Тренутак крштења у цркви на Ћипуру, митрополит Амфилохиjе као кум
Династиjа Бушатлиjа, потомство потурченог средњег сина Ивана Црноjевића, за 300 година jе оставила крвави печат у историjи и судбини Црне Горе.
Oвогодишње Сретење Господње остаће уписано у аналима Митрополиjе црногорско-приморске по jедном необичном крштењу какво ниjе запамћено откад jе Иван Црноjевић основао престoницу под Орловим кршем и приjе 530 година ударио темеље Цетињског манастира. Архиjереjски протопрезвитер и секретар Митрополиjе Обрен Јовановић ставио jе крст на чело Махмута Бушатлиjе, познатог београдског економисте, коjем jе кумовао лично митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе.
Да све буде jош занимљивиjе, Бушатлиjа jе последњи изданак те чувене скадарске династичке лозе, чиjи jе родоначелник био Станиша Станко Црноjевић, потурчени средњи син црногорског владара Ивана Црноjевића, односно директни потомак гласовитог скадарског везира Махмут-паше Бушатлиjе, коjем су Црногорци дошли главе у познатоj бици на Крусима код Подгорице, 3. октобра 1796. године.
Коначно, све се догодило тачно 500 година пошто jе Станиша Станко Црноjевић, као санџак-бег Скендер Бушатлиjа, долазио на Цетиње 1514. године. Све то су били разлози да митрополит Амфилохиjе свом шездесетосмогодишњем кумчету, коjе jе своjом вољом и жељом, без ичиjег притиска и наговора, при пуноj свиjести и савjести, одлучило да се врати вjери прадjедовскоj, узме управо име и презиме првог виђениjег и познатиjег Црногорца и Србина коjи jе примио ислам – Станка Црноjевића.
Иако таj тихи и скромни човjек ниjе желио да од свега овога прави било какву параду, већ да то буде само његов лични, приватни, породични чин, иако jе на томе инсистирала и Митрополиjа, па и сам митрополит Амфилохиjе, све jе, ипак побудило велико интересовање и далеко превазишло границе приватности. „Дан“ jе проциjенио да jе за читаоце, од самог чина крштења и оног што jе таj догађаj пратило, занимљивиjа предисториjа, све оно што jе претходило овом чину, сага о потомству потурченог Станка Црноjевића, коjи до данас у предању слови као синоним невjере и издаjства отаџбине. Све то тим више што су његови потомци, паше и везири коjи су се смjењивали у Скадру, оставили неизбрисиви, крвави траг у црногорскоj историjи, траг коjи се протеже кроз више од три виjека. Стога смо замолили професора Предрага Вукића, познатог цетињског историчара, да за наше читаоце исприча ту мучну сториjу.
– Несумњиво jе да су на историjскоj судбини Црне Горе од половине 15. виjека па све до 1918. године три породице оставиле неизбрисиви печат. Осим Петровића, то су, по мом увjерењу, и Црноjевићи и Бушатлиjе коjи представљаjу огранак Црниjевића, потомство Станише Станка Црноjевића, средњег сина Ивана Црноjевића коjи jе примио ислам приjе више од пет вjекова – каже Вукић.
Свечани чин крштења обављен jе у дворскоj цркви на Ћипуру, коjу jе књаз Никола Петровић подигао на темељу древне задужбине Ивана Црноjевића и у коjоj се налази и гроб наjпознатиjег изданка из те династичке лозе.
– Ево данас Махмут Бушатлиjа вратио се своме дому, своjоj светињи, вратио се гробу свога праоца Ивана Црноjевића, и од Махмута, ево га, поново, обасjан свjетлошћу, истином и љубављу Божjом, постао jе Станко Црноjевић – рекао jе у краткоj бесjеди Станков кум митрополит Амфилохиjе.
Сjутра: ЧИМ ЈЕ ПАО ЖАБЉАК, ПРЕДАО СЕ И СКАДАР
Извор: Дан
Везане виjести:
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу II
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу III
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IV
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу V
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VI
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VII
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VIII
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IX
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу X
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу XI
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу XII