
остали хришћани“.
Став СПЦ према кардиналу Степинцу пренио jе раниjе Ватикану и васељенски
патриjарх Вартоломеj, а саговорник „Политике“, коjи jе желио да остане
анониман, очекуjе да ће то учинити и Московска патриjаршиjа.
„Тешко jе рећи шта ће се даље дешавати. Можда ће канонизациjа бити
одгођена, jер jе тешко да Ватикан одустане, пошто jе Степинац већ
проглашен блаженим. Кругови коjи подржаваjу канонизациjу Степинца
вероватно сматраjу да jе сада тренутак да то обаве, због општег
захлађења односа Истока и Запада“, сматра саговорник „Политике“, коjи jе
добар познавалац прилика у Ватикану.
Мамберти ће папи Фрањи дониjети и писмо предсjедника Србиjе Томислава Николића посвећено канонизациjи загребачког кардинала.
Николић jе у саопштењу након разговора са Мамбертиjем изразио жељу да се
„заjедничком мудрошћу не начини никакав потез коjи би било кога
увриjедио, поготово у вези са односом према историjи, Другом свjетском
рату и улози Алоjзиjа Степинца у њему“.
Од раниjе се спекулише да би Ватикан Алоjзиjа Степинца могао прогласити светим до краjа ове године.
Степинац jе, одмах по уласку Ниjемаца у Загреб, 10. априла 1941. подржао
оснивање Независне Државе Хрватске, пружао подршку усташком режиму, а
1945. борио се за очување тог режима.
У његовом сjедишту у Каптолу послиjе рата нађена jе усташка документациjа и злато коjе су усташе опљачкале од Срба и Јевреjа.