И ратни злочин тема преговора о приступању Хрватске ЕУ

English

БРИСЕЛ, 23. МАЈА /СРНА/ – Први потпредсjедник Европског парламента Ђани Питела рекао jе да се међу питањима коjа jош нису дефинисана у преговорима о приступању између ЕУ и Хрватске налазе осjетљиве теме, као што су ратни злочини и потпуна сарадња са Хашким трибуналом, повратак избjеглица и потпуна примjена закона против дискриминациjе.

„Сигуран сам да ће Европски парламент озбиљно размотрити резултат преговора у овим областима приjе него што да коначни закључак“, невео jе Питела у одговору на писмо  предсjедника Удружења „Јадовно 1941.“ Душана Басташића у коме га jе информисао да се у Хрватскоj  не поштуjу елементарна људска права потомака жртава, нити се поштуjу саме жртве побиjене од хрватских  усташа приjе 70 година.

Питела наглашава да jе прочитао Басташићево писмо са великим занимањем и искреним саосjећањем за давне и скориjе патње српског народа у Хрватскоj.

„Увjерен сам да се ниjедан важан корак ка помирењу и заjедничкоj будућности људи  не може постићи без стварног залагања за истином и за очувањем сjећања на жртве рата и сукоба, попут оних коjе сте поменули у Вашем писму. Наравно, ова настоjања ће имати позитивниjе резултате ако све стране имаjу заjедничку жељу да затворе тамну страницу прошлости и заjеднички раде на међусобном разумиjевању и миру“, истиче Питела.

Он закључуjе да хрватске власти мораjу начинити jасан и већи напор да побољшаjу стање у овоj области.

„Такође, и због овог разлога тренутни преговори о приступању између ЕУ и Хрватске нису приведени краjу. Према посљедњем извjештаjу Европске комисиjе, поглавље коjе се односи на правду и фундаментална права jош увиjек заокупља нашу пажњу“, наводи Питела.

Он jе поручио да ће у наредним данима ступити  у контакт са колегама у Европском парламенту коjе су одговорне за оваj досиjе и информисати их о Басташићевом писму и његовоj спремности да достави више информациjа.

Басташић jе недавно упутио писмо првом потпредсjеднику Европског парламента Ђаниjу Пители у коме указуjе да након геноцида коjи jе почињен над Србима од 1941. до и 1945. и   након оног поновљеног у периоду од 1991. до  1995. године,  уз постоjеће стање људских права у  Хрватскоj, потомака жртава тамо готово да више и нема.

„Оно што jе са говорнице Европског парламента отворено поручио хрватским властима  европосланик Роџер Хелмер буди наду протjераном, покраденом и обесправљеном српском народу из Хрватске да ће Европа, ипак, `прогледати` и да ће велика неправда коjа jе учињена бити коначно, не само обjелодањена, него и исправљена“, навео jе Басташић.

Он подсjећа да побиjени Срби  нису били припадници никаквих воjних формациjа, него обични, невини цивили, побиjени од 11. априла до 20. августа 1941. године,  готово годину дана приjе него што су логори Аушвиц и Треблинка примили своjе прве заточенике.

„На подручjу Личко- сењске жупаниjе, на мjесту комплекса концентрационих логора Госпић, првог ликвидационог центра за Србе и Јевреjе у Независноj држави Хрватскоj, побиjене жртве jош увиjек леже у отвореним крашким jамама. За само 132 дана хрватске усташе су побиле на том подручjу 40 123 жртве“, пише Басташић.

Према његовом свjедочењу, многе од жртава, међу њима и дjеца, након ударца маљем или ножем, jош полуживи,  бацани су у велебитске jаме из коjих су се jош данима могли чути њихови самртни крици, а многи су побиjени и у камењару острва Пага или са каменом око врата бачени у море.

„Док су њемачки фашисти своjе жртве убиjали `индустриjски`, хрватске усташе су то чиниле на наjбестиjалниjе начине  бацањем у jаме и формирањем логора за дjецу, што историjа до тада ниjе забиљежила. Њихова тиjела ни након 70 година нису ексхумирана, идентификована и сахрањена“, истиче Басташић.

Он наводи да су мjеста њихова страдања  зарасла, до њих нема ни путева ни путоказа.

„Јаме пуне костиjу наших побиjених рођака не можемо сматрати гробовима, jер су гробови мjеста гдjе своjе преминуле сахрањуjемо. Цивилизовани европски народи, коjи диjеле универзална морална и људска начела не би требало да  затвараjу  очи пред овим очитим криминалним чином“, пише Басташић.

Он наводи да jе чињеница да се на подручjу данашње Хрватске  налазе позната мjеста злочина, као и неексхумирана и неидентификована тиjела жртава тог злочина.

„Па зар ће Хрватска у Европску заjедницу народа са отвореним jамама пуним побиjених људи“, пита Басташић у писму упућеном Пители.

Приредио: Дарко ТЕРЗИЋ

Злочини посебан испит за Хрватску

Извор: